PET TAJNI O SRETENJU! Pre 220 godina počela srpska revolucija!

Jedan od najvažnijih simbola borbe srpskog naroda za slobodu, ali i za građanska prava jeste Sretenje. Ustanovljen je kao Dan državnosti u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. dignut Prvi srpski ustanak, ali se proslavlja i kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije - Sretenjski ustav.

Pre tačno 220 godina počela je Srpska revolucija, najveći narodni ustanak u istoriji Otomanskog carstva, koji je omogućio nastanak Srbije kakvu danas poznajemo.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Istoričar Momčilo Pavlović ističe značaj ta dva važna događaja, koja su u osnovi državnosti, ustavnosti i identiteta srpske države.

- Na Sretenje 1804. u Orašcu je podignuta Buna protiv dahija, koja je kasnije prerasla u ustanak, a 1835, opet na Sretenje, sazvana je posebna Sretenjska velika narodna skupština u Kragujevcu, koja je donela tzv. Sretenjski ustav, odnosno ustav Kneževine Srbije. Srbija je bila prva zemlja na Balkanu, koja je imala svoj ustav i prva zemlja koja je imala Narodnu skupštinu - naveo je Pavlović.

Puno je istina o Sretenjskom ustavu iz 1835. i okolnostima njegovog donošenja koje su ostale neispričane - počev od drhtanja despota kneza Miloša pred pobunjenicima do straha čak i najvećih svetskih sila.

Karađorđe bio treći izbor za vođu ustanka

Veliki Karađorđe bio je tek treći izbor za vođu ustanka. Naime, za vođu ustanka na skupštini najuglednijih iz Šumadije prvo je predložen Stanoje Glavaš, ali pošto je on odbio, predložen je knez Teodosije Marićević iz Orašja u kragujevačkom okrugu. Ipak, i posle njegovog odbijanja, i na njegov predlog, za vođu ustanka izabran je Karađorđe.

Foto: Wikipedia

Davidović smislio termin ustav

Ustav je izradio Dimitrije Davidović po ugledu na ustave Švajcarske i Belgije na vrlo slobodouman način. Davidović je u još polutursku Srbiju uneo zapadnjačko ustrojstvo i navike. I sam termin ustav je smislio Davidović, verovatno želeći da pokaže da se vladalačka samovolja najbolje može (za)ustaviti samo Ustavom. Sve ostale zemlje koje su imale ustave su jednostavno preuzimale latinsku reč konstitucija.

Foto: Wikipedia

Strah vlastodržaca širom sveta

Prvi srpski ustav je zbog svojih slobodumnih ideja izazvao strah u celoj Evropi i šire. U Austriji su pitali: "Šta će jednoj vazalnoj državi ministarstva", dok je turski ministar inostranih poslova Sretenjski ustav nazvao "zarazitelnom konstitucijom". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev je u trenutku kada mu je Mihalio German ponudio na uvid tekst Ustava skočio kao oparen i uzviknuo: "Kako? To ja neću da držim u svojoj kancelariji!"

Nije prvi Ustav u Srbiji

Nacrt ustava koji je Dimitrije Davidović izradio nije prvi nacrt ustava koji se pojavio u Srbiji. Još za vreme Prvog ustanka je knez Rodofinikin, ruski izaslanik, izradio Nacrt ustava, koji nikada nije usvojen. Hatišerifima iz 1830. i 1831. bilo je predviđeno ograničavanje kneževe vlasti. Sretenjski ustav rađen je po uzoru na francusku deklaraciju o pravima čoveka i belgijski ustav, ali se najviše odredbi oslanjalo na domaću tradiciju.

Foto: Wikipedia

Knez Miloš priznao: Grešio sam

Pre donošenja Ustava, kada je pobuna naroda dostizala vrhunac, knez Miloš toliko se uplašio da je jedno vreme pomišljao čak i na bekstvo. Ipak, odlučio je da ode u Kragujevac, gde se izljubio s vođama pobune. Tada im je snishodljivo rekao: "Svi smo krivi. I ja sam sam često grešio. Trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima." Nakon završetka bune zaplašeni Miloš odlučio je da ipak izda Ustav.

BONUS VIDEO