KRADU POJMOVE IZ NAUKE DA BI NAM UVALILI SVOJE PROIZVODE! Pokvareno: Čak i poznati brendovi plasiraju lažne tvrdnje u svojim reklamama

Postoji mnogo trikova, ispostaviće se često jezičkih, kojima pokušavaju da nam uvale kozmetičke proizvode, suplemente i slične stvari koje nam, navodno, mogu popraviti izgled, zdravlje ili raspoloženje. Jedan trik je toliko raširen da je čak dobio posebno ime...

Evo nekih sastojaka koji se najčešće pominju na pakovanjima proizvoda, a uglavnom nemaju naučno dokazano delovanje.

Potrošači vole proizvode s obećavajućim, navodno, naučno potkrepljenim tvrdnjama, a toga su svesni i proizvođači i oni koji se bave marketingom. Zbog toga su trgovine danas preplavljene proizvodima koji obećavaju svakakve ničim potvrđene efekte - sokovi koji su dobri za zdravlje i varenje, kreme za lice s probioticima, tretmani za detoksikaciju ili pak dodaci prehrani koji nude balans hormona. I tako dalje...

ISTRAŽIVANJE

Prema istraživanju Timotija Kolfilda, naučnika s univerziteta u Alberti, sve je uobičajnije da se za prodaju proizvoda koriste efektne reči koje zvuče naučno, ali zapravo ne predstavljaju ništa. S obzirom na to da potrošači obično ne mogu da znaju da li su te tvrdnje istinite, stvar očito toliko dobro pali da su naučnici sada za to skovali i poseban pojam. Na engleskom je to scienceploitation, što bismo u slobodnom prevodu mogli opisati kao naučno baljezganje. Kolfild za to tvrdi da predstavlja postupak u kojem poznati brendovi pozajmljuju pojmove iz naučnog sveta da bi svojim proizvodima pridali svojstva koja oni uopšte nemaju.

Ovo se u međuvremenu s trgovine proširilo i na druge oblasti, pa se sada naučnim baljezganjem redovno služe i na društvenim mrežama, a posebno je ono privlačno takozvanim influenserima.

Već neke ranije studije, piše Njujork tajms, dokazale su da su ljudi koji veruju nauci obično skloniji da šire lažne tvrdnje bazirane na naučnim pojmovima od onih koje te pojmove ne sadrže, a zbog raširenosti te pojave američka federalna trgovinska komisija je revidirala smernice, pa tako kompanije sada svoje naučne tvrdnje moraju dokazivati kroz klinička ispitivanja. Ali malo je verovatno da će se to u praksi i kontrolisati jer je i proizvoda i brendova previše.

Evo i nekih sastojaka koji se najčešće pominju na pakovanjima proizvoda, a koji uglavnom nemaju naučno dokazano delovanje.

Najčešći je kolagen, za koji su neke manje studije zaista dokazale da utiče na smanjenje znakova starenja, međutim, reč je uglavnom o studijama iza kojih stoje kompanije koje i prodaju proizvode s kolagenom.

Tu je potom magnezijum. Iako se zna da nedostatak magnezijuma u organizmu utiče na probleme sa spavanjem, dokazi da njegovo uzimanje poboljšava san su vrlo tanki, a većina ljudi ionako uzima dovoljne količine magnezijuma kroz hranu, pa ga nije potrebno još i dodatno unositi.

IMUNI SISTEM

Česta su pozivanja i na vitamin B6, koji je bitan za imuni sistem, ali studije su pokazale da ga prosečan čovek uzima dovoljno kroz hranu i da načelno nema potrebe za dodacima koji ga sadrže.

Melatonin je hormon koji proizvodi naš mozak i koji nam pomaže da zaspimo, a uzimanje melatonina kao dodatka vara naš organizam da misli da je noć i tako nam, navodno, pomaže da utonemo u san. Ali stručnjaci upozoravaju da on dugoročno ne rešava naše probleme sa snom koje obično uzrokuje neka vrsta anksioznosti, pa se ne savetuje njegovo uzimanje bez razgovora s lekarom.

Proizvodi se često reklamiraju i pomoću vitamina D, međutim, studije su pokazale da uzimanje vitamina D bez kalcijuma nema efekta na gustinu kostiju. B. KAŠANSKI

BONUS VIDEO