JELENA DRAGIĆEVIĆ U BORBI ZA POTOMSTVO PROŠLA ČETIRI INSEMINACIJE I PET VANTELESNIH OPLODNJI:Ljuljam Lenu na rukama. Hvala doktorki Ani na tome!

Ni najbolji holivudski scenario ne može da parira prstima sudbine, a dokaz za to je malena Lena Dragićević, kojoj je sada devet i po meseci. Kad je njena mama Jelena (37) već prošla kroz četiri inseminacije i tri vantelesne oplodnje (VTO) i spremala se za još jedan pokušaj, ali u Pragu, na njeno radno mesto, u Dom zdravlja Voždovac, došla je žena da primi vakcinu protiv korona virusa.

Foto: ST/Branimir Brana Jovanović

To je bila naš čuveni embriolog Ana Jeremić. Iz drugog pokušaja kod doktorke Jeremić, u GAK Narodni front, rođena je Lena.

Nije ovo priča o spletu srećnih okolnosti koji je posle decenije hoda po trnju doveo do najželjenijeg ishoda, rođenja deteta, već zapis o upornoj borbi Jelene i Uroša Dragićevića.

- Doktorka Jeremić je čekala vakcinu i pričala preko telefona o embrionu, embriotransferu, jajnim ćelijama. Prišla sam i rekla joj da smo digli ruke od Srbije, na šta me je ona uputila da odvojim dva sata i dođem kod nje. Ispričala sam suprugu, ali je on bio sumnjičav: "Ma kakav embriolog, kakva Srbija, idemo dalje, ubiće te hormoni." Još kad sam mu rekla da je doktorka 1984. godište, bio je nepoverljiv - kaže Jelena za Srpski telegraf.

Foto: ST/Branimir Brana Jovanović

Uroš objašnjava da je doktorku potražio na Guglu i pročitao da je reč o vrsnom stručnjaku, među najboljima u svetu, kao i članke o njoj na engleskom, španskom i drugim jezicima.

Prva VTO kod doktorke Jeremić, a Jelenina četvrta po redu, rađena je u martu prošle godine. Bila je ubeđena da će uspeti, ali je kao i svaki put prokrvarila. Bilo joj je teško kod kuće i odmah je tražila da se vrati na posao.

- Otišla sam da se javim doktorki, a ona će meni: "Sedi tu, je l' si se isplakala? Jelena, ti si veći problem nego Uroš, tvoje jajne ćelije su katastrofa, kao da imaš 50 godina, nemaš vremena da čekaš." Nazvala je preda mnom glavnu sestru i rekla: "Zovi, komisija za Jelenu u junu", a već je bio april - priča Jelena.

Na petu VTO je otišla bez nade. Samo je rekla Urošu: "Idemo da vidimo šta će da kaže, pa kući." Tada prvi put nije radila test na trudnoću, a ponovo je prokrvarila 28. dan.

- Doktorka mi je rekla da ne prekidam terapiju dok ne dođem da izvadim betu. Čekali smo rezultat i profesor nam kaže: "Čestitam, Dragićevićeva, beta 650." Tresla sam se, ništa nisam čula šta čovek priča, a on je već govorio šta dalje da radim. Ničega se ne sećam, samo sam Uroša uhvatila za ruku i tresla se - govori Jelena.

Foto: ST/Branimir Brana Jovanović

Celu trudnoću je održavala, bilo je tu krvarenja, bolova, kontrakcija. Međutim, kaže, taj period joj je bio najlakši jer je već došla do cilja. U bolnicu je otišla 8. marta, a već sledećeg dana se porodila prirodnim putem i na svet je došla preslatka Lena.

- Na porođaju je bila cela bolnica, i doktorka Ana, sestra s VTO, dvojica lekara, doktorka koja me je vodila... Doktorka Ana je uključila direktan prenos mom mužu, koji je tad bio na poslu. Taj trenutak kad mi daju Lenu, i kad je ona sa mnom, to ne može da se opiše - priča Jelena.

Nikad se nisam bojala, a muka nas je ujedinila

Dok evocira uspomene iz te decenije, često suznih očiju, Jelena kaže da odustajanje nikad nije bilo opcija iako je bilo potonuća. Da nešto nije u redu posumnjali su kad Jelena nije mogla da ostane u drugom stanju godinama. Otišli su kod lekara i rezultati su pokazali da suprug ima snižen broj spermatozoida, pa su upućeni na inseminaciju.

- Tada sam imala 27 godina i usledile su četiri inseminacije. Nijedna nije dala rezultat, upućeni smo na komisiju za VTO. Nikad se nisam bojala. Znam parove koji nisu uspeli, a našu vezu je to još više učvrstilo. Nijednog trenutka suprug i ja nismo prebacivali krivicu jedno na drugo, već smo rešavali zajednički problem. To nas je ujedinilo. Uvek smo pričali da smo porodica i dok nismo imali dete - priča Jelena za naš list, dok pored nje, s bebom u naručju, stoji Uroš, takođe zdravstveni radnik, ali u Urgentnom centru.

Prva VTO je rađena u Novom Sadu, druga i treća u privatnoj klinici u Beogradu (Jevremovoj), a četvrta i peta u Narodnom frontu.

- Kada prva VTO nije uspela, nije mi bilo toliko tragično, četvrta mi je bila najstrašnija jer sam verovala. Suprug je teže podnosio neuspehe, ali to nije iskazivao - priča Jelena.

Idem opet, da joj podarim brata

- Zvala me je doktorka Ana i pitala: "Je l' dolaziš po drugo, ovo liči na Uroša, ti ko da nisi učestvovala?" Da, spremamo se za još jednu, ne bismo voleli da ćerka bude sama. Tek sad mi ništa ne bi teško palo jer znam ishod svega toga koji nema cenu - ističe Jelena.

Foto: ST/Branimir Brana Jovanović

SRBIJA PRVA U SVETU PO OBIMU PRAVA NA VTO O TROŠKU DRŽAVE

Ranijih godina, kada su postojala ograničenja ko ima prava na VTO o trošku države (godine i broj pokušaja), ljudi su prodavali sve što imaju, zaduživali se da bi finansijski izgurali makar jedan proces vantelesne oplodnje. On nekad ne bi uspeo, a para za drugi, jednostavno, nisu imali.

Sada je situacija drugačija, roditelji su samo skoncentrisani na sam postupak VTO, o novcu više ne moraju da brinu jer sve pokriva država.

Prema rečima Sanje Radojević Škodrić, direktorke RFZO, Srbija je danas prva u svetu po obimu prava na VTO o trošku države. Sve žene do 45 godina imaju neograničen broj pokušaja za prvo dete, pravo na VTO i za drugo dete, pravo na neograničeno zamrzavanje embriona. Omogućena je VTO za parove kod kojih muškarac ima azospermiju, a omogućeno je i zamrzavanje reproduktivnog materijala za obolele od malignih bolesti.

VTO o trošku države, žene mogu da urade u sedam državnih i 15 privatnih bolnica. Takođe, omogućen je i program VTO s doniranim reproduktivnim materijalom. U proteklih 10 godina na postupke VTO potrošeno je osam milijardi dinara.