MISTERIJA TESLINOG IZUMA SA KOGA ĆE OZNAKA TAJNOSTI BITI SKINUTA TEK 2300. GODINE! Liči na sat sa klatnom, ali njegova moć je NEZAMISLIVA! (VIDEO)

Međutim, nova saznanja otvaraju sasvim nove dimenzije.

Naime, manje od 20 sati nakon Tesline smrti, FBI je pronašao Teslin strogo poverljiv pronalazak. Ubrzo agenti su poslati na lokaciju kako bi zaplenili preko 10.000 Teslinih skica i beleški i prebacili ih u visoko bezbedno područje Vlade.

Tek 2020. godine, zbog isteka perioda poverljivosti, FBI je nevoljno objavio delić Teslinog dnevnika od 53 stranice. Na 7. stranici Tesla je ocrtao pronalazak koji je označio kao strogo poverljiv do 2300. godine sa uočljivo ozbiljnom napomenom.

To je sićušan aparat koji podseća na sat sa klatnom, sposoban da modifikuje primarnu frekvenciju oscilovanja. Tesla ga je postavio da generiše jake vibracije u zgradi od 30 spratova u Njujorku što je za skoro 10 minuta izazvalo njeno urušavanje. On je objasnio da je svaki entitet u kosmosu samo reprezentacija različitih frekvencija. 

Ukoliko identifikujemo rezonantnu frekvenciju objekta, to olakšava lako urušenje atoma u njemu. Na osnovu njegovih proračuna, mozak vibrira na 369 herca, dok ljudsko telo na 396 herca. Iako je FBI namerno pokušao da ovo sakrije, Tesla je tvrdio da je rezonantna frekvencija cele zemlje i kosmosa 639 herca. 

 

 

Inače, sve što znamo o Nikoli Tesli vezano je za prvu polovinu njegovog života i rada – do njegovih čuvenih eksperimenata u Kolorado Springsu (1900). O Teslinom radu i spoznajama u drugom delu života, kao zrelog naučnika, dokazanog genija i pronalazača – a to je više od 40 godina (umro je 1943.) ne zna se gotovo ništa. Stručnjaci čak tvrde da veliki deo genijalnosti našeg naučnika nije ni ostao nigde zapisan, već je ih je odneo sa sobom, u memoriji.

Godine 1951. Sava Kosanović, Teslin rođak, srpski političar, publicista i diplomata, prvi ambasador Jugoslavije u SAD, preneo je deo Tesline zaostavštine u Beograd i poklonio ju je državi.

Deo Teslinog nasleđa koji je stigao u Jugoslaviju pohranjen je u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, a deo tog dela izložen je u nekih desetak odeljenja odgovarajućeg sadržaja i Muzej je otvoren za javnost 20. 10. 1955. godine. Ipak, po svemu sudeći, najkontroverzniji je deo onaj koji je ostao u Americi. Tek nedavno šira javnost je dobila mogućnost uvida u neke od tih dokumenata, pri čemu je veliki procenat teksta ’zacrnjen’. Sama ta činjenica govori o vrsti i značaju podataka koji su i dalje ostali nedostupni javnosti. 

BONUS VIDEO: