DANAS JE JEDNA OD NAJVEĆIH SRPSKIH SLAVA: Znate li gde treba gosti da sede i da li domaćin sve vreme mora da stoji?

Danas veliki broj Srba obeležava Svetog Aranđela Mihaila, zaštitnika doma, a prema narodnom verovanju, ovaj dan je bio i slava cara Dušana.

Prema rečima etnologa Snežane Ašanin, slava je nekada bila period odmora za naš narod, jer se uglavnom slavila zimi, kada se završavala sezona rada na njivama. Zato su se svi radovali slavama, jer su to bila vremena druženja i veselja sa porodicom i prijateljima. Ali, i pored sveg uživanja, domaćin je uvek imao svoje obaveze.

- Slave su važile za period odmora našim ljudima, jer su mahom spremane zimi i tada se radnom narodu završavala sezona rada na njivama. Zato su se još više radovali slavama, kako bi se družili i videli sa porodicom i prijateljima, gde bi pevali, veselili se i pričali o novitetima. Međutim, obaveze domaćina su uvek ostajale približno iste kroz vreme, a ono što mnogi ne znaju jeste da na osnovu verovanja postoji neki nezvaničan raspored sedenja gostiju, koji domaćin određuje - započinje sagovornica.

Ono što mnogi ne znaju jeste da postoji nezvaničan raspored sedenja gostiju na slavi, koji određuje domaćin. Kao i kod izbora položajnika za božićne običaje, i za slavu se vodilo računa o važnosti i značaju svakog gosta. 

- Mi svakog gosta gledamo gotovo pa kao svog sveca, kao neko božanstvo i upravo zbog toga želimo da ga dobro ugostimo, kako bismo "ugostili božanstvo". Na čelu sovre treba da sedne najvažniji gost, nekada je to kum, ujak, najugledniji čovek, tačnije neko ko se smatra važnim za tu porodicu. Nekada je to i neki blizak prijatelj, koji se smatra srećnim, uspešnim i smatra se da će neko takav da donesee sreću toj porodici kod koje je došao na slavu. To je isto kao i kad se bira položajnik za božićne običaje.

Međutim, ovo pravilo se sada retko primenjuje, pa većina domaćina samostalno raspoređuje goste, dok neki ostavljaju slobodan izbor. Ali, jedno se ne menja - gost na čelu sovre mora da bude vešt govornik i da ume da održi dobru zdravicu, kojom će poželeti zdravlje, napredak i sreću domaćinu i svim gostima.

U tradicionalnoj kulturi se mnogo više vodilo računa o rasporedu sedenja, a ikona je uvek bila okrenuta ka istoku, ka izlasku sunca. Ovo se računalo kao čelo sovre. Iako se toga sada malo ko pridržava, ono što ostaje je da se svaki gost dočekuje kao neko božanstvo, a domaćin se trudi da ga dobro ugosti, prenosi Ona.

BONUS VIDEO: