NAKON KOLIKO MESECI NA POSLU MOŽETE DA TRAŽITE OD POSLODAVCA GODIŠNJI ODMOR? Mnogi zaposleni NE ZNAJU svoja prava, evo šta kaže Zakon!

Mnogi zaposleni u Srbiji često nisu dovoljno informisani ili potpuno ne razumeju svoja prava kada je u pitanju godišnji odmor, zbog složenih propisa. Često nisu sigurni koliko dana odmora im pripada, do kada ga mogu iskoristiti, i da li će za to vreme dobiti punu naknadu.

Zakonom je utvrđeno da svaki radnik u Srbiji ima pravo na minimalno 20 radnih dana odmora, pri čemu se ova cifra može povećati "na osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma", pa su neki zaposleni čak i privilegovani s više od 30 dana odmora, prenosi Kurir.

Tokom perioda odmora, zaposleni ima pravo na isplatu naknade, a važno je napomenuti i pravo na nadoknadu troškova za regres, s obzirom na pretpostavku da će radnik imati povećane troškove tokom tog perioda.

Zaposleni u Srbiji prema Zakonu o radu imaju pravo na četiri vrste odmora:

odmor u toku dnevnog rada

dnevni odmor

nedeljni odmor

godišnji odmor

Ovo pravo je jedno od osnovnih iz rada i po osnovu rada. Radnik je njime oslobođen radnih obaveza u određenom periodu uz punu naknadu zarade.

Zakon o radu propisuje da zaposleni dobija pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Različiti principi važe u zavisnosti od toga kada ste zasnovali radni odnos (tekuće ili neke od prethodnih godina).

Ako je zasnovao radni odnos u prethodnoj ili nekoj od prethodnih kalendarskih godina i ako mu u tekućoj kalendarskoj godini ne prestaje radni odnos, zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u punom trajanju (minimum 20 dana).

Ako je sa poslodavcem zasnovao radni odnos u tekućoj godini ili ukoliko mu prestaje radni odnos u tekućoj godini, ima pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora. To se obračunava tako što se dobija dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je počeo da radi. Recimo, ako ima pravo na odmor od 24 radna dana, mesečno stiče pravo na dva dana.

DVA DELA ODMORA

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da iskoristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zakon o radu bi mogao da se izmeni u tom delu i da se izbriše ta odrednica da prvi deo mora biti neprekidno dve radne nedelje, ali je prethodno potrebno uraditi određene analize.

SFRJ je ratifikovala, a Srbija preuzela Konvenciju Međunarodne organizacije rada o plaćenom godišnjem odmoru iz 1970. godine. Konvencija kaže da, ako se godišnji koristi u delovima, jedan deo se koristi bez prekida najmanje dve radne nedelje, ukoliko drukčije nije predviđeno sporazumom.

Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, ali zaposleni u državnim organima ne mogu da odmaraju duže od 30 radnih dana.

Kada možete da uzmete godišnji odmor?

Zaposleni mogu koristiti godišnji odmor jednokratno ili u delovima. Poslodavac odlučuje o vremenu kada će se koristiti godišnji odmori, u zavisnosti od potreba posla, kao i uz prethodni dogovor sa zaposlenima.

Kada je u pitanju kolektivni godišnji odmor, poslodavac ima obavezu da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru.

Na koliku naknadu imate pravo?

Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Iznos naknade koju može da ostvari jednak je prosečnoj zaradi koju je ostvario u prethodnih 12 meseci.

Pritom, obračun tog proseka čine sva primanja koja imaju karakter zarade i koja su zaposlenom isplaćivana u prethodnih 12 meseci.

Treba imati na umu da zaposleni ima pravo i na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mada visina regresa koja se isplaćuje nije zakonom utvrđena, već poslodavci mogu samostalno da je odrede.

Šta ako ne iskoristite odmor?

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu.

BONUS VIDEO