OD PRVOG RAZREDA SREDNJE ŠKOLE POČINJU DA SE KOCKAJU! Podaci zabrinjavajući: Svaki četvrti tinejdžer je probao igru na sreću!

Mesečno, ova ustanova beleži dolazak između 15 i 20 novih pacijenata. Doktorku Milicu Repac zabrinjava činjenica da podaci pokazuju da svaki četvrti učenik prvog razreda srednje škole je imao iskustvo sa nekom vrstom igre na sreću.

Jedan od pacijenata putovao je od kockarnica i kladionica do specijalizovane bolnice. Nakon 25 godina kockanja, odlučio je da potraži stručnu pomoć. Zbog dugova koje je akumulirao, morao je prodati komad zemlje. Početak zavisnosti bio je gotovo bezazlen - klađenje sa društvom, sa ulozima od samo 100 dinara po tiketu, dok je imao samo 14 godina.

- Ta navika trajala je desetak godina, a zatim se pojavio porodični problem zbog kojeg sam počeo da tražim utehu u kockarnici. Tamo sam provodio mnogo vremena, igrajući se elektronskim aparatima i postao sam zavisan od toga. Počeo sam da ulažem sve veće iznose i bukvalno dotakao dno. Dugovao sam više od 30.000 do 40.000 evra uz visoke kamate, pozajmljujući novac od zelenaša - priča jedan od pacijenata u razgovoru za Javni servis Srbije.

Postoji tanka granica između početka igranja igara na sreću i nesreće koja nije igra, već surova realnost. Zbog toga stručnjaci savetuju da članovi porodice reaguju na prve simptome - kao što su posedovanje aplikacija za klađenje na telefonu, opsesivno klađenje, promene u ponašanju, gubitak interesovanja za prethodne aktivnosti, smanjena koncentracija na poslu ili u školi, akumuliranje dugova ili neobjašnjivi dobici.

- Uglavnom se jave posle 10, 15 ili 20 godina kada su već izražene posledice, mi u tretmanu stavljamo akcenat na uključivanje članova porodice. Tretman je grupni, radimo psihoterapiju s njima, i nakon inicijalnog razgovora procenjujemo da li je potrebna eventualno izlolacija u našoj bolnici na neki kraći period - kaže dr Milica Repac iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti za Telegraf.

Niko nikada ne može biti siguran da su potpuno izlečeni. Borba da se ne vrate kockanju zapravo može da traje doživotno, i to je ona najteža - borba sa sobom.

- Što je mlađi zavisnik češće se vraća u kocku, žargonski rečeno nije dovoljno lupio glavom o zid da bi osetio prave posledice i prosto kad se vrati dugove i nekako ne shvati taj proces odvikavanja kao ozbiljan i lakše se vraća - kaže Jelena Manojlović iz Centra za lečenje i odvikavanje od kockanja.

Lako je i vratiti se kada je sve isuviše dostupno.

- Kladionice i kockarnice su svuda oko nas, dostupne su i legalizovane. Postoje zakonske regulative koje kažu da ispod 18 godina osoba ne može da uđe u kladionicu, ja bih volela da se pravilnije poštuju te zakonske odrednice jer iz iskustva znam da deca sa 13, 14 godina već da se kockaju - kaže Jelena Manojlović.

Doktorka Repac ističe i društvenu odgovornost i napominje da se u poslednje vreme javne ličnosti veoma često i na agresivan način u uključuju u reklamiranje i propagandu koja je u korist igara na sreću.

Koristilo bi, smatraju stručnjaci, deci u školama pričati koliko je kockanje opasno.

BONUS VIDEO: