STRAVIČNA ISPOVEST ČLANA SEKTE U SRBIJI, SESTRA MU JE UMRLA I KRENUO JE PAKAO: Imao sam 12 godina, tražili su mi da UBIJEM člana porodice, čuli su se KRICI!

Aleksandar Stričević iz Srbije nekadašnja je žrtva sekte, a sada je saradnik nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudi od uticaja sekti.

On je bio drugo dete u svojoj porodici, odličan đak koji je živeo normalnim životom i niko nije mogao ni da nasluti da će biti žrtva sekti i tragedije koja je razorila čitavu njegovu porodicu.

- Približio sam se tim ljudima i verovao sam im u sve što su pričali. Oni su sebe postavljali kao mesije, da me izvuku iz lažnog ubeđenja u kom sam živeo.

U zamku verske sekte je upao kada je utočište potražio na Internetu i to sa svega 12 godina.

- To je bilo u periodu kada sam imao 12 godina. Tada sam počeo da stupam u komunikaciju sa ljudima koji su u tom momentu meni počeli da pružaju podršku - priča on i dodaje da se sve više udaljavao od svoje porodice i prijatelja.

- Ja sam živeo u porodici koja je doživela veliku tragediju. Imali smo lični gubitak u svojoj porodici i kada smo se suočavali sa tom tragedijom, odvojili smo se jedni od drugih, nismo više komunicirali međusobno. Mislili smo da nećemo opterećivati jedni druge ako ne komuniciramo. Tako da smo svi mi pojedinačno tražili neki izlaz sa strane. Imali smo više poverenja u druge ljude nego jedni u druge. U to vremen internet u Srbiji je bio tek u začecima, to je 2002. godina.

Foto: youtube/printscreen

- U to vreme sam dobijao podršku od nepoznatih ljudi iz zajednice u koju sam ušao i to mi je bilo jako važno. U to vreme su bile aktuelne čet sobe i forum kanali gde su ljudi razmenjivali mišljenja. Tako sam naleteo na ljude koji su se slagali sa mnom. Pružili su mi podršku. Ti ljudi koji su mi nudili podršku predstavljali su se kao mladi ljudi, kao studenti i samim tim. Tu je bilo i starijih ljudi koji su razumeli potrebe jednog tinejdžera - kaže Aleksandar i dodaje da se osećao kao da razgovara sa starijim bratom i nekim ko ga u potpunosti razume.

- Osećao sam se kao da pričam sa starijim bratom. Osoba se postavila kao da je prošla sve kao ja. Onda sam imao utisak da razgovaram sa nekim ko razume moju bol. Ja sam do tada bio odličan učenik koji je popustio sa ocenama ali i sa spavanjem. Mesecima nisam spavao.

Foto: youtube/printscreen

- U početku je tu bila jedna osoba koja je želela da mi pomogne. Kasnije je to bila cela čet soba. Odjednom se čovek nađe u situaciji da me slušaju, interesuje ih šata mi se dešava. Gura se priča u smeru da sve ljude interesuje šta mi se desilo.Mi ostavljamo naše psihoprofile na društvenim mrežama, ostavljamo naše navike, par rečenica kao statuse. Lako se dolazi do pristupa i lako se proceni profil neke ličnosti.

Tragedija koju je doživeo naterala ga je da odraste prerano, ali i da njegov odnos sa ostalom decom ne bude toliko blizak kao.

- I dalje sam se družio sa decom al nisam sa njima imao duboku komnunikaciju. Na neki način sam se suočio sa stvarima sa kojima se suočavaju i odrasli. To mi je donelo neko iskustvo, ali ne i zrelost.

- Članovi sekte su se prvo dotakli religije i to im je bilo važno pitanje. Čovek me otvoreno pitao da li verujem u Boga. Ja kao mali nisam konkretno znao šta to znači ali sam bio učen da verujem. Ja sam rekao da verujem. A onda mi je on rekao "Ako bog postoji i ako je toliko dobar, zašto nije spasio tvoju sestru?". To je bila poslednja kap koja me gurnula u kandže seksti. Logično mi je bilo to pitanje. Ako je Bog dobar, zašto joj je oduzeo život sa 12 godina. U tom trenutku se ruše sva znanja koja sam imao, o dobroti, o religiji, o životu, svi faktori kojima sam se vodio su bili srušeni. Približio sam se bliže tim ljudima i verovao sam im više nego ikad. Da bi krenuli u zajedniču priču morali su da znaju da li sam dosleda.

Prinosio žrtve 

- Da bi se oni uverili koliko sam ja dosledan dobijao sam uputstva za rituale. To su bili rituali kao postavljanje elemenata kao što je pentagram, sveće, mantre. To je bila neka ispunjenost. To se dešavalo dok nisu zatražili prenos žrtve, a ta žrtva je bila krv mog rođaka. To je bilo previše za mene. Plasirali su mi to kao duhovno uzdizanje i oslobađanje. To nije bilo direktno rečeno kao ubistvo, ali kroz broj uboda nožem koji ja treba da napravim, tu je bilo jasno da ta osoba više neće biti živa. To je verovanje ako ja prinesem dovoljno jaku žrtvu, da ću u zamenu da dobijem dovoljno jaču moć - priča on i dodaje da je momenat kada je odbio da to uradi u potpunosti promenilo njegov odnos sa članovima sekte.

Foto: youtube.com/ SacredArcanum

- Govorili su me kako sam ih izdao i kako sam mogao da uradim nešto tako. Ubedili su me da su mi pružili toliku podršku a da sam ih ja uvredio i izigrao u svemu tome.

Sa roditeljima nije i dalje razgovarao

- Krenuo sam da gasim mejl i da se povlačim. Još uvek nisam imao dobru komunikaciju sa roditeljima. Počeo sam da dobijam mejlove sa svojim fotografijama iz osnovne škole kako se krećem po školi. To me definitivno uplašilo jer sam znao da oni znaju gde sam i ko sam. Morao sam da razgovaram sa roditeljima kada je krenuo da zvoni telefon. Telefonskoj sekretarici su ostavljali stravične poruke, a to su bili krici.

Aleksandar više nije mogao da krije šta mu se dešava jer su pretnje postala učestale.

- U nekim momentima sam ja trčao da se javim na telefon. Trčao sam da brišem te poruke. Moji roditelji su mislili da su to neslane šale. Jednom su me napali jer su me izgurali s puta autom. Tad sam mislio da hoće da me ubiju. Ali da su hteli oni su to mogli. Hteli su da me nateraju da se sam ubijem. Kad sam razgovarao sa majkom, bilo mi je malo lakše. Ona je tražila informacije i saznala nešto o tome. Tad sam prvi put dobio zaštitu i pomoć od udruženja koje se bavilo sektama.

BONUS VIDEO