POSKUPLJENJE STRUJE DO KRAJA GODINE: Za OVOLIKO će računi za grejanje na TA peć biti veći!

Nedavne najave o poskupljenju struje za osam odsto podstakle su zabrinutost među stanovnicima Srbije, posebno onima koji se oslanjaju na električne uređaje za grejanje svojih domova. Prema računici, ukoliko se ovo poskupljenje stvarno dogodi, računi za grejanje biće značajno viši.

Na primer, za stan od 60 kvadrata koji se greje pomoću TA peći, mesečni račun za struju mogao bi porasti na 20.572,81 dinara, dok bi vlasnici inverterskih klima uređaja mogli očekivati račune od 12.637,58 dinara.

Zbog ovakvih najava, apeli nadležnih da se štedi električna energija postaju sve relevantniji. Ministarka energetike, Dubravka Đedović, potvrdila je da je više od milion domaćinstava u Srbiji u proteklih godinu dana smanjilo potrošnju struje u poređenju sa prethodnom godinom, prenosi Politika.

Foto: Shutterstock

Ali kako se mogu smanjiti računi za struju tokom predstojeće grejne sezone?

To je pitanje koje zabrinjava mnoge, posebno one koji se oslanjaju na električno grejanje, bilo preko termoakumulacionih peći ili klima uređaja.

Prema izračunima stručnjaka za energetiku, ukoliko struja stvarno poskupi za osam odsto do kraja godine, računi za grejanje uz TA peći mogli bi porasti u proseku za 1.500 dinara, dok bi korisnici klime mogli očekivati povećanje računa za oko 936 dinara.

Iako se ovaj iznos može činiti manjim ili većim, to će zavisiti od budžeta svakog pojedinca. S obzirom na to da zimska sezona može biti duga, posebno ako potraje do maja, umesto šest meseci, ovo poskupljenje može ozbiljno uticati na kućni budžet.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata, održavan na temperaturi od 20 stepeni Celzijusa tokom 16 sati dnevno, 180 dana godišnje, potrebno je 9.000 kilovat-sati električne energije za grejanje.

- To znači da bi mesečna potrošnja zbog zagrevanja, u slučaju grejanja TA pećima bila 1.500 kilovat-sati mesečno. I to u slučaju dogrevanja u toku dva sata dnevno, ova potrošnja bi bila raspoređena tako što bi u višoj skupljoj tarifi bilo utrošeno 300 kilovata, dok bi u nižoj noćnoj bilo potrošeno ostalih 1.200. Ukoliko imamo u vidu i ostalu potrošnju (koju ima svako domaćinstvo) u prosečnoj vrednosti od 400 kilovata mesečno, pri čemu se u višoj skupljoj tarifi troši 70 odsto, a tokom noći 30 procenata, odnosno 280 kilovata u višoj i 120 u nižoj, tada bi ukupna mesečna potrošnja tog domaćinstva bila 580 kilovata u višoj i i 1.320 u nižoj - objašnjava Marković.

Mesečni račun, ističe, za električnu energiju za ovakvu potrošnju po sadašnjim cenama za domaćinstva, sa uračunatim svim taksama i porezima (bez takse na medijski javni servis od 299 dinara), iznosio bi 19.048,90 dinara (pretpostavljeno je da domaćinstvo ima trofazni priključak).

- Dakle, ukoliko bi došlo do poskupljenja od osam procenata u budućem periodu (kako se najavljuje) i taj račun bi bio za toliko viši, i iznosio bi 20.572,81, što znači u pretpostavljenom slučaju da bi zimski mesečni račun za struju bio za oko 1.500 dinara veći - kaže Marković.

U slučaju grejanja sa klima uređajem, pod pretpostavkom da se koristi invertorska klima koja ima prosečan COP oko 3 (parametar koji nam ukazuje na odnos proizvedene toplotne energije i utrošene električne energije), za zagrevanje bi se mesečno trošilo 500 kilovat-sati, i to 350 u višoj i 150 u nižoj.

- Uz istu prosečnu potrošnju, kao u prethodnom slučaju, ukupna mesečna potrošnja bi bila 630 kilovata u višoj i 270 u jeftinoj tarifi. U ovom slučaju, mesečni račun za električnu energiju po sadašnjim cenama, sa uračunatim svim taksama i porezima, sem takse za medijski javni servis, bio bi 11.701,46 dinara. Posle poskupljenja od osam odsto, taj račun bi iznosio 12.637,58, odnosno i bio bi veći za nekih 936 dinara.

Računi za struju kupaca-proizvođača, kažu u Ministarstvu energetike, biće manji nego kod onih koji nisu proizvođači, jer deo energije koju troše sami proizvode i ne kupuju je od snabdevača. Solarni paneli proizvede električnu energiju preko cele godine, s tim što će tokom zime proizvodnja iz sunca biti manja zbog manjeg broja sunčanih dana.

Svi proizvodni kapaciteti EPS-a, kako kažu u resornom ministarstvu, biće spremni za predstojeću grejnu sezonu. Deponije uglja će do tada biti pune i sadržaj akumulacije iznad plana, a glavni remonti u proizvodnim kapacitetima biće završeni pre početka grejne sezone.

U ovom času za one koji kupuju drvo za grejanje kubik je u zavisnosti od vrste od 6.000 do 10.000 dinara, dok je cena peleta od 32.000 do 37.000. Istovremeno se tona uglja kreće od 15.000 do 30.000 dinara.

Veće cene grejanja mogu da očekuju oni koji se greju preko toplana u prestonici, ali i u ostatku Srbije, jer je većina podnela zahtev za poskupljenjem. Cena gasa bi, takođe, do kraja godine trebalo da bude veća za oko 10 odsto.

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda MMF, koji je 5. jula objavljen nakon prve revizije aktuelnog stendbaj aranžmana, koji je sklopljen 1. decembra prošle godine i važi 24 meseca, stoji da se očekuje i još jedno poskupljenje od maja 2024. pored najavljenog do kraja ove godine.

BONUS VIDEO