BATALILI BEČKE BICIRKE ZARAD PARČETA SRPSKE ZEMLJE! Maju zaveo Raša iz Kosjerića, promenila život iz KORENA: ''Tamo nema KO da ti dođe na kafu'' (VIDEO)

Maja, koja je nekad živela u Austriji, pre nekoliko godina donela je odluku da se sa svojom porodicom preseli na selo u Srbiji. Iako je napustila Srbiju 2000. godine i živela u Austriji gde je osnovala svoju porodicu, odlučila je da se vrate i stvore novi život na selu.

Životna prekretnica

- Želja se kod mene rodila sa rođenjem prvog sina da odem u selo i da počnemo da se hranimo zdravo. Korona je bila zadnja kap koja je samo rekla okej, ili sad ili nikad. Za slobodne ljude je teško biti u kući, za mene je to bilo teško, da mi neko kaže šta smem, a šta ne smem - priča Maja.

Nakon što su 2020. godine kupili imanje na obroncima Povlena, preselili su se godinu dana kasnije, prenosi Koreni.rs.

Menjala bečke kvartove za Srbiju

Njen impuls za selidbom na selo rodio se nakon rođenja njenog prvog sina i korona pandemije. Želeći da se hrane zdravo i oslobode se ograničenja, Maja je odlučila da je vreme za promenu. Nakon upoznavanja sa muškarcem iz Kosjerića, koji im je preporučio imanje koje su na kraju kupili, Maja i njena porodica su se preselili.

Foto: Printscreen/www.youtube.com/povratak_na_selo

- Sela su njihova bogata, tako sve funkcioniše, ovde… Ovde se ljudi muče i nešto pokušavaju ali ovde je prirodnije, tamo je sve previše sređeno, to nekad postane kao da nisi ni u selu. Sve je nekako isto kao u gradu, samo eto možda imaš stoke. Oni su infrasturkturom i svime, na drugom nivou. Ovde ljudi na selu rade štapom i kanapom. Poenta u selu je da ovde svako nekome nešto duguje i to je najveći problem. Ljudi čine jedni drugima i onda očeluju nešto za uzvrat. Ako mi ne kažemo da smo kvit, stalno imamo osećaj da nekome dugujemo nešto. Nikome ništa ne dugujem, nikome ne odgovaram i mogu sama sve da uradim - govori Maja.

Kaže i da ne zna zbog čega se ljudi plaše života na selu.

- Mi ovde nemamo ni rodbinske ni političke veze, niko sa nama ne može da upravlja, a sa ostalim ljudima upravljaju. Moraju da igraju igru.Mislila sam da u selu čovek ne može da umre gladan. U gradu mislim, da i te kako može da se umre gladan. Živela sam u gradu koji ima najviše beskućnika. Ne znam što se ljudi plaše sela, možda zbog odgovornosti jer si samo ti odgovoran. Ali treba da shvate da kako rastemo da moramo da privhatamo odgovornost - govori ova srećna žena. 

Maja je primetila da ljudi često imaju strah od života na selu, ali ona veruje da je to pogrešan strah. Za nju, selo nudi mogućnost za samoodrživost i odgovornost, a sa porodicom je našla svoj dom i sreću. Njen suprug, grafički dizajner, sada može raditi iz svog mirnog okruženja i uživati u drugačijem načinu života.

- Ne bih se vratila, ni jednog momenta nisam pomislila. Nisam od 2021. otišla tamo, uopšte nemam želju.

Planirajući budućnost, prepoznali su turizam kao potencijalni izvor prihoda. Pored uzgajanja hrane i korišćenja grafičkog dizajna, turizam bi, kako kažu, mogao biti osnova za njihovu budućnost na selu.

Nema ko da ti dođe na kafu

Majin suprug Raša kaže da ima dosta razlike u načinu života, a ono što Austriji nedostaje jeste i prisnost među ljudima.

Foto: Printscreen/www.youtube.com/povratak_na_selo

- Nisam rođen u Austriji, iskreno, mi smo napravili prelaz, iz Beča se preselili tamo u manji grad. Infrastruktura sela je neuporediva, oni ulažu godinama, tamo je seljak gospodin čovek, to je bitna razlika. I najbogatiji ljudi su seljaci. Njihovi domaći proizvodi su skuplji za 30 odsto nego u prodavnici. Ali nema prisnosti, to je nešto od bitnijih stavki. Nema da ti neko naleti na kafu, to se tamo sve ugovara i bude ti čudno ako ti neko zazvoni na vrata a nije ti najavljen.

BONUS VIDEO