OBRAZOVANJE U SRBIJI IMA BEZBROJ PREDNOSTI! Student iz Australije kaže da je sistem zastareo, ali da mu to ne umanjuje kvalitet

- Glavni razlog zašto sam odlučio napustiti Australiju i studirati u inostranstvu bio je cena. Ukupni troškovi univerziteta u Australiji, kada se upare sa životnim troškovima, jednostavno nisu delovali kao najbolja opcija kada postoji toliko drugih zemalja u svetu koje nude isto, ali po mnogo nižoj ceni. Pošto sam živeo u Australiji praktično ceo život, navikao sam se na ideju da uzimanje studentskog kredita i njegovo vraćanje u narednih 10-20 godina jednostavno predstavlja normalnost i način života svuda, sve dok nisam počeo da razgovaram sa strancima i saznao da je u mnogim evropskim zemljama univerzitet potpuno besplatan za sve domaće studente, a za međunarodne studente i dalje mnogo jeftiniji nego studiranje na bilo kom australijskom univerzitetu - kaže Stefan za Eruderu, najveću svetsku platformu za studente baziranu na veštačkoj inteligenciji.

Kako navodi, prvi put je za tu mogućnost saznao od prijatelja iz Australije koji je plaćao oko 23 evra (37 australijskih dolara) za godinu dana studiranja kao deo članarine studentske unije.

- Kroz istraživanje drugih evropskih zemalja, kao i njihovih standarda života, školarina na univerzitetima i opšteg poznavanja engleskog jezika u gradu, zainteresovao sam se za Beograd, Srbiju. Srbija se rangira na 27. mestu u svetu po poznavanju engleskog jezika, a mesečni troškovi života su tada bili oko 800 australijskih dolara (AUD) - kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, troškovi života su u međuvremenu značajno porasli s obzirom na uticaj COVID-19 i trajanje rata u Ukrajini.

- Školovanje na engleskom jeziku na privatnom univerzitetu u Beogradu koštalo je oko 5.000 australijskih dolara godišnje, dok su državni univerziteti bili još jeftiniji. Ono što me je privuklo jeste činjenica da je iskustvo učenja bilo mnogo personalizovano, jer su časovi imali manje od 30 studenata, a profesori su se trudili da vam pomognu u učenju, što bi u Australiji koštalo mnogo više - navodi ovaj student.

Dobro poznavanje engleskog, niži troškovi i dobar noćni život

- Izabrao sam Beograd zbog kombinacije jeftine školarine za personalizovano i stručno obrazovanje, niskih troškova života, visokog nivoa engleskog jezika, blizine ostatka Evrope i mogućnosti da uživam u univerzitetskom iskustvu u gradu poznatom po noćnom životu - iskren je Stefan.

Kako navodi, u Srbiji je završio osnovne studije iz ekonomije, sa specijalizacijom u marketingu i menadžmentu, i planira da završi master studije iz ekonomije, sa specijalizacijom u ljudskim resursima, za nekoliko meseci.

- Počeo sam sa studijama 2019. godine i pohađao ubrzani program, gde sam godišnje završavao 90 ECTS bodova umesto 60, što mi je omogućilo da završim četvorogodišnje studije za tri godine, a master studije traju jednu godinu. Proces prijave bio je vrlo jednostavan i potpuno dostupan na engleskom jeziku. Uključivao je jednostavan intervju radi procene mog znanja engleskog jezika i oblasti studija, kao i pružanje svih potrebnih dokumenata i prethodnih ocena kako bi se videlo kako sam se snalazio u Australiji. Dobio sam jasna uputstva o svim potrebnim dokumentima, kao i o celokupnom procesu od trenutka dolaska u Srbiju - zadovoljan je procedurom sagovornik Erudere.

Cela godina u Srbiji koliko jedan semestar u Australiji

Kako objašnjava Stefan, da bi se mogla uočiti jasna razlika u ceni, može se porediti čitava godina sa jednim semestrom.

- Godina studija na privatnom univerzitetu na engleskom jeziku u Srbiji košta otprilike 5.000 australijskih dolara (AUD), dok u Australiji jedan semestar košta mnogo više. Prosečan stan u Beogradu, na udaljenosti od 2-3 km od strožeg centra grada, koštao je 650 dolara mesečno kada sam prvi put došao ovde, što je ekvivalentno nedeljnom trošku u Australiji. Javni prevoz je mnogo razvijeniji i integrisan u društvo u Srbiji, jer vožnje postoje na svakih nekoliko minuta, a mesečna karta košta 18 dolara za neograničene vožnje svim vrstama javnog prevoza. Hrana je izuzetno jeftinija u Srbiji, pri čemu je prosečan obrok u restoranu srednjeg ranga koštao oko 18 dolara ako se uzmu u obzir piće i jela. Tipična noć izlaska u klubu košta oko 40-60 dolara, dok je u Sidneju to ponekad bila samo cena ulaznice. Život u Beogradu je prosečno jeftiniji u svakom merljivom smislu - tvrdi Stefan.

Za njega nije bilo dileme da je Beograd pravi izbor za visoko školovanje i studentski život u odnosu na ono što je imao kod kuće, u Australiji.

- Evropa je izuzetno bliska i veoma povezana na sve moguće načine, što čini putovanja veoma pristupačnim, dok biste u Australiji morali putovati dugim letovima bilo gde. Let preko cele Evrope traje koliko i let od Sidneja do Perta, pri čemu je prosečna cena avionskih karata veoma pristupačna. To znači da su kulture svih drugih zemalja u regionu, na kontinentu, kao i Severnoj Africi i Bliskom istoku veoma dostupne, i možete obići više zemalja tokom jedne sezone - kaže Đukić.

Kako dodaje, noćni život u Evropi uopšte, a posebno u Beogradu, je mnogo bolji jer postoje beskrajni barovi i klubovi koji rade tokom cele noći, a ulice grada su uvek prepune ljudi bez obzira na vreme kada izlazite ovde.

Papirologija je veliki minus

Pored toga što je očigledno veoma zadovoljan svojim izborom, Stefan skreće pažnju da je veliki nedostatak studiranja u inostranstvu to što pristupanje informacijama u vezi sa viznim zahtevima, zahtevima za smeštaj i drugo može biti veoma specifično za svaku zemlju, a te informacije su često nedostupne, jer, kako kaže, ne možete tražiti nešto što niste znali da postoji.

- Proces za međunarodne studente može biti komplikovan, ali univerziteti uglavnom dobro obavljaju posao pružajući predstavnika koji posvećuje vreme kako bi objasnio kako sve funkcioniše i tačno šta je potrebno, kao i šta se očekuje. Informacije ponekad mogu biti preplavljujuće, jer zahtevaju neku evropski specifičnu dokumentaciju ili standarde koji mogu ili ne moraju postojati u Australiji, često noseći drugačije ime ako postoji, ali nivo težine zavisi od sposobnosti predstavnika. Čuo sam priče od drugih međunarodnih studenata i morao sam nekima od njih pomoći u njihovom procesu zbog njihovog nejasnog razumevanja šta je potrebno i zbog toga što predstavnik univerziteta nije bio sposoban da pravilno objasni šta je potrebno, ali generalno proces nije težak - optimistično zaključuje australijski student.

Sistem malo zastareo, ali mnogima to odgovara

Kako navodi Stefan Đukić, postoje značajne razlike u stilovima nastave generalno u Evropi u odnosu na Australiju.

- Imam utisak da se u Evropi uopšte, ali posebno u Srbiji, i dalje koristi zastareli sistem koji se uglavnom fokusira na ispite, dok je u Australiji veći fokus na eseju. Profesori u Srbiji imaju pripremljene PowerPoint prezentacije i udžbenike s informacijama koje žele da predaju i jednostavno ih prolaze, a na kraju se održava ispit, dok se u Australiji često zahteva pisanje seminarskih radova kao glavni fokus predmeta - ističe osnovne razlike Stefan.

Prema njegovim rečima, prednost je što se na njegovom univerzitetu koristi blok sistem u kojem se tokom čitavog meseca proučava samo jedan predmet, sa dva parcijalna ispita i jednim završnim ispitom tokom tog meseca, obično raspoređenim u desetodnevnim intervalima kako biste bili testirani odmah nakon što naučite gradivo.

- Ovo je potpuno drugačije od onoga što sam očekivao, ali me je pozitivno iznenadilo jer sam se stalno angažovao sa materijalom, jer bi me i jedan dan odsustva ostavio daleko pozadi, i sprečilo osećaj preopterećenosti kako su se nedelje ispita približavale, jer je većina ispita i predmeta već bila završena, a nedelje ispita su bile prilika da ponovite nešto što ste ranije pali ili da pokušate za bolju ocenu. Međutim, ovo je jedinstven pristup koji moj univerzitet primenjuje i daleko je od norme u Evropi - ističe uz napomenu da postoji velika nezavisnost na srpskim univerzitetima i često je odgovornost studenta da zna šta dalje treba da radi, umesto da mu to bude pokazano.

Poslovna perspektiva za poznavaoce engleskog jezika

- Studiranje u Srbiji mi je omogućilo da proširim svoje vidike u pogledu radnih stilova i celokupnog funkcionisanja sistema. Upoznao sam potpuno nove sisteme, kao i mnoštvo ljudi na uspešnim pozicijama koji su mi pružili potpuno nove perspektive. Postoji obilje velikih međunarodnih kompanija i kao izvornom govorniku engleskog jezika, mnogo je lakše biti uzet u obzir za poziciju u tim kompanijama nego u Australiji, zbog manje konkurencije - navodi on.

Zbog toga, kako kaže, posavetovao bi svakoga da pokuša.

- Evropa je prepuna različitih kultura, načina života i iskustava koja bi bila nemoguća za doživeti u Australiji. Probati nešto novo i imati novo iskustvo je neverovatno jer zaista nikada ne znate koga možete upoznati i šta možete videti. Studiranje u inostranstvu je sjajan način da izađete iz svoje zone komfora i uđete u dinamičniji stil života gde ćete konstantno doživljavati potpuno različite svetove. Studiranje u inostranstvu nije trajna odluka i ako probate i želite promenu, vrlo je lako se vratiti, tako da nema razloga da ne pokušate. Snažno savetujem svima da temeljno istraže zemlju i možda stupe u kontakt sa australijskim doseljenicima koji žive u tim zemljama, kako bi stekli pravi osećaj za to kako je tamo i šta mogu očekivati - savetodavno zaključuje Stefan.