GODIŠNJE SE U SRBIJI KIDNAPUJE VIŠE OD 1.500 DECE: Evo KAKO se targetiraju potencijalne žrtve, otmičarima je potrebno samo 15 MINUTA da dete promeni lični opis!

Na nivou Srbije godišnje nestane, bude oteto ili kidnapovano između 1.500 i 1.800 dece, kaže za 24sedam Maja Jovanović, generalni sekretar Biroa za borbu protiv trgovine ljudima (IBSSA).

Ona dodaje da je na evropskom nivou ovaj broj preko 250.000 nestanaka, odnosno da na svakih dva do tri minuta nestane jedno dete.

- To su najosetljiviji slučajevi jer takva deca ne mogu da se brane i u 90 odsto slučajeva ne mogu reći ko su im roditelji zbog malog broja godina, nerazvijene svesti ili nemogućnosti govora. Njihov jedini mehanizam je plač i negodovanje dok ne dođe do određene pretnje, prisile i zlostavljanja zarad zaplašivanja - kaže Jovanovićeva.

Javnost se još uvek seća slučaja otete devojčice Maše Prenković, koju je kidnapovalo troje francuskih državljanja još 2015. godine, nakon čega su uhapšeni u spektakularnoj poternici. Oni su osuđeni i kasnije prebačeni na izdržavanje kazne u Francusku, a Jovanovićeva kaže da joj često postavljaju pitanje kako dete oteto u Srbiji bude prebačeno preko granice.

- Kada se targetira dete bira se prema boji kose, uzrastu, boji očiju, da li je devojčica ili dečak... I to je pokretač da se ciljano "lovi" određena struktura koja je potrebna. Čak i uz pripremu lažne dokumentacije. Takvo dete obično negoduje, ali da bi se sprečila neka neželjena situacija i neželjeni prelazak iz zemlje, dete je obično pod sedativima. Jer niko neće buditi dete da proveri da li je identičnog izgleda kao na putnoj ispravi  - kaže Jovanovićeva.

Ona dodaje da se vrlo često dešava da deca budu oteta u pratnji majke, kada je sama ili u pratnji druge dece.

- Majka koja drži svoje dete nemoćna je da odreaguje pre svega zbog napada panike a često bude udarena ili povređena - objašnjava Jovanovićeva.

Kaže da je veliki rizik i kod majki koje su sa više dece istovremeno, pa im je mnogo teže da zaštite sve njih odjednom ako dođe od kidnapovanja jednog deteta.

- Isto je osetljiva kategorija kada bake i dete šetaju dete i oni nisu u mogućnosti da odreaguju kako bi trebalo zbog svoje nemoći. Mnogi roditelji se opuste i dozvole starijem detetu od, recimo, 13-14 godina da izvedu van kuće mlađeg brata ili sestru koji ima dve-tri godine. To je najgora varijanta zato što dete ne može da zaštiti dete - dodaje ona.

Jovanovićeva kaže da svest otmičara takva da često čak i ne obraćaju pažnju na kamere na ulici ili svedoke, što pokazuje njihovu spremnost da ostvare svoju namenu.

Ne ostavljajte slike dece na mrežama

Naša sagovornica kaže da postoji "anomalija" roditelja da objavljuju gomilu slika svoje dece na društvenim mrežama i to pod opcijom "javno".

- Kada imate poručioca, a on obično bude iz druge zemlje, kriminalne organizacije se koriste raznim mogućnostima ne bi li uradili ono što je traženo od njih. To znači da oni prate i društvene mreže. Onda se targetiraju zemlje sa slabijim sistemom ili gradovi. Zašto se uvek ne radi u manjim mestima i selima? Pa, tu je protok ljudi dosta manji, a važno je sve brzo završiti. Kada ste u većem mestu i gradu gde je protok ljudi veliki, mogućnost pronalaska "plena", je daleko veća. Mnogi ljudi objavljuju na mrežama gde žive, gde im deca idu u škole ili vrtiće i samim tim servirano dostavljaju informacije o deci i porodicama vrbovateljima ili ljudima koji se bave kriminalnim radnjama. Tako im olakšavaju posao - kaže ona.

Otimaju decu zbog organa i pedofilije

Međutim, otimanje dece nije uvek u svrhu usvajanja od strane druge porodice. Postoje neke stvari koje su mnogo opasnije i teže.

- Nije samo otmica povezana sa udomljavanjem u drugoj porodici. Brojne kriminalne organizacije otimaju decu zbog perfidnih radnji. Mnogo je pedofila i seksualne eksploatacije. Imali smo i velike akcije naših institucija gde je otkriven ogroman broj pornografskih snimaka zlostavljanje dece. Otmica je jedan od načina da se "pribavi" dete zarad neke destruktivne pojave, a u takvim situacijama se ne biraju sredstva - objasnila je ona i dodala da se oteta deca ponekad teraju i na prosjačenje.

Ona savetuje da kada su deca mala treba maksimalno smanjiti mogućnost da budu bez pratnje, a pratnja dece su otac i majka!

- Na roditeljima je sva odgovornost jer kada dođe do otmice deteta jako je važno prijaviti i brzo reagovati, ali stres koji se tada proživi je stres koji ostaje za čitav život i roditeljima i porodici i detetu. To je nešto što ostavlja neizbrisiv trag - kaže ona.

Jovanovićeva upozorava roditelje da čak i jedna bezazazlena situacija može biti problem, naročito ako se zna da veliki broj dece nikada ne budu pronađena.

- Jako je teško iskontrolisati situaciju a najteže je kada dete bude prebačeno van zemlje. Naše institucije imaju brzinu delovanja, ali tu su onda sudski procesi, izvršenje, nalozi za pretres, brojne izjave... - objašnjava ona.

Dodaje da je veoma komplikovano ako postoje indicije da dete iz naše zemlje završi u jednoj državi, koja ima svoje procedure, pa onda bude prebačeno u treću zemlju koja, opet, ima svoje procese.

- To su procesi koji traju i po nekoliko godina. A kada govorimo o deci za koju ne znamo gde su i da li su u nekoj drugoj zemlji ili Srbiji, onda tek nailazimo na jedan začarani krug gde ih tražiti? - dodaje ona.

Ono što je najgore jeste što roditelji, kako Jovanovićeva objašnjava, u najvećem broj slučajeva ne može da prepoznaju da im neko vreba dete. 

- Na društvenim mrežama ne možete iskontrolisati ko gleda vaš profil i gleda fotografije vaše dece. Onog momenta kada stavite fotografiju vaše dece na "javno" ona je viralna. I onog trenutka kada je izbrišete, ona se kao senka pojavljuje sve dalje i dalje. To je poznata informacija i javno dostupna. A na ulici, prilikom šetnje ili bezazlenog izlaska u kupovinu, vi ne možete od trideset prolaznika skenirati svakog i pretpostaviti da li je možda neki pogled bio dobronamerno upućen ka vašem detetu ili osoba ima zle namere - dodaje Jovanovićeva.

- Roditelj mora uraditi dobru procenu šta je bezbedno za dete, u kakvim okolnistima ga mogu pustiti van kuće i sa kojom osobom - kaže ona.

Naša sagovornica je na primeru objasnila koliko su otmičari pripremljeni i kako malo vremena je potrebno da otmu dete i promene mu lični opis.

- Imali smo primer u jednom beogradskom tržnom centru gde je u pre nekoliko godina nestala devojčica. Majka je odmah prijavila i tržni centar je bio zatvoren u roku od dva minuta, a svaka radnja je spustila rešetke... Devojčica je pronađena u roku od 15 minuta ošišana do glave u garderobi dečaka! Da li onda trebamo da pričamo šta bi bilo posle 15 sati? Prema tome, roditelji moraju jako da vode računa o tome gde se kreću deca i sa kim, a apsolutno je neoprostivo da ih ostave bez nadzora u dvorištu, same u stanu, na letovanju, tržnom centru... to je greška koja se skupo plaća! - zaključila je Maja Jovanović.

BONUS VIDEO