GROZDOVI KRPELJA SAMO ŠTO NE PADAJU LJUDIMA NA GLAVE! Najezda ovih insekata, ima ih svuda, a OVO je uzrok!

Posle obilnih padavina u Mačvanski okrug, krpelja u tom kraju je sve više. Ima ih po parkovima, izletištima, a ljudi se žale da čak padaju i sa drveća.

- Grozdovi krpelja "načičkani" su po drveću, travi i objektima zgrada, samo što nam ne padaju na glavu - žale se Šapčani, zabrinuti sa sebe, ali i za svoje kućne ljubimce.

- Uzrok najezde krpelja je blaga zima. Oni postaju aktivni već na plus četiri stepena. Uslovi u kojima sve buja posle kiše pogoduju njihovom razmnožavanju. Mora se krenuti sa zaštitom, kako bi se zaustavila dalja najezda. Opasnost preti i od komaraca, kojima pogoduje vlažno vreme nakon obilnih padavina - rekla je za "Blic" veterinarka Jelena Smiljanić iz Šapca.

Foto: pixabay.com

Njihova najezda sve je veća opasnost za ljude i životinje i to je ono što sada najviše brine. Krpelji su prenosnici zaraznih bolesti koje mogu imati i fatalne ishode.

Dostižu jedva 1-2 mm, razvrstani su u tri familije, a žive u svim krajevima sveta. Na glavi imaju rilice pomoću kojih se hrane sisajući krv svoga domaćina. Podjednako "vole" ljude, mačke, pse i druge domaće životinje. Uz pomoć vrlo osetljivog njuha nepogrešivo pronalaze žrtvu po mirisu butanske kiseline koju luči koža svih sisara.

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, objašnjava da “hraneći se krvlju domaćina ženka krpelj može da se uveća do neprepoznatljivosti”.

- Krpelj tada “napušta” domaćina i polaže jaja na zemlju. Iz jaja se razvijaju larve koje rastu tokom jeseni, miruju preko zime, a u proleće se pretvaraju u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu - kaže dr Kosić Bibić.

Kod nas je od zaraznih bolesti, koje prenose krpelji, za ljude najopasnija Lajmska bolest. Najčešće je prenose jelenski krpelji koji su zaraženi bakterijom Borrelia burgdorferi. Bolest koju izaziva prolazi bez posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu, ali ako ostane neprepoznata i ne leči se ima hroničan tok sa vrlo ozbiljnim posledicama.

- Mere zaštite su važne i neophodne kako bi zaštitili ne samo sebe i svoje ljubimce, već i druge ljude i životinje. Mere lične zaštite podrazumevaju nošenje svetle odeće sa dugim nogavicama i rukavima, nošenje kape, kao i korišćenje sredstava koji odbijaju krpelje, repelenti. Posle boravka u prirodi proverite da li na koži imate krpelja i obavezno se presvucite i istuširajte. Opšte mere zaštite su redovno košenje trave i sistematska kontrola populacije krpelja na staništu uz uništavanje zaprašivanjem – kaže dr Nada Kosić Bibić.

BONUS VIDEO: