SRBIJO, POMOZI MINI! NA PUT NJENOJ MLADOSTI STAO JE AGRESIVNI TUMOR: Devojka iz Rume je jedina u našoj zemlji sa OVOM dijagnozom, ali nije prestala da se BORI (FOTO)

Mina Pošarac (21) iz Rume, do februara prošle godine, živela je potpuno bezbrižnim životom. Upisala je Defektološki fakultet, celog života se bavila sportom. Trudila se da maksimalno radi na sebi, ciljajući da izraste u najbolju verziju sebe. Uvek je zanimao humanitarni rad i način na koji može da pomogne drugima, ne sluteći da će jednog dana ona biti ta kojoj će pomoć biti potrebna.

Mina još uvek nije član Fondacije "Budi human", ali bi u toku ove nedelje trebalo da potpiše ugovor. Međutim, za nju akcija mora početi što pre jer boluje od zloćudnog agresivnog tumora koji je karakterističan za mozak, ali se u njenom slučaju nalazi na kičmi.

Ona je ispričala kako je sve počelo, kako je bolest otkrivena, kada je obavljena prva operacija i šta sad kad se bolest vratila.

- Završio se ispitni rok, ja sam se vratila u Rumu kako bih malo odmorila i provela vreme sa porodicom. Tri dana pre nego što se desio nemili događaj, osetila sam bol u kičmi, ali su lekari tada konstatovali da je u pitanju virus. Došla je nedelja kada smo se pripremali za nedeljni ručak, ali ja nisam imala snage da ustanem iz kreveta, nakon što sam pokušala da se pridignem odjednom sa se srušila i izgubila kontrolu nad svojim telom i ostala sam nepokretna - priča dvadesetjednogodišnja Mina Pošarac, piše Espreso

Ovo je Mina pre dijagnostikovanja bolesti:

Foto: Facebook

Mina napominje da joj je sve u tom trenutku delovalo neverovatno. Nije mogla ni da pretpostavi da se njoj, zdravoj i mladoj osobi tako nešto može desiti, Međutim, desilo se i vesti lekara nimalo nisu bile dobre. Iz Rume su me poslali u Sremsku Mitrovicu, gde su odmah znali da je ona slučaj za dalje, te su je poslali za Beograd.

- Tada sam shvatila da ja ne mogu da stoji, ne mogu da mokrim i imala sam osećaj da se gasim cela. U Urgentnom centru provela sam cela 3 dana, nakon čega su me uputili na neurologiju i tada je denitivno konstatovana moja bolest. U rekordnom roku je sve odrađeno, bolest je brzo dijagnostikovana, takon toga su mi odradili i operaciju u martu 2022. godine, zbog čega sam ja zaista ponosna na ceo zdravstveni sistem.

Ova hrabra devojka nije dozvolila da je saznanje o dijagnozi i svemu što sleduje pokoleba. U najtežim trenucima bila je stub u porodici. Do poslednjeg trenutka nadala se da će rezultati biopsije pokazati da je u pitanju benigni tumor, ali to se nije desilo. Bila je odlučna u nameri da iz cele situacije izađe kao pobednik, prošla je sve rehabilitacije i nakon operacije, funkcionalnost leve noge se vratila, ali ne i desne.

- Na rehabilitacijama učila sam sve ispočetka, da sedim, hodam, do tada sve sam radila ležeći, čak sam u tom položaju i jela. Ležala sam u krevetu kao zvezdica.

Analize biopsije pokazale su da Mina ima rak i da mora nastaviti sa lečenjem. Tada je ustanovljeno da se radio o glioblastomu 4. gradusa koji je specifičan kao rak mozga, ali je njen bio na kičmi. U Srbiji se sa tim niko nije susreo, postoji samo nekoliko primera ovakvor raka u Americi.

- U maju 2022. godine počinje moj drugi ciklus lečenju na Institutu u Sremskoj Kamenici. Tamo sam primila 28 zračnih terapija i hemioterapiju u vidu tableta. Nisu bile venske-agresivne od kojih opada kosa. Tu se sve završilo u najboljem redu, sve terapije sam dobro podnela. U bolnici sam spremala ispite, tako su mi prolazili dani, kako ne bih izgubila godinu na fakultetu. 10. juna sam izašla iz bolnice, a 14. sam već sa pelenama otišla na fakultet kako bih položila ispit. Prošlo leto je najgore leto u mom životu. Dobila sam Kušingerov sindomo od kortikosteroida, lekova koje sam morala da pijem da moja kičma ne bi oticala.Celo telo mi se proširilo, ugojila sam se 20 kilograma za 2 nedelje, koža je počela da puca, pojavile su se strije, što je meni kao devojci koja je celog života vodila računa o izgledu, jako teško palo. Iako to nije neki problem nakon svega kroz šta sam prošla, poljuljalo je moju psihičku stabilnost. Nakon toga sam dobila upalu pluća, koronu...

Nakon svega toga, Mina je otišla na prvi kontrolni magnet koji je pokazao da tumora više nema.

- Svi smo bili presrećni, tada sam ušla u jače fizikalne terapije da bih stala na svoje noge, polako ustajem uz hodalicu, međutim desna noga još uvek nije imala funkciju. Nakon toga sam bila u Banji Koviljači gde sam postigla neveovatne rezultate, nedostajalo mi je samo da napravim korak.

Minine muke se tu ne završavaju, nakon povratka sa rehabilitacije, ponovo je počeo da se javlja bol u leđima na istom mestu odakle je tumor uklonjen i noge su ponovo počele da se oduzimaju. Tada je počela da joj se oduzima ruka.

- Javila sam doktorima da se javilo i oduzimanje ruke, što se njima nikako nije dopalo. Rezultati ponovljenog magneta nisu bili dobri, na izveštaju je pisalo da se oni ograđuju jer nisu bili sigurni da li su to ciste koje su se javile nakon operacije ili je u pitanju progresija bolesti na koju više liči. Doktori sa Instituta iz Kamenice tražili su još jedan magnet, posle kog je ustanovljeno da se tumor vratio. Manjih je razmera, sad je 1cm. Ali je problem što se javio na istom mestu i niko se ne usuđuje da uradi operaciju jer je rizična. Poslali smo papire u Japan i čekamo odgovor. Operacija je jako skupa i koštala bi oko 400.000 evra. Dobili smo odgovor sa Kube koja radi u saradnji sa Turskom, prosledili su dokumenta u Tursku, te čekamo odgovor. Sutra idem na Konzilujem u Kamenicu gde ću se konsultovati i sa našim lekarima šta bi bilo najbolje - zaključila je Mina.

BONUS VIDEO