SLEDEĆI ZEMLJOTRES BIĆE KATASTROFALAN! Da li je Srbija u opasnosti? Istraživači analizirali više od 30.000 evropskih potresa (VIDEO)

Istraživači na projektu koji finansira EU izradili su 2014. godine kartu koja je pokazala kojim delovima Evrope najviše prete jaki zemljotresi, a nedavni potres u Turskoj pokazao je da su stručnjaci 2014. dobro detektovali najugroženija područja.

Karta, objavljena na portalu Evropske komisije, pokazuje da su Italija, Hrvatska (Dalmacija), BiH (Hercegovina), Grčka, Bugarska, Rumunija i Turska među najugroženijim regionima kontinenta.

Među ugroženim regionima je, kako se vidi na karti koju je objavila Evropska komisija, i deo Jadrana, Dalmacija i Hercegovina u BiH.

Naime, tu je rizik od potresa umeren do visok. Povećan rizik počinje u Šibensko - kninskoj županiji, povećava se u Splitsko-dalmatinskoj i Dubrovačko-neretvanskoj. Ugroženo je i područje Zagreba.

 

 

- Evropa ima dugu istoriju razornih potresa - naglasio je profesor Domeniko Giardini, koordinator projekta.

Istraživači koji su radili na projektu kombinovali su podatke iz više od 30 000 evropskih potresa s magnitudom većom ili jednakom 3,5 Rihterove skale od 1000. godine i uzeli u obzir njihove štetne učinke. Za prikupljanje podataka koristili su podatke s AHEAD interaktivne karte potresa u Evropi. Zatim su te podatke uporedili s više od 1100 aktivnih raseda u Evropi, čija je ukupna dužina 4 000 kilometara prenosi portal Slobodna Dalmacija.

Evropska karta seizmičkog rizika prikazuje kretanje tla za koje se očekuje da će biti dosegnuto ili premašeno s verovatnoćom od 10% u narednih 50 godina.

Plave boje označavaju područja relativno niske opasnosti, žute do narandžaste boje označavaju područja umerene opasnosti, a crvene boje označavaju područja visoke opasnosti.

Područja ljubičaste zone su zone gde su potresi verovatniji i gde mogu da izazovu najveću štetu.

Karta takođe pokazuje žarišta potresa u blizini Brisela u Belgiji, Lisabona u Portugaliji, u blizini Budimpešte u Mađarskoj i duž planinskog lanca Pireneja.

Zone u blizini Brisela, Budimpešte i Lisabona označene su kao žarišta zbog brojnih potresa koji su se dogodili u prošlosti, dok je žarište u zapadnim Pirinejima zbog geološkog sastava područja, navedeno je u projektu.