religija.rs

OVO JE STROGO ZABRANJENO RADITI NA BADNJE VEČE I BOŽIĆ! Narodna verovanja sa sobom nose PROKLETSTVO ako se prekrše!

Autor: Republika

Vesti

06.01.2023

13:36

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Badnji dan je dan kada poste i pravoslavci koji ne poštuju stroga pravila Božićnog posta.

OVO JE STROGO ZABRANJENO RADITI NA BADNJE VEČE I BOŽIĆ! Narodna verovanja sa sobom nose PROKLETSTVO ako se prekrše!

Mnogi znaju šta simbolizuju badnjak, česnica i pečenica, a evo šta prema narodnim verovanjima ne sme da se radi na Badnje veče i Božić.

Božić je veliki verski i pravoslavni praznik koji se proslavlja 7. januara. Tog dana se slavi rođenje Isusa Hrista. Njemu prethode Božićni post i Badnji dan.

Badnji dan je dan kada poste i pravoslavci koji ne poštuju stroga pravila Božićnog posta. Za Božić i Badnje veče se vezuju najlepši običaji i obredi koji su se održali i do danas. Ovi praznici su okrenuti porodici i domu, a post i običaji doprinose blagostanju, duhovnom ispunjenju i miru u kući.

Često se kaže da ono što radite na Božić radićete cele godine, a evo šta prema narodnim verovanjima i običajima ne sme da se radi na Badnje veče i Božić.

1. Prema verovanjima na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, niti pozajmljuje jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. U zoru, na Božićno jutro po badnjak idu samo muškarci. Kad odaberu drvo uzimaju sekiru i seku badnjak.

2. Prema narodnom verovanju badnjak se seče u tri snažna udarca i ono što sekira tri puta ne preseče dovršava se lomljenjem rukama. Taj lomljeni deo na badnjaku se zove brada.

3. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra u peći i kaminu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.

4. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

5. Veruje se da ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će - govorilo se - ukućani umirati bez predznaka.

6. Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.

7. Po unošenju slame na Božić prema starim običajima svi su se izuvali i obuvali čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.

8. Na Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina, patka nikako ne smeju da se jedu. Prema verovanjima pernata živina je simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.

9. Takođe na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi terala loša sreća preko cele godine.

10. Važi uverenje da na Božić ne treba raditi teške poslove, kao i na svaki drugi praznik. To je dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema, a za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.