BEOGRADE, OD BLATA DA TE PRAVIMO! Beograđanin proveo tri dana u Briselu, a onda je srpsku prestonicu počeo drugačije da gleda

Znate one situacije kada odete u kafić ili restoran, taman ste seli, a konobar 100 puta priđe da vidi šta vam treba... Ugasite jednu cigaretu, on odmah prazni pikslu, kao da je sve vreme s vama... E posle tri dana u Briselu mogu da kažem - blago nama! Tamo po kafićima i restoranima konobara nema, sve sam uzimaš, prinosiš, čak i sam sečeš picu onim ogromnim nožem, juriš escajg. Malo je reći da sam bio u šoku.

BEZUKUSNA HRANA

Ovako za Srpski telegraf govori Dragan Milošević, Beograđanin koji je otišao na nekoliko dana kod prijatelja u Brisel. Da, ističe, Brisel je prelep grad, naročito centar, ali usluga je ispod svakog nivoa, a i hrana je bezukusna. Naravno, brzo dodaje, to se ne odnosi na čokoladu i vafle, koje nigde na svetu bolje nije jeo. A ni na pivo, podrazumeva se, kaže uz osmeh.

- Najveći šok mi je bio što u kafićima nema konobara, samo šankera. Dođeš do šanka, poručiš piće i neku klopu, dobiješ malu okruglu spravicu, koju poneseš sa sobom za sto, a kad ti zavibrira i počne da svetli, odeš do šanka po porudžbinu - kaže Dragan i dodaje:

Foto: Srpski telegraf

 

- Za ručak se služe uglavnom sendviči jer većina restorana, pa i hotela radi samo večere. Hrana po restoranima je, generalno, bezukusna. Ti sendviči su veliki i ukusni, srećom. Na glasu su i kiosci s pomfritom, zaista sam želeo da probam njihov čuveni pomfrit, ali kad sam video da gotovo 100 ljudi čeka u redu, odustao sam. Takođe, uglavnom ne primaju keš i to se odnosi i na pekare. Razlog je, kako mi je objašnjeno u jednom kafiću, strah od moguće pljačke. Mišljenja su da će lopovi odustati od nauma kad vide da primaju samo kartice.

PILETINA 40 EVRA

Za tri dana u Briselu, kaže, nije video nijedan taksi.

- Taksi je preskup, niko ga ne koristi, osim možda nekih poslovnih ljudi kojima to plaća firma, pa ih i nema na ulicama. Recimo, moja prijateljica je vožnju "Uberom" od 3,19 kilometara platila 13,3 evra, a ista ta relacija bi taksijem koštala od 20 do 30 evra, u zavisnosti da li je dan ili noć. Koristi se gradski prevoz, a karta je, recimo, jeftinija da je platite karticom u tramvaju nego da kupite na automatima na stanici. Većina ljudi pak koristi električne trotinete. Njih ima na svakom ćošku, priđete, prislonite telefon, pokrenete aplikaciju i vozite se dokle želite. Kad stignete na odredište, ostavite trotinet i to je to. Novac vam se skine s aplikacije. Prema istom principu funkcioniše i iznajmiljivanje bicikala - kaže Dragan.

Hrana u marketima košta kao kod nas, a slična je situacija i na pijacama. Izuzetak su, dodaje, organske pijace, gde za kilogram pilećeg belog mesa treba izdvojiti čak 40 evra, a za, recimo, kilogram šargarepe, pet evra.

Foto: Srpski telegraf

 

Administracija im ne funkcioniše

U Briselu, jednostavno, ne funkcioniše administracija. Ljudi iz Danske, Nemačke, Švedske, iz tako uređenih sistema, koji dođu u Brisel da rade hvataju se za glavu. Nisu navikli na tromost, da se na neke stvari tako dugo čeka, dodaje naš sagovornik.

Ne dao bog da vam zatreba majstor

Teško je doći do majstora u Briselu. Moji prijatelji rade za evropsku administraciju, u mnogo su povoljnijem položaju od većine građana tamo, ali i to ne pomaže. Recimo, pokvarila im se veš-mašina i pozvali su majstora koji je rekao da će doći za nekoliko dana. Došao je, dolazak naplatio 100 evra, pogledao u čemu je kvar i onda najavio dolazak da popravi mašinu za nekoliko dana. Kad je došao drugi put, opet je naplatio dolazak 100 evra, plus sama popravka. Em je zaista preskupo, em ne znate kada ćete doći na red, kaže Dragan.

Foto: Srpski telegraf

 

Muka spojila diplomatu i Bosance s gradilišta

Dragan priča i slatku anegdotu koju je čuo od prijatelja, a koja pokazuje kako se ljudi iz ovih krajeva okreću jedni drugima kad dođe do muke.

- Diplomata iz jedne zemlje iz našeg regiona dobio je službu u Briselu. U rezidenciji nije bilo vode gotovo 15 dana, a nikako da dođe majstor iako je reč o čoveku na visokoj funkciji u stranoj zemlji. Dok se problem ne reši, spavao je u hotelu, a u rezidenciju dolazio po stvari. Jednog dana prolazio je pored gradilišta i čuo majstore da pričaju na bosanskom. Prišao im je i zamolio ih za pomoć, da li znaju nekog vodoinstalatera, ne pita šta košta, samo da dođe i otkloni kvar. I majstor je ubrzo došao i sredio sve - prepričava Dragan.

BONUS VIDEO