STRUČNJACI RAZBIJAJU JEDAN OD NAJVEĆIH MITOVA O TRGOVINI LJUDIMA: Sve počinje od lažnih obećanja, a onda je iz kandži predatora nemoguće pobeći!

Daleko najrasprostranjeniji mit o trgovini ljudima je da ona uvek, ili često, uključuje kidnapovanje ili na drugi način fizičko prisiljavanje nekoga.

U stvarnosti, većina trgovaca ljudima koristi psihološka sredstva kao što su obmanjivanje, prevara, manipulisanje ili pretnje žrtvama.

Naime, trgovina ljudima je skup različitih vidova nasilja koji ostavljaju nesagledive posledice po žrtvu, tačnije, na njihovo psihofizičko zdravlje. 

Među svim oblicima u kojima se javlja trgovina ljudima, najdominantniji oblik je ubedljivo seksualna eksploatacija sa prinudom na prostituciju. 

Foto: Profimedia

 

Kralj prostitucije - oličenje zla

U leto 2017. godine, na plaži u Strugi, ubijen je metkom u čelo, Dilaver Bojku, kako su ga mediji opisivali, najveći balkanski bos u trgovini belim robljem.

Prvi put je hapšen u februaru 2003. godine, a na sudu je tada izjavio sledeće:

- Prostitucija je u prirodi žena sa kojima radim, a ja im samo pomažem i pokušavam da ih usmerim da pronađu spas.

U periodu između 1979. i 2001. godine protiv njega je podneto 17 krivičnih prijava, dok je za to vreme razrađivao posao lanca prostitucije.

Ženama je trgovao i prodavao ih ilegalnim javnim kućama po Makedoniji, Kosmetu i Italiji, a frapantan je i podatak da je u njegovom rodnom selu kod Struge, svakodnevno bilo spremno 250 žena spremnih za prodaju.

Nesrećne Sprkinje završavale bi kao prodavačice najstarijeg zanata po klubovima, lišene prava na slobodu, jedva iščupane iz kandži monstruma.

Žrtve kao ključni akteri 

Ujedinjene nacije (UN) ocenjuju da su žrtve trgovine ljudima ključni akteri u borbi protiv ove vrste kriminala, jer pomažu u stvaranju efikasnih mera za njeno sprečavanje, kao i identifikaciju i spašavanje žrtava.

Koliko god da neko dovoljno dobro poznaje materiju, nepobitna činjenica je i to niko ne može više da pomogne tokom rehabilitacije određene osobe od žrtve koja je već sve to iskusila na svojoj koži.

Foto: Shutterstock

Razgovor i razmena iskustava, svojevrsna svedočenja seksualno eksploatisanih žrtvi trgovine ljudima su od posebnog značaja za čitav proces oporavka.

Stvara se jasna slika o svemu, te se na taj način kod nekih budi, a kod drugih jača svest o ovom globalnom problemu, dok potencijalne žrtve bivaju opreznije.

Reči podrške onih koji su prošli torturu od strane otmičara i koji su nakon svega skupili hrabrost da pričaju o tome u cilju prevencije nastajanja novog slučaja poput njihovog, jače su i odjekuju snažnije nego što mislite. Oni time šalju poruku da žrtve nikako nisu same, ali ono što je i najbitnije - da nije sramota u bilo kom trenutku potražiti stručnu pomoć.

Podaci govore da je od početka 2020. do juna 2021.godine policija na Kosmetu registrovala ukupno 26 žrtava trgovine ljudima u 16 različitih slučajeva. Ne samo da su sve žrtve bile sa tog područja, već ih je većina eksploatisana u seksualne svrhe.

Poražavajuća je i činjenica da iako na osnovu Zakona koji su na snazi u borbi protiv trgovine ljudima, učestvuju kako svi nivoi vlasti, tako i civilni sektor, na Kosmetu postoji samo jedno sklonište za žrtve. 

Uticaj pandemije na globalni problem

Pandemija koronavirusa otežala je spasavanje žrtava, s obzirom da je u tom periodu zabeležen pad migracije ljudi, budući da smo bili pod policijskim časom, ali i karantinom.

No, verovali ili ne, čak ni pandemija nije sprečila ove predatore da dođu do svojih žrtava, a načini na koje su to činili su razni. Najzastupljeniji oblik je vrbovanje putem interneta, a u tom trenutku ne biraju sredstva kojima će doći do svog cilja.

Foto: Photo by Justin Peralta on Unsplash

Prema podacima organizacije Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, tokom prethodne godine prijavljeno je 127 slučajeva u Srbiji. Postupak je pokrenut za 122 slučaja, dok je formalno identifikovano 46 žrtava, a čak 80 posto od navedenog broja čine žene.

Čak 750.000 manipulatora na internetu u svakoj sekundi predstavlja opasnost mladima, dokazuju podaci Interpola. Alarmiranje javnosti u posebnim slučajevima nestanka dece je takođe i akt ka sprečavanju budućih zločina.

Treba dodati i da su sportski događaji koji predstavljaju javna okupljanja, idealna podloga za leglo trgovaca ljudima koji koriste ove prilike kako bi ostvarili značajan profit.

Primamljive ponude ''boljeg života''

- Trgovci ljudima koriste različite taktike kako bi kontrolisali žrtve, što najčešće uključuje fizičko zlostavljanje, finansijsku zavisinost žrtve, pretnje kao i odvojenost žrtve od prijatelja i porodice. Oni daju lažna obećanja kojim targetiraju potrebe svojih žrtava kako bi stekli kontrolu nad njima. Kao rezultat toga, žrtve postaju zarobljene i strahuju od odlaska iz bezbroj razloga, uključujući psihološke traume, stid, emocionalnu vezanost ili pak zbog pretnji njima ili njihovim porodicima. U malim sredinama, to je daleko izražajnije, jer žrtve imaju strah od stigmatizacije i osude okoline, ali neretko i porodice - objašnjava dr psihologije, Saša Stepanović.

Svako ponašanje, koje odudara od uobičajenog, može da bude indikator da nešto nije u redu. Žrtva se može prepoznati i po tome što je kontinuirano u pratnji druge osobe, ne govori ništa, ima modrice i povrede na telu, deluje depresivno, uplašeno, trese se i pokazuje druge znake zlostavljanja.

Ko sve spada u potencijalnu žrtvu?

- Žrtva trgovine ljudima može biti svako, ali su neke grupe ranjivije od drugih. Trgovci ljudima često identifikuju slabosti i koriste ranjivost svojih žrtava kako bi stvorili osećaj zavisnosti. Značajni faktori rizika uključuju nedavno preseljenje u novu državu, upotrebu psihoatktivnih supstanci, zdravstvene probleme, status izbeglice ili beskućništvo - nastavlja naš sagovornik i dodaje:

- Takođe, jedan od pokazatelja da se radi o trgovini ljudima je oduzimanje žrtvinog pasoša. Zbog toga je važno osvestiti javnost da je pasoš lični dokument, koji uvek treba držati uz sebe, a ukoliko neko dođe u situaciju da mu je oduzet, može da se obrati konzularnim diplomatskim odeljenjima Ministrastva spoljnih poslova zemlje iz koje dolazi, odnosno ambasadi, konzulatu ili policiji.

Prodaja i kupovina ljudi kao robe je postala toliko profitabilna, a industrija toliko velika da se naoružane grupe i terorističke organizacije okreću trgovini ljudima kao izvoru prihoda za finansiranje svojih organizacija. Trgovci ljudima motivisani profitom iskorišćavaju ranjive pojedince, ignorišući posledice njihovih postupaka na te živote.

U svom dosadašnjem dugogodišnjem radu, profesor Visoke škole socijalnog rada, dr Saša Stepanović naglašava da su očigledni nedostatak empatije ili osećaj krivice trgovaca ljudima i sposobnost da ne oseća uticaj svojih postupaka karakteristike koje mogu da se poistovete sa profilom psihopate.

Psihopata ispod maske šarmera

- Trgovci ljudima su često šarmantni i nameću svoju grandioznu vrednost kako bi ubedili svoje žrtve u njihovu važnost. Postoje i dokazi koji upućuju na to da su oni patološki lažovi, lukavi i manipulativni jer svesno daju lažna obećanja o poslovima i boljem životu ugroženim žrtvama, ali što je još važnije, ne osećaju se loše zbog svojih postupaka, jer žrtvu vide samo kao robu i  profit - dodaje Stepanović.

Daleko najrasprostranjeniji mit o trgovini ljudima je da ona uvek, ili često, uključuje kidnapovanje ili na drugi način fizičko prisiljavanje nekoga. U stvarnosti, većina trgovaca ljudima koristi psihološka sredstva kao što su obmanjivanje, prevara, manipulisanje ili pretnje žrtvama.

Kako se zaštititi?

Jedan od adekvatnih načina za zaštitu žrtava jeste i stalna edukacija kadrova u nadležnim organima, za identifikovanje i pružanje pomoći žrtava. Osim važnosti adekvatne i pravovremene identifikacije žrtava, od velikog je značaja i informisanje žrtava o pravima koja su im zagarantovana kao i o podršci koju mogu da dobiju.

Od marta 2002. godine do kraja 2021. godine nevladina organizacija Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA identifikovala je 562 žrtve trgovine ljudima u Srbiji, a samo tokom 2021. godine primila je čak 5.386 poziva korisnika koji su prijavili nasilje ili tražili podršku, podaci su Godišnjeg izveštaja te organizacije.

Crveni krst se širom sveta, pa tako i u Srbiji, bavi pre svega prevencijom trgovine ljudima. Organizacija obučava svoje volontere da drže edukacije o tome kako prepoznati situacije u kojima mladi mogu postati žrtve. Posebno je značajno to što su volonteri Crvenog krsta mladi ljudi koji se mogu bolje približiti mlađim polaznicima edukacija i objasniti im na svakodnevnim primerima kako da izbegnu različite rizične situacije.

Stepen opreznosti 

- Izrazito je važno da mladi obrate pažnju na to kako koriste društvene mreže i internet, te da ne ostavljaju svoje lične podatke osobama koje ne poznaju i da ne dogovaraju sastanke sa njima. Ukoliko ipak dogovore sastanak, bitno je da o tome obaveste nekog bliskog ili ga povedu sa sobom na sastanak, koji bi trebalo da bude na javnom mestu sa velikim brojem ljudi - potencira Stepanović.

Na ovu temu, za Republiku je govorila i psiholog Marija Kostić Nedeljković.

Nakon torture, kakve posledice mogu biti po žrtvu i na koji način se žrtve mogu oporaviti od šoka?

- Čak i kad se osoba spase iz direktne situacije zlostavljanja (seksualnog, fizičkog ili psihičkog),ona najčešće i dalje intenzivno proživljava to iskustvo, pa se njeno emocionalno zlostavljanje i dalje nastavlja (u njenim mislima, snovima) - objašnjava nam Marija i dodaje:

- Tokom perioda eksploatacije, većina potreba žrtve su bila uskraćena i nezadovoljena (izgladnjivanje, ponižavanje, seksualno brutalno zloupotrebljavanje). Na dečjem uzrastu, sva ova osećanja ostavljaju mnogo dublje i opasnije posledice po njegov život, fizički i psihički razvoj, nego kod odraslih žrtava trgovine ljudima. Svako razvija različite oblike reagovanja, kako bi preživeo, što ukazuje na to da su potrebe žrtava raznovrsne i značajno se razlikuju od osobe do osobe. Neposredno nakon eksploatacije,dominantna briga usmerena je na zadovoljenje osnovnih potreba za hranom, snom, potrebom da se odmori i da se oseti sigurno i zaštićeno. Podršku žrtvama potrebno je obezbediti što pre, kako bi se umanjili negativni efekti traumatskog iskustva.

Bonus video: