ZAŠTO DECA TREBA DA VERUJU U DEDA MRAZA? To uverenje im pruža da razumeju svet! A evo kako je nastao najpopularniji dekica na svetu

Najlepše uspomene, pokloni ispod jelke i Deda Mraz su detalji koji upotpunjuju novogodišnje i božićne praznike.

Zašto deca treba (ili ne treba) da veruju u Deda Mraza?

- Kao što su različite bajke deo naših odrastanja od pamtiveka, tako svoje mesto nalazi i priča o dobrom deki sa rumenim obrazim, belom bradom, u crvenom odelu koji živi u dalekoj Laponiji i pojavljuje se za Novu godinu ili Božić. Gledano iz ugla razvoja dece, verovanje u Deda Mraza ima mnogostruki pozitivni uticaj. Kao i bajke, priča o Deda Mrazu važna je za razvoj apstraktnog mišljenja, obogaćuje dečiju maštu, omogućava da deca mentalno vežbaju situacije i da se upoznaju sa svetom, koji njima u tim godinama može da deluje preveliko i zbunjujuće - objašnjava za Republiku psiholog Bojana Tomić.

- Ovo verovanje pomaže im da razumeju svet, ali i da vremenom nauče da razlikuju realno od nerealnog, da rešavaju probleme i da razvijaju kreativnost. Takođe, nije zanemarljiv uticaj na socijalizaciju i vaspitanje, s obzirom da kult Deda Mraza promoviše ponašanje koje je vezano za deljenje, empatiju, darivanje, dobrotu, pravednost, blagost i ljubav te u nekom uzrastu pozitivno deluje na prevazilaženje dečijeg egocentrizma koji je uobičajena dečija razvojna faza - dodaje.

Kako ističe, deca veruju da sve što dobro čine, neko tamo vidi, prati i nagrađuje, pa se tako učvršćuju ponašanja i formiraju vrednosti kod dece. Iz ugla roditelja, dodaje, to je jedna od najlepših, ali i najkorisnijih laži.

- Pojedini roditelji ispoljavaju bojazan u vezi sa verovanjem u Deda Mraza, pa od malih nogu decu uče da on ne postoji i da poklone kupuju mama i tata. Ovakav stav brane svojim uverenjem da decu ne treba lagati i da će posle samo biti razočarana kad shvate da Deda Mraz ne postoji, što takođe može biti odraz njihovog straha da li će moći da se nose sa dečijim emocijama, ali i slabijeg kontakta sa svojim unutrašnjim detetom - ističe Tomić.

- Ono što sa stručne strane znamo, to je da nijedna bajka, nijedno verovanje, pa ni verovanje u Deda Mraza, nije usporilo ili na neki način pogrešno usmerilo dečiji razvoj, te to ne treba da bude razlog za brigu - naglašava.

Foto: Shutterstock

Kako deci saopštiti da Deda Mraz ne postoji i kada je najbolje vreme za to?

- Pitanja o tome da li Deda Mraz zaista postoji kao i sumnja u to da je on realan, najčešće se javljaju na uzrastu između 8 i 10 godina, kod neke dece čak i ranije. Verovatno će mališan sam doći kući sa pitanjem da li Deda Mraz postoji, jer se među vršnjacima najpre potegne ta tema - objašnjava Tomić.

- Roditelje posebno brine kako će dete reagovati na razočaranje, kako mu saopštiti istinu i da li mu saopštiti. Kako detetu reći istinu, a sačuvati novogodišnji duh i magiju. Reakcije dece često ne budu onoliko šokantne koliko ih roditelji zamišljaju i što su stariji i odrasliji to je iskustvo sazanavanja istine pozitivnije i manje burno - dodaje.

Međutim, kako naglašava, nema preciznog uputstva, niti pravog i pogrešnog odgovora na ovo pitanje.

Foto: pixabay.com

- Sve se svodi na umešnost i osetljivost roditelja da istraže šta je za dete predstavljao Deda Mraz, šta ono misli o tome da li on zaista postoji, kako se dete oseća...Ukoliko uoče tugu i razočaranje kod dece da prigrle i razumeju dečija osećanja i da uz pomoć dece redefinišu taj praznični duh i smeste ga u koncept koji je realniji. Detetu se može objasniti da su novogodišnji praznici divan deo godine gde smo zajedno sa porodicom i onima koji su nam važni, da svako od nas može biti neka vrsta Deda Mraza i usrećiti drugog nekim gestom, pažnjom, čestitkom i da treba negovati taj praznični duh - kaže ona.

Ističe da se sa decom može razgovarati o najlepšim, ali i o najtužnijim trenucima u protekloj godini te na taj način sumirati i integrisati iskustva, kao i podeliti uzbuđenje o Novoj godini, onom novom i nepoznatom što nam dolazi i što će se tek dogoditi.

- Ono čega se treba čuvati je da se novogodišnji praznici ne pretvore u preterivanje po pitanju poklona i materijalnih vrednosti, što nam se nameće od strane potrošačkog društva, već sopstvenim primerima pomoći detetu da shvati da je suština Nove godine i Božića, da je poenta radovanje malim stvarima, vremenu provedenom sa porodicom i lepim i humanim gestovima - zaključuje ona.

Kako je nastao Deda Mraz?

Fenomen Deda Mraza je jedan je od retkih koji opstaje vekovima i koji je zahvatio ceo svet. Štaviše, iz godine u godinu ovaj fenomen, odnosno njegov glavni junak, dobroćudni sedobradi čikica Mraz postaje sve popularniji i prihvaćeniji čak i najudaljenijim zabitima belog sveta.

Ime i izgled ovog dekice variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današnjeg Deda Mraza najzaslužnija predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su, pokrštavanjem ovih naroda, kombinovana sa likom hrišćanskog Svetog Nikole.

Priča kaže da je za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe. Može se reći da je Sveti Nikola daleki predak današnjeg Deda Mraza.

Foto: Printscreen YT/Zdravlje TV

Kako piše, britanski časopis Dejli mejl, prvi zapisi o Svetom Nikoli, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz četvrtog veka nove ere. Poznat po nesebičnoj pomoći i humanosti, Sveti Nikola bio je svešteno lice iz kojeg su proistekle brojne legende i priče o današnjem Deda Mrazu.

Njegov grob danas se nalazi u Bariju u Italiji i godišnje ga obiđu hiljade posetilaca iz celog sveta.

Za razliku od zapadnog sveta koji je dobrim delom prihvatio Deda Mraza, izgrađenog upravo na priči o Svetom Nikoli, istočni deo Evrope, mahom pravoslavno stanovništvo, proslavlja ga kao jednog od najvećih svetaca.

Ukoliko se pomerimo nekoliko meridijana zapadno do Velike Britanije i idemo u 1686. godinu, ovog dobrotvora pronaćićemo u liku "Božić Bate" (Father Christmas) koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja.

Godine 1969. Papa Pavle VI naredio je da se Sv. Nikola izbriše iz rimokatoličkog kalendara svetaca koje bi hrišćani trebalo slaviti, iako je kao svetac ostao.

Foto: pixabay.com

U nemačkom folkloru pre preobraćanja na hrišćanstvo postojale su priče o bogu Odinu koji je svake godine za vreme zimskog solsticijuma održavao veliku lovačku zabavu sa drugim bogovima. Na taj dan deca bi obesila svoje čizme blizu dimnjaka a u njih su stavljali šargarepu i šećer za legendarnog Odinovog konja Sleipnira. Odin ih je za njihovu darežljivost nagrađivao slatkišima. Ova je tradicija preživela i povezala se Sv. Nikolom. Što se tiče izgleda Odin je prikazivan takođe kao bradati starac.

Koren anglosaksonskog termina kojim je označen Deda Mraz (Santa Claus) mogao bi se naći i u tradiciji holandskih doseljenika koji su naselili predele Severne Amerike, donoseći sa sobom kovanicu "Sinterklass".

Čak je i nekadašnji Novi Amsterdam, današnji Njujork, 1804. godine za svog sveca zaštitnika izabrao baš Svetog Nikolu. Upravo se u tom periodu Sveti Nikola "preobrazio" u Deda Mraza, a kao jedan od „krivaca“ pominje se Aleksandar Anderson. Upravo je on bio zamoljen da naslika Svetog Nikolu za prvu večeru održanu u čast tog sveca u Njujorku 1810. godine.

Foto: pixabay.com

Od tada je duga bela brada i oreol oko glave postao zaštitni znak sveca. Krzneni ogrtač dobio je u drugoj polovini devetnaestog veka kada je njegov lik počeo da se pojavljuje u pesmama, a sada već tradicionalna crvena boja, zamenila je prvobitnu žutu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate kočije i irvasi, piše Dnevno.rs, a prenosi Stil.

Početkom 20. veka Deda Mraz je postao stalni "posetilac" knjiga, časopisa i brojnih reklama, polako poprimajući izgled koji danas poznajemo.

Savremena priča o Dedu Mrazu nastala je nakon publikacije pesme „A Visit From St. Nicholas“ (poznatiju kao „The Night Before Christmas“), u kojoj se prvi put spominju njegovi irvasi (Rudolph, Dasher, Dancer, Prancer, Viken, Comet, Cupid, Donder i Blitzen) koji vuku sanke noć uoči Božića. Boje njegovog kostima su se menjale, dok crvena najzad nije postala globalno opšteprihvaćena nakon što se takav pojavio u na božićnoj čestitki i u dečjoj knjizi L. Frenk Bauma „Život i avanture Deda Mraza“, 1902. godine.

Presudnu ulogu u tome odigrala je kompanija „Koka-kola“ koja je tokom dvadesetih i tridesetih godina osmislila praznične reklamne kampanje čiji je glavni junak bio deda rumenih obraza i duge bele brade u crvenom ogrtaču – Deda Mraz.

SVI GA SVOJATAJU, ali on "živi" u Laponiji

Postoje mnoge priče i legende odakle je Deda Mraz. Svaka nordijska zemlja tvrdi da se postojbina Deda Mraza nalazi unutar njenih granica:

Norvežani su uvereni da Deda Mraz „živi“ u mestu Drobak. U Danskoj se govori da Deda Mraz živi na Grenlandu. U Rusiji je zvanični dom Deda Mraza u mestu Veliki Ustjug. Kanadska Pošta, pak, tvrdi da se adresa Deda Mraza nalazi unutar teritorije koja je njena nadležnost, sa kućom čiji je poštanski kod -{H0H 0H0}-.

Amerikanci su otišli najdalje pa su jednom svom gradu na Aljasci nadenuli zvanično ime Nort Pol čime su potvrdili „znanu“ činjenicu da Deda Mraz živi na Severnom polu. Tako je i ovaj grad postao turistička atrakcija poznata kao „Deda Mrazova kuća“.

Pošta SAD-a koristi poštanski broj ovog grada 99705 kao svoj promotivni poštanski broj za Deda Mraza.

Međutim, globalno najprihvaćenija je teorija da on živi u Laponiji, pokrajini na severu Finske.

BONUS VIDEO: