OVE ZLOČINE ZAGREB POKUŠAVA DA ZATAŠKA: Decu spržili raketama, roditelji ih sahranjivali u kesama
Četvorica pilota na Petrovačkoj cesti ubila 13 civila, od kojih šestoro dece, koji su se povlačili bežeći od zločinačke "Oluje"
Odluka srpskog tužilaštva za ratne zločine da podigne optužnicu protiv četvorice hrvatskih visokih oficira zbog raketiranja i ubistva 13 civila, od kojih šestoro dece, koji su se 7. i 8. avgusta 1995. Petrovačkom cestom povlačili, bežeći od zločinačke akcije "Oluja".
Na optužnici su Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64), koji se terete i za raketiranje nedužnih u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, na teritoriji BiH. Hrvatski predsednik Zoran Milanović je čak zapretio blokadom evropskog puta Srbije ukoliko optužnica ne bude povučena.
Jasenovac nije mit, nego tragedija
Vučić je rekao i da Hrvatska akademija znanosti i umetnosti zahteva da se zabrani jasenovački mit.
- To nije mit. To je tragedija Srba, Roma i Jevreja. Da zaboravimo stradalno mesto da bi lepo pisali o meni? Samo neka lepo nastave. Nemam problema sa tim: oni svoje, mi svoje - poručio je on.
Naglasio je da su najteži zločini nad Srbima počinjeni na teritoriji gde je najviše Srba ubijeno na jednoj lokaciji "više nego u svim ratovima zajedno".
- Neko ima problema s provođenjem ratnih zločina, pokrenuta je hajka, preti se celoj zemlji. Kako ćemo da objasnimo nekome da se neko protivi tome da ubice dece od devet i 11 godina budu kažnjene - male Nevene i Žarka Rajića. Da li hoćete da životi te nevine dečice budu bačeni onako jer je nekome palo na pamet da ima pravo da baca bombe i ubija decu? Da li su ta deca nekome pretila idući Petrovačkom cestom u zbegu da se spasu i da mogu da žive normalno kada su imali devet i 11 godina? Da ih molim, da puzimo i klečimo, dok sam predsednik Srbije, taj film nećete gledati. Oni koji su ubijali decu moraju da odgovaraju - poručio je tim povodom predsednik Vučić.
OTRČALI U SMRT
U smrtonosnom naletu hrvatskih "zračnih vitezova" poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34), kao i Mika Kovačević (83). Pedesetak osoba je ranjeno, od čega najviše dece, dok su među starijima mnogi ostali doživotni invalidi.
Stradanje porodice Drča
Posebno je potresna priča Dušana Drče, koji je u bombardovanju izgubio majku Darinku, sina Jovicu i sestru od tetke Mirjanu, dok je on zbog rana proveo godinu dana u bolnici. Pored žutog kamiona kojim je Drča pokušao da se s porodicom domogne Srbije nesrećna 21-godišnja Mirjana nađena je obezglavljena, dok je malom Jovici izgorelo celo lice.
Nevenkin i Žarkov otac Spase Rajić kaže da nosi ranu do groba, kao i Jovanka Vuković, majka 13-godišnjeg Darka.
- Sama sam, s patologom, među izgorelim telima prepoznala mog Darka po zubićima. Pre toga, izdvojili smo kosti mog supruga Krstana - priča Jovanka.
Darko je bio u kolima s bakom, a onda je video oca u kamionu i otrčao tamo uprkos povicima da ne ide, a za njim su krenula i Spasina deca, Nevenka i Žarko. Darko je seo na haubu, pored oca, drugo dvoje dece iza, a onda je povikao: "Tata, avion!"
- Pogodio je Krstanov kamion i bombe su mi spržile decu i supruga, kao i vozilo u kom je poginuo petogodišnji Jovica Drča - priseća se Jovanka i dodaje:
- Tada sam umrla. Doneli su u jednoj kesi ostatke moga sina i moga muža. U toj istoj kesi i decu Rajića. Sahranili smo ih u malom kovčegu u Han Kolima, ali sam otišla na institut za patologiju da donesem još ostataka. Darko je imao lepe, zdrave zube. Tako sam ga prepoznala. I rešila sam da ih selim i sahranim u Apatinu. A onaj maleni sanduk stavili smo preko Krstanovog. Neka ih, neka počivaju u zavičaju moga muža i njegove porodice.
Doktor: O, neljudi, imate li dušu!
Kardiohirurg Milovan Kerkez, koji je s kolegama prvi priskočio u pomoć, ostavio je pisani zapis o tom 7. avgustu.
- Užas je! Sve gori! Na cesti leže bespomoćni. Mrtva tela. Jedna ruka na cesti. Druga u polju. O, bože, da vidiš... Dečja glava odvojena od tela. Još otvorenih očiju. Okamenjenih. Usta, kao da zovu. Govore: "Šta sam ja, dete, skrivilo?" O, bože, da li čuješ jauke? Jecaje? Zov? O, neljudi, imate li dušu? Srce? Zašto ubijate bespomoćne i nejake? Ko ovo učini? Ko grozotu stvori? Ko ponovo otvori Petrovačku cestu smrti - ispovedao se beogradskim medijima.
OTAC BEZ GLAVE
Aleksandra Stjelja, kao troipogodišnje dete, preživela je pakao Petrovačke ceste. Tada su u mercedesu, koji je išao iza kamiona u kojem je bila, poginuli njen otac Mirko i deda Branko. Majka Vedrana je ranjena, a bila je u devetom mesecu trudnoće. Nakon što se tri nedelje kasnije porodila u Novom Sadu pala je u komu i za dva dana umrla.
- Videla sam avion i pokazala rukom na njega, a baba je viknula mami: "Skloni to dete s prozora!" Sledeće slike koje pamtim su da kamion staje, žene vrište, bratu teče krv iz uveta, a da je mamina cela ruka kojom me je grlila bila krvava. U tom trenutku nisam znala da su tata i deda mrtvi, samo vidim babu kako vrišti i hvata ruku koja visi iz tog vozila.
Njen brat Savo je tada imao osam godina:
- Kad sam izašao, video sam oca u autu bez glave, a deda je bio nagnut napred.
Bonus video:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)