DEDA RADIŠA JE NAJSTARIJI STANOVNIK GORNJEG MILANOVCA: Prošao brojne nedaće, ali je doživeo STOTU, žali samo zbog jedne stvari! (FOTO)

Čitav vek od rođenja dočekao je bistrog uma i dobrog zdravlja, samo su ga, kako kaže, noge izdale. Savet za dug život nema, mada veruje da za okruglu 100 - tu svećicu na njegovoj torti može da zahvali i svojim precima.

Rođen kao četvrto dete u porodici Gačić iz Loznja, dva meseca pre planiranog termina u detinjstvu je bio slabog zdravlja, ali to ga nije sprečilo da ide u školu i stekne osnovno obrazovanje. Završio je četiri razreda osnovne škole Gornjim Banjanima i svakodnevno je pešačio deset kilometara – pet u odlasku i pet u povratku iz škole. Nakon završenog školovanja obavljao je na imanju sve poljoprivredne poslove bez izuzetka. Onda je počeo rat.

- Bile su to strašno teške godine, mnogo. Uvek se strepelo za život. Ubrzo nakon početka rata sam mobilisan. Ranjavan sam dva puta tokom rata, da ne nabrajam sve nedaće i teškoće sa kojima sam se suočavao. Bilo je to veoma teško - kaže Radiša za Rinu.

Foto: RINA

Radišina porodica bila je skromna ali vredna. Deda i otac bili kolari, pa se podrazumevalo da će i on nastaviti porodičnu tradiciju. Radiša pamti i te posleratne dana kada se išlo u nadnicu i teško zarađivalo. Njegov otac je neretko odlazio i u kačerski kraj kako bi zaradio za porodicu. Iako su bila teška vremena i skromno se živelo, Radiša kaže da se ni u čemu nije oskudevalo, a što je najvažnije nikada nisu bili gladni.

- Posle oslobođenja polagao sam i sam kolarski zanat, a imao sam i svoju radnju. Bavio sam se istovremeno i zanatom i zemljoradnjom, čitavog života sam dosta radio. Nikad mi nije bilo teško. I sad mi je najžalije što ne mogu da privredim -  kaže ovaj stogodišnjak.

Foto: RINA

Vek koji je proživeo doneo mu dosta lepog, ali i puno bola. Izgubio je dva sina i suprugu. Pre 4 godine zbog zdravlja morao je da napusti svoj Lozanj i život nastavi u Gornjem Milanovcu.

Deda Radiša kaže da je telom tu, u gradu, a da mu duša i dalje živi u Loznju. Kada zatvori oči, vidi prijatelje, ljude koje je voleo, sa kojima je radio i provodio dane. Ti trenuci ga čine srećnim.

BONUS VIDEO: