IMA POSLA, ALI NEMA KO DA RADI: Mladi neće u zanatlije, plata do 2.000 evra, Srbiji nedostaje 90.000 majstora

Srbiji nedostaje čak 90.000 kvalifikovanih majstora, iako može da se zaradi i više od 2.000 evra mesečno!

Domaće stručnjake najviše zabrinjava činjenica što su zanatlije uglavnom ljudi pred penzijom, stariji od 55 godina, dok su učionice u zanatskim školama u Srbiji gotovo prazne. Na zanate u Srbiji idu đaci koji "nemaju drugi izbor". Malo je onih koji su spremni da do zarade dođu uprljanih ruku. Zato se sve teže nalazi dobar stolar, električar, vodoinstalater, moler...

Zbog nedostatka radnika majstorske dnevnice idu i preko 100 evra. Pa tako jedan vodoinstalater u Beogradu otpušavanje WC šolje za tri minuta naplati 8.000 dinara, dok moler za dva dana krečenja stana od 40 kvadrata uzme 40.000 dinara!

Foto: pixabay.com

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da deca u Srbiji neće u zanatlije, iako tamo leži više nego dobra zarada, a potražnja za njima je velika i bez problema se dolazi do posla.

Mladi ne žele da idu na zanat

- Dobri moleri, električari, tesari ili vodoinstalateri u stanju su da mesečno "uzmu" direktorsku platu, zbog čega još više čudi činjenica da učenici u širokom luku zaobilaze ova zanimanja. Za to su krivi i roditelji koji decu savetuju da "beže" od fizičkog posla. Dobar zanatlija nema razloga da se plaši za svoju egzistenciju i sigurno može da zaradi i više od 2.000 evra - objašnjava Atanacković za Informer.

On kaže da mu nije jasno zašto đaci u Srbiji beže od zanatskih škola kada im one garantuju dobro plaćen i siguran posao. Zanatlije koje najviše nedostaju:

•  Vodoinstalateri
• Električari
• Stolari
• Keramičari
• Moleri
• Parketari

- Prilikom upisa u srednju školu roditelji često prave grešku insistirajući da dete upiše gimnaziju ili ekonomsku školu, iako ono nije zainteresovano da uči. Umesto što to rade, bolje bi bilo da detetu predlože da upiše neki zanat, jer će uvek moći da živi više nego pristojno. Zbog toga sve češće dolazimo u situaciju da firme koje stižu u Srbiju nemaju dovoljno kvalitetnih i obučenih radnika, što predstavlja veliki problem. Onda se traže oni koji su spremni da se prekvalifikuju, ali to nije taj kvalitet koji pruža školovanje. U Nemačkoj imate primere da deca, pored redovne škole, često uče i jedan zanat, jer smatraju da je veoma važno da se ima neki posao "u rukama" - navodi Atanacković.

Od zanata se dobro živi

Da se od zanata u Srbiji može veoma dobro živeti, potvrdile su i same zanatlije.

- Posla ima preko glave, a što se tiče interesovanja mladih da dođu, da uče zanat, toga nema - kaže Petko Mališić (57), moler iz Kruševca.

Njegov sugrađanin, vodoinstalater Zoran Savić (60) čudi se što mladi neće da rade za odličnu platu:

Foto: pixabay.com

- Na zanat više niko neće. Postoje neki dečaci, ali slabo, tako da smo ostali samo mi stari majstori. Neće niko da radi u prašini. Šteta je što nije kao nekada, kada sam ja učio zanat. Tri dana u školi, dva na praksi.

Neće "prljav" posao

I Aleksandar Dimitrijević, vlasnik jednog auto-servisa, kaže da ima dosta posla za auto-mehaničare i da je on svojim vrednim radom i poznavanjem svog zanata, koji je godinama "pekao", uspeo da postane preduzetnik.

- Imam pune ruke posla i za jedan dan mogao bih i 50 automobila da "primim" koliko su tražene moje usluge. Problem je što nemam dovoljno zaposlenih, jer niko neće da radi ovaj posao, da "isprlja" ruke i savija kičmu. Svi bi voleli da budu gospoda i sede u kancelariji. Radnicima nudim odlične plate, ali jednostavno niko neće da se lati posla - objašnjava on.

BONUS VIDEO: