Brnabić: Neki su se ekologije setili tek 2021. godine

Premijerka je podsetila da se u poslednje vreme u javnosti dosta govori o kvalitetu vazduha i dodala da se pre 2010. godine kvalitet vazduha nije merio na način kao što se to sada radi ni u Beogradu, niti u ostatku Srbije.

- Tek 2010. godine su postavljane neke merne stanice, a onda smo mi, od 2014. godine, postavljali veći broj mernih stanica kako bi zaista radili dobar monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji čitave Srbije - rekla je Brnabić.

Ona je pokazala grafikon koji pokazuje suspendovane čestice PM10 u Beogradu i istakla da je apsolutno najgora godina bila 2011. godina, da je problema ponovo bilo jedino 2017, ali da je od 2014. godine kvalitet vazduha sve bolji.

- Da li i danas imamo probleme? Da, zato i radimo sve ovo što radimo i što smo počeli da radimo od 2014. godine, ali ono što želim da kažem svim građanima to je da kvalitet vazduha nije lošiji, već sve bolji i ovo je problem sa kojim se mi, čini mi se prilično uspešno borimo u poslednjih nekoliko godina - rekla je Brnabić.

Pokazala je i grafikon koji pokazuje emisiju azot dioksida u Beogradu od 2010. godine, te dodala da su i tu najgore godine bile 2011. i 2012. nakon čega su, kaže, sa izuzetkom 2017. godine, pokazatelji sve bolji.

- U principu nismo imali nijedan jedini dan kada je emisija azot dioksida prelazila dozvoljne granične vrednosti na celoj teritoriji Beograda - rekla je Brnabić.

Govoreći o tome šta je sve sadašnja vlast uradila kako bi poboljšala kvalitet vazduha u Beogradu, pomenula je da je najviše sredstava uloženo u gasifikaciju.

- U Beogradu su od 2014. godine 24 javna objekta, mahom škole, priključene na toplo-dalekovod ili na gasovod, dakle prebačen je energent sa mazuta kao grejnog sredstva na gas - rekla je Brnabić.

Dodala je da je širena toplo-dalekovodna mreža, navodeći da su JKP "Beogradske elektrane" od 2014. godine priključile na toplo-dalekovod 3.000 korisnika.

- Na taj način smanjujemo broj individualnih ložišta koja su najveći emiteri zagađenja - rekla je Brnabić i dodala da će se time nastaviti i ubuduće.

Navela je da je od 2015. godine GSP "Beograd" počeo da nabavlja autobuse sa niskom emisijom gasova, odnosno Euro 5 i Euro 6 standard, a od 2016. godine i električne autobuse.

Brnabić je rekla i da su 2014. godine počelo sa izgradnjom filtera za odsumporavanje na termoelektranama, da je 2017. godine ugrađen takav filter u Bloku B termoelektrane "Kostolac" što je, dodala je, značajno doprinelo da se smanji nivo emisija štetnih čestica u Beogradu, ali i okolini.

Dodala je da će 2023, 2024. godine biti završeni filteri za odsumporavanje i na Bloku A i na bloku B termoelektrane "Nikola Tesla".

Brnabić je rekla da se završava rešavanje problema gradske deponije Vinča i emisije metana u vazduh što je, dodala je, jedan od najštetnijih zagađivača u Beogradu.

- Neko se setio životne sredine 2021. godine, a mi smo se životne sredine setili 2014. godine i na lokalu i na republičkom nivou. Te godine smo krenuli da širimo toplo-dalekovod i mrežu centralnog grejanja, da gasimo individualna ložišta, prebacujemo javne objekte sa mazuta na gas, gradimo sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama i 2016. da kupujemo električna vozila - rekla je Brnabić i dodala:

"Drago mi je da danas, kada promovišemo drugu ekološku liniju u Beogradu možemo da se podsetimo svega što smo uradili i kažemo da je ekologija izuzetno važna tema, ali je za neke ona važna od 2021. godine, a za nas od 2014. godine".

Foto: Privatna arhiva

Ministar za zaštitu životne sredine Irena Vujović čestitala je Beograđanima na novoj eko liniji i zahvalila rukovodstvu Grada što se trude da donesu različite mere kako bi popravili stanje životne sredine.

- Za nas je svaka mera za poboljšanje kvaliteta vazduha jednako važna. Vlada Srbije je i ove godine donela uredbu na osnovu koje subvencionišemo kupovinu elektro i hibrid vozila. Vozila na električni pogon ne zagađuju okolinu i drago mi je što iz godine u godinu raste interesovanje pravnih i fizičkih lica za subvencije - rekla je Vujović.

Dodala je da je tokom prošle godine uz subvenciju države kupljeno više od 500 novih eko vozila, a da su ove godine obezbeđena još veća sredstva u te svrhe - 150 miliona dinara.

Vujović je naglasila da je održiva mobilnost deo Zelene agende čijim ciljevima je resorno ministarstvo posvećeno.

- Ministarstvo na čijem sam celu formiralo je i radnu grupu koja ima 66 članova iz 18 institucija i bavi se implementacijom Deklaracije iz Sofije. Sprovođenje Zelene agende i dostizanje evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine naši su prioritetni zadaci i na tome se posvećeno radi - rekla je Vujović.

Foto: ST/N. Pančić

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je podsetio da je u srpskoj prestonici pre šest godina uspostavljena prva ekološka linija koja je, dodao je, bila prva u regionu i u tom trenutku jedina ekološka linija u Evropi koja je imala samo elektroautobuse.

Naveo je da će od kupljenih deset novih elektroautobusa na novoj liniji EKO 2 raditi osam i dodao da će ta linija saobraćati od SRC "Milan Gale Muškatirović" na Dorćolu do Beograda na vodi.

Istakao je da je strategija Grada da do 2030. godine u javnom prevozu nemamo nijedno vozilo na fosilna goriva.

Naveo je da će 2028. biti završena prva linija metroa, a 2030. i druga, te da se u međuvremenu kupuju autobusi sa pogonom na prirodni gas.

- Kupili smo 100 autobusa koji nam stižu tokom proleća, već postavljamo gasne stanice i po našem planu svake godine u narednih pet godina ćemo kupovati novih 100 autobusa na gas, kao i novih deset elektroautobusa. To znači da 2030. godine, kada proradi metro, više nećemo imati apsolutno nijedno voziloo u javnom prevozu koje ide na fosilna goriva - rekao je Vesić i dodao da se u narednim danima očekuje tender za novih 80 trolejbusa.