KOLIKE SU REALNE ŠANSE DA NAM SE DOGODI SCENARIO IZ FILMA O KOM SVI GOVORE?

Debati je doprinela i činjenica da ga je u jednom od svojih nedavnih nastupa pomenuo i preporučio hrvatski premijer Andrej Plenković i to upravo u kontekstu pandemije. Istovremeno je ovaj film otvorio jedno staro, ali uvek aktualno pitanje – koliko je uverljiv scenario kataklizmičkog udara kometa u Zemlju koji je središnja tema radnje.

Naime, od ranih dana Sunčevog sistema sve do danas razna tela udaraju u Zemlju. O tome jasno govore brojni krateri nastali u udarima. Neka od tih tela bila su toliko velika da su uzrokovala velika izumiranja. Najpoznatiji je udar (još uvek se ne zna pouzdano je li to bila kometa ili asteroid) koji je, kako se smatra, uzrokovao izumiranje dinosaura.

Koliko su učestali udari u Zemlju?

Mali objekti često udaraju o našu planetu. Na sreću, postoji obrnuti odnos između veličine objekta i učestalosti takvih događaja. Zapisi koji mogu da se iščitaju iz kratera na Mesecu pokazuju da se učestalost udara smanjuje otprilike s trećom potencijom promera kratera, koji je u proseku proporcionalan promeru udarnog elementa.

Prema podacima sa "Vikipedije", objekti prečnika manjeg od jednog metra, koji se nazivaju meteoroidima (naziv za tela koja izgore u atmosferi), retko dospeju do tla da bi postali meteoriti (naziv za tela koja dospevaju do tla). Procenjuje se da na Zemlju godišnje padne oko 500 meteorita, navodi Index.hr.

Foto: youtube.com/ Mr Scientific

Stenoviti asteroidi promera četiri metra ulaze u Zemljinu atmosferu otprilike jednom godišnje, a oni promera sedam metara svakih pet godina. Kinetička energija asteroida od sedam metara slična je energiji koju je imala atomska bomba bačena na Hirošimu (oko 16 kilotona TNT). Njihov vazdušni udar ima energiju od oko pet kilotona. Obično eksplodiraju u gornjim slojevima atmosfere tako da veći deo njihovih krutih materija ispari pre nego što padnu.

Međutim, asteroidi promera oko 20 m, koji u proseku udare u Zemlju dvaput u veku, proizvode značajno snažnije udare. Procenjuje se da je meteor koji je pao u Čeljabinsku 2013. bio promera oko 20 m sa vazdušnim udarom od oko 500 kilotona, što je eksplozija 30 puta jača od one iznad Hirošime.

Foto: youtube.com/printscreen

Asteroidi promera kilometar u proseku udare u Zemlju svakih 500.000 godina, a objekti promera oko pet km jednom u svakih 20 miliona godina. Poslednji poznati udar objekta promera 10 km ili više dogodio se na prelazu krede u tercijar pre 65 milijuna godina, a uzrokovao je veliko izumiranje dinosaura.

Verovatnoća udara

Krajem 20. i početkom 21. stoleća naučnici su uveli mere za otkrivanje objekata u blizini Zemlje i predvideli datume i vreme udara asteroida na Zemlju, zajedno sa mestima na koja će udariti.

Centar za male planete Međunarodne astronomske unije (MPC) globalna je kuća za prikupljanje informacija o orbitama asteroida. Sistem Sentri (Sentry) američke svemirske agencije NASA kontinuirano skenira MPC katalog poznatih asteroida analizirajući njihove orbite za moguće buduće udare. U ovom trenutku, najveću verovatnoću da udari u Zemlju ima asteroid 2010 RF12 promera sedam metara, koji bi trebalo da prođe pored Zemlje u septembru 2095. Ali, ta verovatnoća je svega pet odsto, ukazuje Index.hr.

Foto: youtube.com/printscreen

Predviđanja se uglavnom temelje na katalogizaciji putanja asteroida kroz više godina pre nego što će doći do sudara. To dobro funkcioniše za asteroide veće od 1 km u promeru jer se oni lako vide s velikih udaljenosti. Više od 95 odsto takvih asteroida već je poznato, a njihove orbite su izmerene, tako da budući udari tela te veličine mogu da se predvide mnogo pre nego što se konačno približe Zemlji.

Sjaj manjih objekata preslab je za promatranje osim kada nam se približe vrlo blizu, pa većina njih ne može da se promatra pre konačnog približavanja. Trenutni mehanizmi za otkrivanje asteroida na konačnom prilazu oslanjaju se na zemaljske teleskope širokog polja, kao što je sistem ATLAS.

Međutim, postojeći teleskopi pokrivaju samo deo Zemlje i ne mogu da otkriju asteroide na dnevnoj strani planete, zbog čega je veoma malo manjih asteroida koji obično udaraju na Zemlju otkriveno tokom nekoliko sati dok su bili vidljivi. Do sada su naučnici uspeli da predvide samo četiri udara. Bili su to sve bezazleni asteroidi promera 2-5 metara, a otkriveni su nekoliko sati unapred.

Foto: pixabay.com

Moguće posledice

Najveći asteroidi iz skupine objekata blizih Zemlji (NEO), oni sa promerom preko kilometar, imaju potencijal da uzrokuju geološke i klimatske posledice na globalnom nivou. Oni mogu da ugroze civilizaciju, a možda čak i dovedu do izumiranja ljudske vrste.

Manji NEO objekti od 140 metara do 1 km mogli bi da uzrokuju razaranja regionalnih ili kontinentalnih razmera te potencijalno ubiju stotine milijuna ljudi, navodi Index.hr. Udari tela od 50 do 140 metara predstavljaju lokalnu pretnju ako pogode naseljeno područje i imaju potencijal da unište područja veličine grada.

Objekti NEO promera 20-50 metara uglavnom se raspadaju u Zemljinoj atmosferi, ali mogu da uzrokuju lokalizovane posledice u obliku eksplozije i udara. Događaj u Čeljabinsku bio je uzrokovan vazdušnim praskom NEO objekta promera oko 20 metara, prouzročio je lokalnu štetu u gradu a povređeno je skoro 1.600 ljudi, uglavnom krhotinama razbijenog stakla.

Oko 2.000 potencijalno opasnih tela

Hrvatski astronom Ante Radonić rekao je da je do danas otkriveno preko 2.000 mahom asteroida a malo kometa, koji su potencijalno opasni (PHO), što znači da mogu da se približe orbiti Zemlje na manje od 7,5 miliona kilometara i da imaju preko 140 metara u promeru.

-Preko 99 odsto njih neće da nas ugrozi u toku narednih stotinu godina. U toj grupi ima 160 objekata većih od 1 km. Pretpostavlja se da PHO objekata ima oko 5.000. NASA ima zadatak, koji joj je dao američki Kongres, da otkrije bar 90 odsto njih. Ranije je uspela da otkrije preko 90 posto objekata koji imaju promer veći od 1 km. Najopasniji mogu da budu oni objekti koji još nisu otkriveni pa ne znamo da li neki od njih ima orbitu koja bi mogla da dovede do sudara sa Zemljom - tumači Radonić.

NASA je ove godine odobrila izradu preliminarnog dizajna za satelit "NEO Surveillance Mission" (NEOCam), koji bi trebao da bude lansiran 2026, navodi Index.hr.

"Sramota je da dosad još nije izgrađen"

-Taj satelit će imati teleskop promera objektiva od pola metra i biće poslat da kruži oko Lagranžove tačke L1, odakle će snimati u infracrvenom delu spektra. S obzirom na to da već dugo znamo o opasnostima od asteroida, sramota je da dosad još nije izgrađen takav satelit, a i ovaj moramo da čekamo još pet godina. Možda zato što su najveća opasnost na Zemlji ljudi pa su velike sile morale da puno novca iz svojih vojnih budžeta troše da iz orbite nadgledaju jedni druge, a gradili su i moćne teleskope za špijuniranje iz orbite. To je barem pomoglo da nema iznenađenja pa svi otprilike znaju što ona druga strana radi i tako špijunski sateliti pomažu u globalnoj političko-strateškoj ravnoteži - navodi Radonić.

-NEOCam će moći da snima stalno, on će zapravo uvek da bude na dnevnom svetlu, između Zemlje i Sunca. Zemaljski teleskopi mogu da snimaju samo po noći pa im ostaju neotkriveni objekti koji dolaze s one strane gde je Sunce. Iako su neki sateliti odigrali ulogu u otkrivanju asteroida, oni nisu bili od nekog većeg značaja. Kad za koju godinu proradi opservatorija Vera Rubin u Čileu, čiju izgradnju vodi profesor dr Željko Ivezić, velika moć tog teleskopa odigraće također izuzetnu ulogu u otkrivanju asteroida, kako onih bližih, tako i onih daljih - zaključio je Radonić, preneo je Index.hr.

(Republika/Index.hr)

Bonus video: