Danas slavimo Svetog mučenika Sevastijana

U mladosti još preda se službi vojničkoj, i kao naučen, izgledan i hrabar omili caru Dioklecijanu, koji ga postavi za načalnika svoje dvorske garde. U tajnosti ispovedaše veru hrišćansku i moljaše se Bogu živome. Kao muž česan, pravičan i milostiv beše Sevastijan omiljen veoma od vojnika svojih.

Gde god mogaše, on spasavaše hrišćane od muke i smrti, a gde to ne mogaše, on ih hrabraše, da neodstupno ginu za Hrista Boga živoga. Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo.

Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg. Svoje reči potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija.

Od njih prvo postrada sveta Zoa, koju uhvatiše na grobu apostola Petra gde se Bogu moljaše. Posle mučenja baciše je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom bi posečen mačem; Nikostrat bi ubijen motkom; Trankvilijan potopljen u vodu; Marko i Markelin mučeni i kopljima izbodeni.

Tada Sevastijan bi izveden pred cara Dioklecijana. Car ga ukori za izdajstvo, no on reče:

“Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog”.

Car naredi da ga golog strelama streljaju. Vojnici ga dotle streljahu, dokle sve telo mučenikovo ne bi pokriveno strelama, te se više i ne viđaše od strela. I kada svi mišljahu da je mrtav, on se javi živ i potpuno zdrav. Tada ga neznabošci motkama ubiše. Postrada slavno za Hrista Gospoda svoga i preseli se u Carstvo nebesko 287. godine u vreme Dioklecijana cara, i Gaja, episkopa rimskog.

Tropar (glas 4):Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.