SRBI NA IVICI PUCANJA! Doktorka iznela dramatično upozorenje: ZBOG OVOGA GUBIMO TLO POD NOGAMA!

Foto: printscreen

Koji su to problemi zbog kojih ljudi traže najčešće traže pomoć otkrila je doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike "Laza Lazarević".

Kako kaže problemi zbog kojih ih pozivaju su raznoliki od teškoća u nošenju sa svakodnevnim stresom, preko problema u funkcionisanju porodice, problema iz domena mentalnog zdravlja koji se javljaju po prvi put, pa do poziva onih koji već imaju verifikovane psihičke teškoće i uzimaju prepisanu farmakoterapiju.

Stres i podrška

- Građani uglavnom pokušavaju da pronađu oslonac u okruženju, kroz podršku osoba iz neposredne okoline. Oni koji imaju slabije razvijene mehanizme prevladavanja stresa, skoni su često nekonstruktivnim načinima razrerešenja povišene tenzije, kao što su pojačana upotreba nikotina, neretko alkohola, tableta „na svoju ruku“ i slično. Ukoliko se jave za pomoć na Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja, od stučnjaka iz ovog domena, dobijaju psihološku podršku, savete, drugačiju perspektivu gledanja na problem zbog kojeg zovu, nekada i sasvim  konkretne korake koje treba da preduzmu u cilju lečenja ili prevencije mentalnih poremećaja - rekla je Karličićeva za Republiku.

Doktorka je objasnila i koliko je isključivo pojava pandemije uticala na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji.

- Pandemija izazvana virusom korona uticala je na gotovo sve segmente društva i to na čitavoj planeti. Dakle, nema aspekta života koji nije, na neki način, izmenjen - od ekonomije, obrazovanja, kulture, sporta, pa i do izmena onoga što se dešava u nama samima. Svi smo u nekom momentu bili izloženi situaciji koja je nosila neizvesnost, prouzrokovala strah, napetost, promene raspoloženja i slično - kaže dr Stašević Karličić i dodaje: 

Ko je najugroženiji?

Još pre početka pandemije, bilo je jasno da će kao najosetljivije kategorije biti osobe starije životne dobi, adolescenti, trudnice osobe koje su i pre pojave pandemije imali neke psihičke tegobe, kako zbog specifičnosti stresne situacije, tako i zbog izazova koje njihova pozicija sama po sebi nosi.

Kako objašnjava naša sagovornica, na samom početku pandemije, u procesu prilagođavanja, bilo je slučajeva da su se po prvi put za pomoć javili i oni građani koji do tada nisu imali susret sa povom granom medicine.

- Većina onih koji su imali teškoće u ovom procesu u vidu simptoma anksioznosti, depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja su, pre svega, oni koji su inače povišeno osetljive, senzitivne osobe koje bi svakako u nekom stresnom periodu svog života imali teškoće sa mentalnim zdravljem. Nevezano za psihološke efekte pandemije, važno je pomenuti i efekte zapaljenjskog procesa koji COVID 19 ima na mozak i posledične efekte na mentalno zdravlje - kaže dr Stašević Karličić.

Svetska istraživanja

Svetska istraživanja su pokazala jedan zanimljiv podatak o tome kada dolazi do "pada stresa".

- Mnoga istraživanja u svetu, a i naše iskustvo u praksi, govore o padu stepna anksioznosti i stresa kod osoba koje su primile već prvu dozu vakcine. Dakle, kada govorimo o benefitima vakcine moramo osim telesnog napomenuti i njen značaj za mentalno zdravlje. Ona je svakako na neki način i stvar preventive simptoma mentalnih poremećaja. Sve relevantne studije su pokazale da se brojke u vezi sa mentalnim smetnjama stabilizuju od oktobra prošle godine. Dakle, većina ljudi se adaptirala. Danas se uglavnom javljaju osobe koje od pre pandemije imaju mentalne smetnje, ali i oni koji se nose sa gubitkom - ili sopstvenog zdravlja, dakle oni koji se oporavljaju od bolesti ili oni čiji bližnji su izgubili bitku sa virusom - napominje dr Stašević Karličić.