TEŽAK ŽIVOT PORODICE RADOVANOVIĆ: Gradili smo s mukom kuću, a sve se srušilo pred našim očima! (FOTO)

Foto: RINA

Četvoročlana porodica iz dragačevskog sela Lukovići za samo sat vremena ostala je bez krova nad glavom, a da nesreća bude veća od četiri člana, samo jedan je radno sposoban.

- Tužna je naša priča, radili smo, svaku ciglu koju su uzidali, ugradili su znojem i mukom, a izgorelo je sve za sat vremena, ništa nije ostalo. Samo što smo legli, Milan je došao iz Kotraže i kaže da izađemo napolje da gori kuća, a mi nemamo pojma šta se dešava - rekao je za RINU, Miljko Radovanović.

 

 

U siromašnom domu Radovanovića živeli su i bolesni baba i deda, a njihov sin koji je nakon rata psihički oboleo i unuk Milan koji ih je te noći jedva žive izvukao iz plamena.

- Ja sam pošao u kuću, znam da spavaju, da nisu ništa osetili. Probudio sam tatu, deda je već izašao, ja sam poneo babu, u tom momentu je počelo da pada, uhvatilo mi majicu - kazao je Milan Radovanović.

Vatrena stihija progutala je sve samo za sat vremena, a stariji i bolesni ukućani nemoćni su da bilo šta sami urade. Prvi u pomoć su im pritekli ljudi iz lokalne samouprave, a cilj je da se pre zime ozida kuća, ali za opremanje novog doma potrebna im je pomoć humanih ljudi, jer sami neće moći ponovo da se skuće.

Grade novi dom

- Opština se ovde uključila u smislu nabavke materijala, u vidu crepa, gvožđa, sa našim mašinama izvršili smo pripremu terena za betoniranje, iduće nedelje ćemo da doniramo i beton. Drago nam je da su se mnoge firme iz Dragačeva uključile u ovu akciju - rekao je predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović.

Raduju se Radovanovići novom domu, ali strepe od toga kako će se ugrejati, iz čega će jesti i na čemu će spavati.

- Svega i svačega treba, ima nešto za šta smo se organizovali, oko struje, trebaće nameštaja, što se kaže, nemaš ni tanjir, ni čašu, sve je nestalo u požaru - rekao je Milan.

Radovanoviće život nije štedeo nikada, a u plamenu je igorelo sve ono što su sa mukom i radom stekli. Dobri ljudi će im pomoći da sagrade dom, u kući treba živeti, jer je požar odneo i poslednji tanjir i poslednju čašu.