OVO NIKAKO NE SME DA SE NAĐE U HRANI KOJU JEDEMO: Jedan od najvećih faktora rizika opasan po zdravlje stanovništva

Foto: Tanjug/AP

- Ispitujemo ostatke pesticida što je jako važno, jer znamo da su ostaci pesticida trenutno možda i najveći faktor rizika po zdravlje stanovništva – kaže dr Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici.

Laboratorija u Batajnici ima nekoliko ogranaka – u njoj se ispituje kvalitet mleka, bezbednost hrane, bezbednost hrane za životinje; u fitosanitarnoj laboratoriji obavljaju se ispitivanja u oblasti zdravlja bilja – poput prisustva ostataka pesticida u hrani biljnog porekla i hrani za životinje; a u okviru Direkcije postoji i Banka biljnih gena.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici jeste krovna laboratorija u procesu ispitivanja bezbednosti hrane. Analiza urađena u ovoj laboratoriji je konačna i nakon nje nema nikakve sumnje niti drugih tumačenja.

Kako objašnjava direktor Dolovac, Direkcija je akreditovana za provere najviše bezbednosti hrane.

- Ispitivanja teških metala, mikrotoksina, kontaminenata u hrani, i to na osnovu regulativa Evropske unije i naših domaćih pravilnika.

Domaći propisi o bezbednosti hrane potpuno su usaglašeni sa regulativama EU, dodaje on.

- Mi se svake godine usaglašavamo sa najnovijim normama EU, to je živ proces, kada je u pitanju nivo sadržaja ostataka u hrani. Sva saznanja do kojih dolazi EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane), i druga tela Evropske unije, mi se sa njima usaglašavamo, ponekad i dvaput godišnje.

- Naša je i obaveza, a i namera, i naša odgovornost se u tome vidi. Sve što je registrovano za primenu u EU, registrovano je i kod nas i tu nema dileme, jer i većina naših proizvoda ide za Evropsku uniju, i naša je obaveza da moramo da budemo usaglašeni sa tim tržištem. Bez takvog usaglašavanja, imala bi problem i naša privreda, izvoznici, a i naši građani bi bili dovedeni u rizik. Sva merila, metode ispitivanja, sve ostalo što je vezano za laboratorije i bezbednost hrane apsolutno je usaglašeno sa merilima EU.

Govoreći dalje o saradnji ove institucije i Evropske unije, direktor podseća da je u izgradnju i opremanje referentne laboratorije u Batajnici, Evropska unija uložila 7,5 miliona evra, dok je Srbija uložila 3 miliona evra.

- Donacije su zaista bile mnogobrojne u prethodnih desetak godina, oko 10 miliona evra je uloženo – što u adaptaciju prostorija, laboratorijskih prostora, što u opremu. Uz pomoć te opreme je izvršena akreditacija ove laboratorije, i uz pomoć te opreme, ona i radi - kaže Dolovac, te dodaje da je značajna sredstva uložila i Republika Srbija.

Doprinos prilikom pandemije

Među opremom koju je EU donirala nalazi se i robotizovani sistem za rukovanje uzorcima, koji značajno olakšava proces testiranja i čini ga bezbednijim, a koji je korišćen i prilikom testiranja uzoraka na kovid.

- Posebno bih istakao zahvalnost u svoje ime i u ime Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije – na početku pandemije kovida 19, upravo je oprema koju je donirala EU, koja je korišćena za bezbednost hrane – upravo je ona korišćena za ispitivanje korona virusa. Uspeli smo za nekih godinu i po dve, da uradimo blizu 450.000 PCR analiza. Sada se Direkcija vraća normalnim aktivnostima.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

(Republika/Blic)