PRAUNUK ČUVENOG SRPSKOG GENERALA PODRŽAO IDEJU ALEKSANDRA ĐURĐEVA: Đorđe Stratimirović će biti sahranjen u Sremskim Karlovcima! (FOTO)

Foto: Republika

- General Đorđe Stratimirović, od naroda nazvan Vožd Đorđe Stratimirović, izrazio je i u svojim Uspomenama napisao da mu je želja da bude sahranjen u Sremskim Karlovcima. Kao njegov praunuk pozdravljam da se provede ova zamisao gospodina Aleksandra Đurđeva i Centra za razvoj Šajkaške, i predlažem da se obrazuje odbor za prenos posmrtnih ostataka u sledećem sastavu:

- Predsednik odbora: Aleksandar Đurđev, dipl. inž.

- Članovi odbora:

• Dr Siniša Novković, pravnik
• Goran Milenković, arhitekta
• Danijel Kulačin, istoričar

Foto: Republika

​Centar za razvoj Šajkaške će da provodi formalnosti oko ovog poduhvata - naveo je Ivan Stratimirović u saopštenju.

Foto: Republika

Podsetimo, Stratimirovići su jedna od prvih srpskih porodica koje su u Habzburškoj monarhiji, zahvaljujući vojničkim zaslugama, nagrađene plemićkom titulom. Koreni su im u Trebinju, sežu do Bogića Vučkovića Stratimirovića (sin Vučka Petrovića, a unuk Petra Stratimirovića) koji je sa trojicom braće - Ivanom, Tomom i Nikolom - podigao 1737. godine ustanak u Hercegovini.

Na poziv srpskog patrijarha Arsenija Jovanovića Šakabente, ustanici iz hercegovačkih brda pritekli su u pomoć Austriji. U današnju Bačku doselili su se pošto su 1745. godine od Marije Terezije uz titulu plemića, dobili i posed Kulpin od 10.000 jutara oranica. Za sebe su zadržali 3.200 jutara, a ostatak zemlje podelili su hercegovačkim dobrovoljačkim porodicama (bilo ih je ukupno oko 200) koje su sa njima ovamo pristigle.

Foto: Republika

Đorđe Stratimirović je rođen u Novom Sadu, prve pouke primio je u roditeljskoj kući od sveštenika kulpinskih Slovaka. Nižu novosadsku gimnaziju završio je 1841, a zatim kadetski korpus u Titelu. Posle školovanja na Vojnoj akademiji postao je potporučnik i služio u Milanu, Paviji i drugim italijanskim mestima.

Istorija ga pamti prvenstveno kao komandanta srpskih dobrovoljaca iz Šajkaša koji su izvojevali prvu i najvažniju srpsku pobedu nad Mađarima 12. juna 1848. godine u Sremskim Karlovcima. Mađarska vojska generala Janoša Hrabovskog sa Petrovaradinske tvrđave pokušala je da zauzme Karlovce.

- Stratimirović, tada dvadesetšestogodišnjak, odlučio je da poslednji put pređe u napad, skupio seljake i graničare, a u pomoć mu je stiglo i oko 1.000 dobrovoljaca iz Kneževine Srbije pod komandom Milivoja Blaznavca. Predvođeni generalom Stratimirovićem, izvojevali su prvu srpsku pobedu nad Mađarima - rekao je svojevremeno za Novosti dr Žarko Dimić, istoričar, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima i autor nekoliko knjiga o Stratimirovićima.

Foto: Republika

U istorijskoj literaturi postoji nekoliko opisa Stratimirovićeve ličnosti i njegove uloge u srpskom pokretu. Jedan od najupečatljivijih zapisa ostavio je Mihailo Polit Desančić koji za Đorđa kaže da je 1848. godine bio još vrlo mlad i izvanredno lep čovek, pritom samouveren, nepredvidljiv, prek i vrlo hrabar.

- Bio je vrlo omiljen u srpskom narodu, naročito kod Šajkaša, jer je svugde s njima išao u vatru i bio je vođa i duša u srpskom ustanku. Ličnom odgovornošću davao je primer vojnicima, koji su ga neizmerno voleli. Išli su kao slepi za njim - zabeležio je Polit Desančić.

Da su generalu manjkale neke od osobina koje navodi Desančić, bez sumnje, bitka za Sremske Karlovce imala bi po Srbe drugačiji, porazan ishod. Bez ove istorijske pobede, srpska Vojvodovina doživela bi slom, baš kao i san u moćnoj “žuto-garnoj carevini” o prisajedinjenju Srbiji.

Po završetku vojne službe, 1859. godine, general Stratimirović je učestvovao u diplomatskim misijama za Austriju u Crnoj Gori, na Krfu, u Epiru, Srbiji i Italiji. Od 1873. živeo je u Novom Sadu. U srpsko-turskom ratu 1875. stavio se na raspolaganje srpskoj vladi, ali je osumnjičen da radi za interese Austrije. Posle 1877. godine povukao se iz javnog života i preselio u Beč, gde je proveo ostatak života. Napisao je autobiografiju na srpskom i nemačkom jeziku, koju je 1913. publikovao njegov sin.