BEZ PORESKIH DUGOVA ZA SVE KOJI ZARAĐUJU DO 500 EVRA! Frilenseri i država su postigli dogovor

Foto: pixabay.com

Dogovor frilensera i države

Najvažnije novosti su, kako je navedeno u saopštenju, da je Vlada prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43 na 50 odsto, čime se smanjuje poreska osnovica. Takođe, na sastanku je dogovoreno da će se frilenserima omogućiti upisivanje radnog staža, srazmerno uplaćenom delu obaveza, što je bio jedan od kamena spoticanja u dosadašnjim pregovorima.

To praktično znači da će oko 80 odsto frilensera biti oslobođeno plaćanja poreza i doprinosa koje nisu regulisali u prethodnih 5 godina. Ostalima će država otpisati sve kamate i ponuditi reprogram u trajanju od 10 godina.

Uvodi se neoporezivi iznos od 384.000 dinara godišnje (32.000 dinara mesečno), za ceo obuhvaćeni period pet godina unazad, tako da su svi koji su zarađivali manje od oko 673.000 dinara godišnje (oko 467 evra mesečno) zapravo oslobođeni poreskih obaveza za protekli period.

Na ovaj način se otpisuju sva potraživanja Poreske uprave od 1. januara 2016. do kraja septembra 2021. za sve frilensere koji su prihodovali do oko 57.000 dinara mesečno.

Foto: pixabay.com

Zajedno do novog zakona

Koliko duguju ostali frilenseri?

Kako je navedeno u prethodnom predlogu države, oni koji su zarađivali oko 500 evra mesečno imali bi poresko opterećenje od 2,05 odsto, što znači da bi im dug za prethodni period bio 123 evra ili jedan evro mesečno ako prihvate reprogram na 10 godina, odnosno 120 rata.

Za frilensere sa prihodima od 1.000 evra mesečno ili oko 1.440.000 dinara, poresko opterećenje bi, prema računici predstavnika Vlade, bilo 16,93 odsto, pa bi njihov dug za pet godina unazad iznosio 2.031 evro, odnosno 17 evra mesečno u narednih 10 godina.

Oni koji svakog meseca zarađuju 3.000 evra, bili bi opterećeni sa 26,85 odsto poreza, pa bi njihov dug bio nešto manje od 10.000 evra ili 80 evra mesečno.

Za prihode od 5.000 evra, dug bi iznosio oko 17.300 evra, odnosno 144 evra mesečno za narednih 10 godina, a frilenseri koji zarađuju 10.000 evra ili oko 14,4 miliona dinara mesečno imali bi poresko opterećenje od 30,32 odsto. To bi u konkretnom slučaju značilo da bi reprogramom u narednih 10 godina trebalo da otplate 36.382 evra, odnosno 303 evra mesečno.

Prethodno je dogovoreno da se isti model oporezivanja primenjuje i za sve prilive do 30. septembra ove godine, ali je jučerašnjim dogovorom taj rok praktično pomeren do 1. januara 2022. godine, odnosno do stupanja na snagu zakona koji će uređivati prava i obaveze frilensera.

Zajedno do novog zakona

Na sastanku Vlade i frilensera dogovoreno je i da će uz Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi koja ima zadatak da izradi predloge novih zakonskih rešenja.

Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar potvrdio je u izjavi za medije da je postignut dogovor sa Vladom ističući da je ispravljena ključna zamerka na predlog Vlade oličen u predlozima zakona koji su trenutno u skupštinskoj proceduri.

Foto: pixabay.com

Na Fejsbuk strani Udruženja navedeno je da su juče, tokom celodnevnog protesta protiv usvajanja aktuelnog predloga izmena Zakona o porezu na dohodak građana, dobili poziv na pregovore sa Vladom i da su održani višečasovni razgovori kojima je postignuto da se frilenserima uvećaju normirani troškovi sa 43 na maksimalnih 50 odsto, da se dodatno oduzima neoporezivi deo od 32.000 dinara, kao i da usvojeni obračun zaduženja važi sve do donošenja novog Zakona o fleksibilnim oblicima rada, odnosno 1. januara. Takođe, frilenseri ce moći da upišu radni staž, što će biti regulisano odgovarajućim propisima.

"Udruženje radnika na internetu smatra da će usvajanje ovog rešenja doneti olakšanje i rasterećenje velikom broju frilensera, iako je daleko od idealnog. Udruženje će nastaviti da zastupa interese svih frilensera i potruditi se da novi Zakon najavljen za 1. 1. 2022. uredi zakonski status i uvede fer model oporezivanja koji će nam osigurati budućnost", saopštili su iz Udruženja.

Rok za usvajanje svih zakonskih propisa koji će definisati budući status radnika na internetu, kako se navodi u saopštenju Vlade, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti do sada dogovoreni uslovi.