UST: PRIORITET JE IZMENA USTAVA U OBLASTI PRAVOSUĐA, O NOVOJ MREŽI SUDOVA I TUŽILAŠTVA TEK NAKON TOGA

Foto: Republika

Foto: Ilustracija

UST ukazuje da su sistemski problemi koja pojedina strukovna udruženja označavaju, već prepoznati, analizirani i razmatraju se u okviru strateških dokumenata srpskog pravosuđa, te da su pitanja nezavisnosti sudija, usklađenosti zakona, stručnog usavršavanja i neravnomerne opterećenosti u smislu nove mreže sudova i tužilaštava direktno povezana sa pitanjem izmene Ustava, Stoga smatramo da je rešavanje ovih pitanja separatno u odnosu na navedena strateška dokumenta i u trenutku kada se predlog izmene Ustava već nalazi u Narodnoj skupštini, nesuvislo.

Osvrćući se na najave ministarke pravde da se razmatra nova mreža sudova i tužilaštava, pozivamo Ministarstvo pravde da naročito oprezno pristupi ovom pitanju, imajući u vidu negativna iskustva iz skore prošlosti.

Naime, nije sporno da postoji potreba za ravnomenijim rasporedom opterećenosti sudova i tužilaštava, na šta UST apeluje već duži vremenski period, ali ukazujemo da se ovom pitanju mora posvetiti ozbiljna pažnja i svestrana analiza kako se ne bi ponovo stvarali preveliki troškovi, ostavljale prazne zgrade pravosudnih organa s jedne strane a nedovoljni i pretrpani smeštajni kapaciteti u drugim.

Sledstveno su se javljali problemi neadekvatne sistematizacije u pogledu broja sudija, zamenika tužilaca, pomoćnika i administrativnog osoblja, a u pojedinim sudovima i tužilaštvima ti problemi se do danas nisu prevazišli. Kako bi to bila praktično treća izmena mreže u poslednjih 11 godina, predlažemo da se sa tim sistemskim izmenama zastane do promene Ustava u oblasti pravosuđa pa de se zatim sve sledstvene promene sinhonizovano sprovode.

Do tada predlažemo pojedinačne izmene u pravcu rešavanja problema, preduzimanje konkretnih mera za rešavanje gorućih pitanja kakva su svakako u građanskim odeljenjima osnovnih i viših sudova, delegiranjem predmeta i optimizacijom rada radi ravnomerne opterećenosti. Takođe, predlažemo analizu opterećenosti nosilaca pravosudnih funkcija u posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije s obzirom da se uočava dvostruko pa i trostruko veća opterećenost brojem predmeta sudija i zamenika tužilaca koji postupaju u opštoj krivičnoj materiji u odnosu na ova specijalzivana odeljenja.

UST naročito podseća na stav šefice Odeljenja za Srbiju u Evropskoj komisiji, Ketrin Vent, koja je jasno stavila do znanja NVO u Srbiji da je prethodna srpska vlada izradila nacrt za koji je Venecijanska komisija utvrdila da je u skladu sa evropskim standardima i da je na parlamentu da odredi sledeće korake i predstavi nacrt teksta amandmana, a koju proceduru Evropska komisija svakako nadgleda, što je još jedan jasan signal da se krene u realizaciju izmene Ustava, u vezi sa kojom će se sistemski rešavati i druga pitanja u cilju daljeg unapređenja efikasnosti rada pravosuđa.