DIREKTOR SZO U SRBIJI: Epidemiji će doći kraj do 2021. godine, ukoliko se budemo i odgovorno ponašali

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Možemo očekivati da će prva polovina ove  godine biti slična prethodnoj godini, jer je epidemija i dalje u toku, a za to vreme vakcinacija još neće pokazati svoj maksimum.

To je izjavio u intervjuu za "Blic" dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji. On je još dodao, da ukoliko vakcine budu dostupne i ako se sprovede  masovna vakcinacija pre leta, možemo očekivati opušteniju drugu polovinu godine.

Otkad je krenula borba sa virusom Covid-19, prošli smo kroz različite faze, od očekivanja da ćemo se lako izboriti sa virusom do dramatičnih situacija. Za ovih godinu dana, šta je istinski bilo najteže, planetarno gledano?

- Ozbiljan izazov je predstavljalo da, kako ljudi tako i države, shvate da se radi o ozbiljnoj pandemiji koja utiče na sve aspekte života, od ekonomije na globalnom, nacionalnom i ličnom nivou, do zdravlja, društvenog života, ali i ličnog emotivnog doživljaja svakog od nas. Dobro razumevanje ozbiljnosti situacije preduslov je za solidarnost i saradnju unutar porodice, u radnom kolektivu, unutar pojedine države, ali svakako i globalno. Solidarnost je ključna za dostupnost dragocenih, ali ograničenih resursa za sprečavanje infekcije i lečenje bolesti. Ima mnogo pokazatelja da je solidarnost u određenim fazama pandemije bila na visokom nivou, ali ima i mesta za dalje unapređenje.

Kako ste doživeli ovu borbu, kada ste bili najviše zabrinuti?

- Kada je u Srbiji proglašena vanredna situacija, ja sam bio u inostranstvu. Kako su se granice zatvorile, avio-kompanija me je obavestila da mi kao stranom državljaninu neće dozvoliti ukrcavanje na povratni let za Beograd. Uspeo sam da rešim tu situaciju, ali je zaustavljanje života u proleće 2020. godine bio jasan pokazatelj koliko oštre mogu da budu mere za zaustavljanje epidemije. Praktično u isto vreme me je ministar zdravlja, dr Lončar, pozvao tražeći pomoć SZO u nabavci PCR testova za Srbiju. Imajući u vidu sve što se dešavalo, to je verovatno, za mene lično, bio najstresniji dan u toku ove epidemije. Ipak, odličnom saradnjom i entuzijazmom uspeli smo da obezbedimo nekoliko hiljada PCR testova, što je u prvoj polovini marta bila velika količina imajući u vidu situaciju na globalnom tržištu u tom trenutku.

Kakvo je vaše mišljenje, koliko nam je kovid promenio živote, jer epidemija nije samo zdravstveni problem, već i ekonomski, socijalni, psihološki...

- Ova pandemija utiče na živote svih, svuda u svetu. Naravno, najviše traga je ostavila na one koji su izgubili osobu koju su voleli. Nekima je korona virus ostavio dugotrajne zdravstvene posledice, a neki ljudi će trpeti ekonomske posledice zato što su izgubili posao. Pošto se virus prenosi bliskim kontaktom, fizička distanca, izolacija, zatvaranje škola, fakulteta imaju veliki uticaj na svakodnevni život. U nefunkcionalnim porodicama češće su problemi zavisnosti i nasilja. Povećava se učestalost mentalnih problema kod mnogih ljudi. Uz to treba napomenuti da je pandemija još uvek u toku i da će da potraje još neko vreme. To znači da će trajati relativno dugo da se stanje normalizuje i da će nekim ljudima i zajednicama biti potrebno više godina da se oporave.

Kako se Srbija snašla u svemu tome, gde smo bili dobri, a gde smo možda grešili?

- Srbija je jako brzo prebacila zdravstveni sistem na kovid. Za vreme globalne nestašice uspela je da nabavi zavidne količine medicinskog materijala i aparata. Iz više razloga ljudi su se ponašali jako opušteno, što je bio razlog za pogoršanje epidemiološke situacije tokom leta. Slično kao i u drugim zemljama, postoji određeni broj ljudi koji su mišljenja da je kovid nešto što se događa drugima, ili su ubeđeni da je kovid bezazlena bolest. To su većinom razlozi zašto se ovaj jesenji talas tako brzo širi, ne samo u Srbiji već u čitavoj Evropi. Brojne slave i praznici koji su inače u Srbiji odlična prilika da se prikaže gostoprimstvo, sada su izuzetno veliki rizik za širenje zaraze.

Kako ocenjujete, kako će nam izgledati ova godina, kada ćemo osetiti prve znake "slobode"?

- Odgovor na ovo pitanje za sada nemam. Očekujemo da će prva polovina godine biti slična ovoj iza nas, jer je epidemija još u toku, a za to vreme vakcinacija još neće pokazati svoj maksimalan uticaj na širenje virusa. Ako vakcine budu dostupne i sprovede se masovna vakcinacija pre leta, očekujem opušteniju drugu polovinu godine. To je za sada još uvek optimističan pogled.

Kada je realno očekivati pravu masovnu vakcinaciju u Srbiji?

- Prethodnih nedelja tek su na globalnu scenu došle prve vakcine. Njihove su količine ograničene, pa ne možemo dati procenu kada tačno počinje masovna vakcinacija. Nadam se da će započeti do leta, ali ćemo za preciznije procene ipak morati da sačekamo još neko vreme.

Bogate zemlje su prve obezbedile vakcine, kako će biti sa siromašnima, čemu oni mogu da se nadaju?

- U toku prethodnih epidemija naučili smo se da bogate zemlje najpre pobrinu za svoje građane. Poslednjih godina SZO je puno radila na tome da se državama obezbedi što ravnopravnija dostupnost javno-zdravstvenim dobrima. U toku ove pandemije SZO i brojni partneri intenzivno su radili kako bi testovi, lekovi, medicinska oprema i vakcine bili dostupni svim državama. U Kovaks inicijativu, Svetske zdravstvene organizacije, koja ima za cilj minimalnu dostupnost vakcini, uključilo se preko 180 država, i bogate i siromašne. Plan je da se u 2021. godini preko ove inicijative obezbedi preko dve milijarde doza vakcina.

Kako ćete pamtiti 2020. godinu?

- Kina je obavestila SZO o grupi pacijenata sa upalom pluća nepoznatog uzroka, pre tačno godinu dana. Iako je SZO krajem januara proglasila javno-zdravstvenu vanrednu situaciju na međunarodnom nivou, malo ko je mogao da očekuje ovakvu ozbiljnost pandemije. U februaru 2020. godine dr Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, došao je u Srbiju, u sklopu posete zemljama Zapadnog Balkana. Srbija je prva zemlja koju je posetio, ali je nakon jednog dana prekinuo posetu kako bi otputovao u Italiju zbog ozbiljne epidemiološke situacije u toj zemlji. Tada smo smo već svi shvatili da nas čeka izuzetno ozbiljna pandemija.

I za kraj, kada možemo očekivati da konačno odjavimo pandemiju?

- Ja se nadam u 2021. Ali će nam odgovor na to pitanje dati budućnost kojoj mi možemo da doprinesemo našim odgovornim ponašanjem i vakcinisanjem.

Najbitnija simptomatska terapija

Osim vakicne protiv virusa Covid-19, pominje se i lek. Kakav je lek u pitanju?

- Još uvek nema specifičnog leka koji bi eliminisao virus. U toku su klinička ispitivanja različitih lekova i neki od njih su za sada pokazali minimalnu efikasnost. Najbitnija je simptomatska terapija, terapija kiseonikom i kortikosteroidima kod onih najteže obolelih.