(FOTO, VIDEO) Bunker Josipa Broza Tita odoleva vremenu: Da li je ikada bio u njemu i koja mu je bila namena?

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Ulaz u Titov bunker

No, u gradu Konjicu je boravio u nekoliko navrata, na nekim ceremonijama i slično. Biti na otvaranju bioskopske-dvorane a ne obići bunker u koji bi trebao da se skloni s najbližim saradnicima i suprugom Jovankom u slučaju da neko na SFRJ pokrene napad atomskim oružjem – zvuči malo nategnuto, komentarišemo tokom posete.

Krenimo redom... Konjic je grad u središtu Bosne i Hercegovine, na prelepoj reci Neretvi, na mestu gde se otprilike susreću Bosna i Hercegovina. Poznat je po legendarnom putopiscu Zulfikaru - Zuki Džumhuru, fabrici iz namenske industrije Igman, odmaralištima na Boračkome jezeru, a u poslednje vreme pažnju privlači objekat kodnog imena "Istanbul".

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Ulaz

Reč je o bunkeru koji je napravljen kod Konjica u slučaju napada atomskim oružjem. Nosio je oznaku D-0, kao najstrožije čuvana tajna tadašnje SFRJ, a bio je prozvan "Armijskom rezervnom komandom" i "Atomskom ratnom komandom". U narodu je ostao jednostavan naziv – "Titov bunker".

Trebao je izdržati napad atomskom bombom do 25 kilotona, ali pošto se sada ta snaga meri u megatonima, objekat je izgubio važnost u tom obliku, ali ne i kao vremenska kapsula za prozor u 1979. godinu, kada je završen i prije...

Neuporedivo manje poseta

Da bi ste obišli objekat, prvo morate da se najavite i kupite karte. Mi smo to uradili u konjičkoj agenciji Zoor Bosna i usput upitali kakva je situacija zbog pandemije korona virusa, da li ima poseta, koliko je inače bilo...

- Posete su ove godine neuporedive s posetama zadnjih pet godina. Grupnih poseta imamo mnogo manje, a isto tako i pojedinačnih - kažu.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Hodnik

- Do sada smo imali mnogo grupnih poseta te turista iz drugih zemalja, kako Slovenije, tako i zemalja širom sveta, koje u ovom trenutku nemamo. Generalno je jako veliki interes za posete Titovom atomskom skloništu i imamo mnogo posjetilaca - 

Dodaju kako se ovim obilascima bave šest godina i kako je "Titov bunker" moguće posetiti tokom cele godine.

Kada smo uzeli karte i dobili upustva kako doći, krenuli smo uz Neretvu, prešli most, pa krenuli u suprotnom smeru, do kapije tamošnje vojne kasarne. Kada su se uverili da smo najavljeni, omogućen nam je dolazak do objekta.

Spoljašnost ne nagoveštava stvarnu prirodu objekta. Lepe, bele kuće nalik na vikendice uz bok uzvisine, nedaleko od Neretve, odišu mestom za odmor. No, nakon što smo stavili maske, dezinfikovali ruke i nakon što nam je izmerena temperatura (u slučaju KOVID-19), ušli smo u "vikendice", a potom i u hladni i pomalo memljiv tunel, koji vodi do ulaza u D-0 ARK...

Optimalni uslovi

Tamo je potpuno drugačiji vazduh, vodič Aida Karalić nam govori kako u objektu radi klima uređaj od 1960-ih godina i kako je od tada do danas tamo ista temperatura (od 21 do 23 stepena) te ista vlažnost (50 do 60 promila), optimalni uslovii za život. U početku nas, desetak posetilaca a u poslednjem terminu tog dana, Karalić upoznaje kako poseta traje do 90 minuta, što može zavisiti o pitanjima i interesu posetilaca tokom obilaska.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Kanisteri za vodu

- Objekat Titovo atomsko sklonište je u obliku potkovice, tako da našu posetu počinjemo prolazom kroz kuću broj 3, koja se nalazi na jednoj strani te potkovice. Nakon prolaska kroz tunel i prezentacije uvodnog dela na mapi, ulazimo u zaštićeni dio objekta - navodi ona.

- Unutar zaštićenog dela objekta obilazimo kuhinju i terpezariju, blok za snabdevanje vodom, blok za struju, komunikacijski blok, blok za ventilaciju, dve konferencijske sale, sobe i urede koje su namjenjene za vojni deo osoblja koji bi tu bio smešten, te Titov blok. Nakon toga se vraćamo na mesto gde smo i počeli našu posetu - 

Celi objekat je ujedno i izložbena postavka, pa se tokom obilaska mogu videti (pa i čuti) razni eksponati.

Tokom obilaska upoznajemo se s istorijatom... Izgradnja je počela 1953. i trajala je punih 26 godina – sve do 1979. godine. Oni koji su radili na izgradnji dolazili su po noći, nisu znali šta rade i na čemu rade. Transportovani su  vojnim kamionima, bez prozora, bez orijentacije, i tako su vraćani kućama.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Radna soba

- Imali smo zanimljivih situacija s posetiocima. Kao, naprimer, kada nam je došao posetilac koji je, kada je ušao u bunker, rekao da je upravo shvatio da je on dolazio s radnicima u toku gradnje bunkera, ali da nije znao gde se nalazi i šta prave zapravo - govori nam Karalić.

Tri dela

Dalje saznajemo kako je gradnja koštala 4,6 milijardi dolara, što je u današnjoj protuvrednosti iznad 10 milijardi dolara, pa je ovo treća najveća investicija SFRJ.

- Osnovna namena Objekta D-0 ARK je da prihvati, smesti, zaštiti Štab Vrhovne komande, uži deo Predsedništva i Vlade Jugoslavije, da im obezbedi optimalne uslove za rad, rukovođenje i komandovanje zemljom u kriznim situacijama i u slučaju nuklearnog napada - saznajemo tokom obilaska.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Operativna soba

Objekat se sastoji iz tri dela. Prvi je spoljni, koji čine tri zgrade (spomenute vikendice), i to je kamuflaža za tri ulaza u objekat. Drugi deo su tuneli, koji povezuju spoljni  i štićeni (treći) deo, a ujedno imaju i funkciju amortizacije eventualnog nuklearnog napada.

Treći, štićeni deo sadrži 21 sistem za režim rada i održavanje objekta, u njemu se može skloniti do 350 osoba na neograničeno vreme, iako je zaliha hrane mogla izdržati do šest meseci.

Od spomenutih 350 osoba, samo su porodično mogli tu biti predsednik Josip Broz i njegova supruga Jovanka (verovatno i jedina žena u objektu), dok bi ostali (članovi Predsedništva, Vlade, vojnici) bili bez porodica, koje bi ostale napolju...

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Sala za sastanke

Svaki sistem za održavanje života ima alternativu. Pa je tako iskopan bunar i pristup Neretvi, koja je nezagađena i pitka u tom delu. U slučaju zagađenja koristi se voda iz rezervoara do čišćenja i dekontaminacije Neretve. Potom, objekat je na gradskoj mreži električne energije, a u slučaju prekida, napajanje preuzimaju agregati na naftu.

Neuspelo uništenje

Kad već spominjemo rezervoare nafte za agregate, oni su umalo iskorišćeni za uništavanje objekta. U tom delu se nalazio telefon koji je bio spojen s eksplozivom i bila je izdata naredba za uništenje. Trebalo je nazvati taj broj po evakuaciji vojnika, ali su dvojica vojnika, koji su iz Bosne i Hercegovine, presreli tu informaciju, raskopčali vezu sa spomenutim telefonom i nije došlo do uništenja.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Soba za informisanje

Kako smo saznali, ta dva vojnika i dalje poštuju period od 50 godina vojne tajne i ne žele da govore o periodu pre maja 1992. godine, dok taj period ne prođe. Komandant tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji je bio zadužen za uništenje bunkera osuđen je na 10 godina zatvora u Beogradu jer nije ispunio naredbu i srušio "Titov bunker"...

Vratimo se izgradnji... Velike količine kamena su izvlačene sa lokaliteta, pretvarane u šljunak i drugi materijal na obližnjoj separaciji i korišćene pri izgradnji bunkera. Istovremeno, u Konjicu su građeni mnogi drugi objekti, poput nove železničke stanice, bioskopske-dvorane i drugih institucija i zgrada, pa nije previše neobično bila užurbanost JNA i drugih građevinara.

Foto: youtube.com/CityTelevizijaBIH

Spoljni izgled bunkera

Velike količine neiskorišćenog materijala odnela je Neretva, jer je tada napravljena jedna od najvećih akumulacija u Bosni i Hercegovini – Jablaničko jezero.

Autentični nameštaj, aparatura, mape i umetničke postavke kroz objekat, uz stručno vodstvo, nude jedinstven prozor u period SFRJ. Vredi odvojiti vremena, otputovati do Konjica i obići Titov bunker u kojem on (ni)je bio...