Crnoj mački odseći rep ili nabaviti zmijsku košuljicu: Baba Sinđa kod Negotina OVAKO baca čini i skida magiju!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Vojkan i Dragan Milošević iz Šarkamena sakupljaju drva i pale vatru u drvenoj kolibi sa mlinom, jedinim u ovom kraju koji još uvek radi. Zvuk čeketala odzvanja kao prijatna, davno zaboravljena pesma. U neko doba stiže osamdesetogodišnja Sinđelija Marjanović. Baka u narodnoj nošnji istočne Srbije, sa cvetom udenutim u kosu. Dolazi da samelje žito. I da, onako usput, prebaje putnicima namernicima. Da im kaže da li ih je neko urekao i da im izmađija da budu zdravi i sretni.  

Vatra pucketa u vodenici. Baka sedi kraj ognja. Broji zrna kukuruza - tačno 41. Ređa ih po drvenom stolu i počinje da izgovara bajalicu. Naglas, čas tiše i mekše, čas glasnije i oštrije. Baba Sinđa traži od zrnevlja da joj kažu istinu, pa ako budu iskreni, posejaće ih da se umnože. Ako je slažu, baciće ih da ih stoka pojede.

Osamdesetogodišnjakinja u nošnji se zadovoljno osmehuje. Kaže da urok postoji, ali da će ga ona otkloniti. Cvetom crvene muškatle natopljenim vodom i žarom vatre, baje za ljubav. Izgovara reči kao pesmu koja nikako da se završi. Da urok ode, a sreća dođe. Na kraju nam stavlja taj cvet na grudi i kaže da vodu iz drvene činije bacimo preko vrata vodenice.

- Najčešće mladi ureknu mlade, a onda mi priskočimo u pomoć, mnogo volim kada nekog usrećim, pogotovo kada je mlad i lep, a pati – kaže Sinđelija Marjanović.

Kukuruz joj pokaže da li muž vara ženu ili ona njega, ko je urekao devojku da ne može da pronađe momka ili ostane trudna.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ljudi joj se često obraćaju kada imaju grudobolju, pa ih ona izleči prirodno izbušenim kamenom. Ili metalnim lancima kada imaju problem sa stomakom. Leči i stoku, a neretko joj dolaze meštani okolnih sela da im prebaje zbog sušne. Ljudi traže utehu i u slučaju iznenadnih svađa u porodici.  Dođu očajne žene i kažu joj da im se čini kao da im je neki đavo ušao u kuću.

- I jeste vrag, ali ja ga oteram da se nikad više ne vrati - kaže.

Naučila je to baba Sinđa još kao devojčica, od svoje bake kojoj je drevno magijsko učenje otkrila njena baka, a njoj njena... Ta veština se prenosi po ženskoj liniji, sa kolena na koleno. Kao privilegija. Čim devojčica postane malo zrelija, porodična škola bajanja počinje. I svaka se tome raduje, znajući da nije mala stvar ući u svet vradžbina.

Baba Sinđa bajalice izgovara na srpskom, a druge žene iz ovog kraja izgovaraju na vlaškom.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Ja sam tu da bi ljudima bilo bolje, kada me pitaju da nekome uvračam da umre ili bude nesrećan u ljubavi, uvredim se i kažem mu da odmah ode - kaže baba Sinđa.

Iako priznaje da je ovaj kraj po tome poznat, ona o vlaškim činima neće da govori. Kaže da ih bacaju zle žene. Ona nikada u bajanju ne koristi ljudsko rebro ili menstrualnu krv. Zbog toga posle njenih vradžbina niko nema teške glavobolje, niti iznenada pada u depresiju.

Za crnu vlašku magiju se veruje da je najjača i najopasnija, svi znaju da postoji, ali niko o tome ne priča niti priznaje da se njome bavi. To je kao zavet ćutanja. U Negotinsku krajinu dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije kada imaju problem, nadajući se da će im vračare pomoći. Uglavnom su žene tražile da uvračaju drugim ženama zbog muškaraca.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Magija za suparnicu Govorilo se da kad neka devojka želi da unesreći suparnicu, mora da se skine gola i uđe u reku, zapali sveću, obari jaje i baci ga u dvorište drugoj ženi. Ili ubere travu morunu koja raste u planini, zapali je i ubaci u njen dom.

Dok stari kamen melje žito, vatra tinja i čuva noć od budnih saznajemo i da obred inicijacije podrazumeva da žena koja želi da pristupi redu vračara, mora da uhvati crnu mačku i odseče joj rep ili da nabavi zmijsku košuljicu. Dokazavši se na taj način, spremna je da zvanično uđe u mistični magijski krug vračara. I tako to počinje...