DAN D! OVIM ĆE KURTI U BRISELU DA ISPROVICIRA BEOGRAD: Spremio nacrt PROJEKTA UNIŠTENJA SRBA, evo kako će predsednik VUČIĆ odgovoriti!

Za briselski sto, u trenucima kada u svetu gori na više žarišta i dok se menja geopolitička slika sveta, danas će prvi put od 14. septembra prošle godine, u okviru dijaloga Beograda i Prištine, sesti predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Posrednik Evropske unije Miroslav Lajčak pokušaće da približi stavove dveju strana, ali su mala očekivanja. Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, iako je to dogovoreno Briselskim sporazumima iz 2013. I 2015. godine. U međuvremenu su zabranili ulazak srpske robe, ukidaju dinar, obračunavaju se sa Srbima koji žele da se vrate na KiM, optužuju ih za izmišljene zločine... Brisel uglavnom žmuri na Kurtijeve "ispade", a čak je i nagrađen dobijanjem vizne liberalizacije i dolaskom na korak od Saveta Evrope. 

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Beograd uvek za dijalog, ali da druga strana nije za kompromis: 

- Mi ćemo se ponašati konstruktivno, truditi se da uradimo sve što možemo da dijalogom rešavamo probleme. Ne verujem u volju druge strane da učestvuje u stvaranju ZSO, plašim se njihovih provokacija, ali držaćemo se čvrsto i ozbiljno. 

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj izjavio je da "ulaže napore da dijalog Srbije i Kosova dovede do operativnog rešenja" za primenu Ohridskog sporazuma. On je rekao da je to sad ključno, zato što članice EU razmatraju njegov predlog o bar postepenom ukidanju sankcija tzv. Kosovu. Ove "kazne", koje su Prištini formalno uvedene zbog eskalacije sukoba na severu KiM i napada na Srbe inače se nisu ni primenjivale. 

Prvo odvojeni susreti 

Iz Evropske službe za spoljne poslove naveli su da će Borelj i Lajčak imaće odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem od 15 časova, nakon čega će uslediti zajednički trilateralni sastanak. Pred razgovore i na kraju sastanaka u Briselu novinarima će se obratiti Borelj. 

Specijalni izaslanik Lajčak je rekao da je Zajedinica srpskih opština dogovorena mnogo pre njegovog vremena i sporazuma u Ohridu, i da je ona ključna za normalizaciju odnosa. Kako je rekao, formiranje ZSO je navedeno i u Briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. godine: 

- Taj sporazum ratifikovala je skupština Kosova i 2015. godine je dogovoreno da to treba da bude formirano. 

Prema njegovim rečima, trebalo bi da postoji nacrt statuta ZSO o kojem će se dogovarati u okviru dijaloga i da njega treba da oceni Ustavni sud tzv. Kosova. 

- Pošto dve strane nisu mogle da se dogovore oko statuta ZSO pravni i eksperti za zaštitu prava manjina iz Saveta Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske i Italije napravili su nacrt. Taj statut je baziran na onome što je prvenstveno dogovoreno, poštujući pravosuđe Kosova i poštujući crvene linije koje su obe strane prezentovale tokom dijaloga - kazao je Lajčak, i dodao da je taj dokument predstavljen i u Beogradu i u Prištini 21. oktobra i da su i Vučić i Kurti pozvani u Brisel da razgovaraju o tom dokumentu. 

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da će se tokom nove runde dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou razgovarati o svim hitnim pitanjima u okviru dijaloga i istakao da će sastanak biti prilika da se naglasi da je evropski put dve strane u potpunosti vezan za napredak u dijalogu, koji se vodi uz posredovanje EU. 

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun rekao je da ne veruje da je moguće postići bilo kakav konkretan dogovor na sastanku u Briselu. 

- Za Srbiju je prioritetno pitanje formiranje ZSO. Potpuno su suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine oko Zajednice, čini mi se da i Zapad ima neke stavove koji apsolutno ne mogu da budu konzistentni i da dovedu do rešenja problema. Razgovor u Briselu je školjka koja ima samo ljušturu, a nema suštinu i neće se postići nikakav poseban rezultat na sastanku Vučića i Kurtija. Zanima me da vidim da li će uopšte biti moguće postići bilo kakav dogovor o bilo čemu, sem da se kaže kako se nastavlja s dijalogom i kako se preduzimaju neke mere - istakao je Drecun.