DŽABE SE KLJUKATE VITAMINOM "C" KADA SE RAZBOLITE! Ako ste bolesni, obavezno morate OVO DA ZNATE: Mnogi se leče na pogrešan način

U Srbiji raste broj obolelih od respiratornih infekcija i stanja sličnih gripu. Gotovo da nema porodice u kojoj neko nije bolestan, da li je u pitanju veliki kašalj, ili neki drugi oblik virusa.

Vladaju adeno i rino virusi, rota virusi, ali i respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji je najopasniji za prevremeno rođenju decu. Mnogi se žale na bol u grlu, kijanje, kašljanje, tečnu stolicu i temperaturu.

S druge strane, ni vremenske prilike nam ne idu na ruku, a mnogi se žale i na glavobolje usled čestih i naglih promena temperature. Vreme ne možemo da promenimo, ali ono što možemo jeste da poradimo na svom imunitetu.

Na koji to način da uradimo otkrila je prof. dr. Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu za Kurir. 

- Ono što sam ja primetila da meni posebno pomaže u jeste što sam povećala unos salata i voća. I ono što je važno kada je u pitanju voće jeste da kombinujete što više različitih vrsta. Dakle, u sinergiji razne vrste voća mogu da budu mnogo korisnije. A dobro znamo da se većina ljudi uhvati samo za jabuku ili bananu. To je ono što nam je prvo pri ruci i najzgodnije. Ali kad kombinujemo, na primer, neke vrste voća koje ne unosimo toliko redovno i ako na to dodamo neke sokove koje mogu da budu korisni kao na primer matični sokovi od aronije, bobičastog voća, borovnica i nara takođe koje si pune polifenola i antioksidanasa, to može stvarno da bude korisno za zdravlje - rekla je Stanišić.

Nakon priče o preventivi, osvrnula se i na samo postupanje nakon što smo se razboleli.

- Nažalost, kada se razbolimo, kasno je da počinjemo sa nekom detoks terapijom ili sa preteranim uzimanjem vitamina. Naime, pokazalo se da vitamin C kada nastupi virusno oboljenje ne može da skrati vreme trajanja virusa. Ali s druge strane, ako uzimamo suplemente vitamina C, možemo da dobijemo pesak u bubregu, stomačne probleme, odnosno dijareju. Tako da preterivanje sa suplementima ne daje uopšte iste rezultate kao redovan unos voća i povrća u dužem vremenskom periodu pre nego što dođe do infekcije - rekla je Stanišić i dodala:

- Ono što je isto važno jeste da ne koristimo odmah neke pomoćne preparate kao što su oni za snižavanje temperature ili analgetike, zato što u suštini temperatura ima svoju ulogu u telu. Ona zapravo poboljšava način na koji naš imunitet funkcioniše, tako da ćemo brže izaći na kraj sa virusom ukoliko pustimo da ta temperatura odradi svoje. I to su prepoznali u nekim nordijskim zemljama. Oni insistiraju da imate temperaturu najmanje dva, tri dana pre nego što dođete kod lekara. Kod nas odmah isti dan trčimo kod lekara. Još uvek se nisu desile neke promene u krvnoj slici da lekar može da utvrdi da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, da bi mogao da zna da li da prepisuje antibiotike. Antibiotici se danas prepisuju preventivno. Onda uništavamo crevnu floru. Time se troše antibiotici nepotrebno. To sve naravno utiče i na naše zdravlje i takođe na pojavu nekih sojeva koji su rezistentni na antibiotike što će biti posebna tema i veliki problem u budućnosti.

BONUS VIDEO: