NASTAVNIK REAGOVAO! OVO JE VREĐANJE MOG UGLEDA I DOSTOJANSTVA: Negira nasilje u Medicinskoj školi na Zvezdari - učenik je slagao roditelje, a onda je POČELA HAJKA!

Povodom teksta - ZATAŠKAVANJE NASILJA U MEDICINSKOJ ŠKOLI NA ZVEZDARI: Profesor podivljao nasrnuo na učenice i DAVIO DEČAKA!, oglasio se Jovan Mirkov, profesor fizškog vaspitanja u Medicinskoj i negirao sve optužbe.

Demantovanje sadržaja teksta prenosimo u celosti:

Tokom pslednje tri godine rada u Medicinskoj školi "Zvezdara" na mestu nastavnika fizičkog vaspitanja u nekoliko navrata suočen sam sa sa pokušajima narušavanja mog ugleda, vređanjem mog ljudskog dostojanstva i napadima na moju ličnost, koji očigledno imaju za cilj da me prikažu u lošem svetlu i da od mene u očima šire javnosti naprave osobu nedostojnu profesije kojom se bavim više od 35 godina.

Dolaskom u Medicinsku školu "Zvezdara" od prvog dana sam se pridržavao svih pravila, dužnosti i obaveza koje su mi predočene. Smatram da obaveze, dužnosti i pravila ponašanja istaknuti u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja treba da važe za sve one koji se bave vaspitno-obrazovnim radom, ali i za učenike koji su takođe dužni da ih poštuju. Uvek sam se maksimalno zalagao na svom radnom mestu i trudio da što kvalitetnije, savesnije i odgovornije obavljam zadatke koji podrazumevaju ispravan pedagoški rad. Međutim, tokom poslednje tri godine bilo je nekoliko situacija koje su doprinele tome da se pod znak pitanja stavi sav moj dosadašnji rad i pedagoško umeće, zahvaljujući neodgovornim, neumesnim, tendencioznim i neprimerenim izjavama osoba koje su na ta] način pokušale da sebe stave u "prvi plan" i da "tako podignu svoj rejting i popularnost".

Sve je počelo dana kada sam u toku ocenjivanja od jedne učenice kojoj sam predavao zatražio objašnjenje zbog čega izbegava da dolazi na časove fizičkog vaspitanja. Tada je dotična učenica bez mog zahteva samoinicijativno (u prisustvu šezdesetak učenika iz dva odeljenja i mog kolege koji je držao čas fizičkog vaspitanja u isto vreme kad i ja - dakle u prepunoj sali) podigla svoju majicu i na stomaku pokazala ožiljak u dužini od par santimetara kojim je želela da potkrepi svoju izjavu da je bila na operaciji, pa iz tog razloga nije dolazila na moje časove. Nezadovoljna ocenom vrlo dobar 4 koju je dobila prilikom naknadnog odgovaranja dotična učenica je očigledno želela da mi se osveti pa se požalila svojoj majci, koja je potom medijima uz pomoć jednog od roditelja učenika iz tog odeljenja prosledila potpune neistine. Na ovaj način započela je kampanja protiv mene koja još uvek traje... Napominjem da sam se prema svim učenicima kao i prema toj učenici uvek krajnje korektno ponašao i čista laž je da sam od nje zahtevao da podigne majicu. Takođe nije istina da sam u žensku svlačionicu ulazio nenajavljen i bez kucanja, što se tada takođe pisalo u medijima. Nikada nisam zloupotrebljavao vežbe na spravama da bih dodirivao devojčice. To je čista izmišljotina sa ciljem da se ocrni moj pedagoški rad!

U periodu medijske hajke na mene iskorišćena je moja fotografija na kojoj se vidi natpis "Ajde da ga merimo..." Tačno je da sam tu majicu obukao samo jednom i nikada više nesmotreno i na brzinu, žureći na posao tog kobnog dana, ne razmišljajući o natpisu na njoj. Shvativši da se ovaj natpis može tumačiti na više načina, tu majicu sam bacio u đubre. Medijska hajka i pritisak na rukovodstvo škole doveli su do toga da sam po savetu direktora prestao da predajem u ovom odeljenju.

Ohrabreni ovom hajkom protiv mene, pojedini učenici počeli su da se bahato ponašaju na mojim časovima, provocirajući me na sve moguće načine verbalno, neposlušnošću, odbijanjem zadatih zadataka, izbegavanjem dolaženja na nastavu, krađom mojih ličnih stvari, kao i mog dnevnika zapažanja o radu i disciplini na časovima, ometanjem nastave i nedoličnim ponašanjem. Sve učestaliji pokušaji da se diskredituje moj rad, plasiranje laži i izvrtanje činjenica dovodili su me u sve težu situaciju. Neosnovane pritužbe od strane pojedinih učenika i njihovih neodgovornih i pristrasnih roditelja uticale su kako na mene, tako i na rukovodstvo škole koje je bilo pod sve većim pritiskom. Moje fah-kolege takođe su počele da trpe... i njima su se počele dešavati slične situacije i insinuacije od strane učenika koje nemaju blage veze sa istinom.

Ovaj neviđeni pritisak traje i dan danas, a nedavni slučajevi to i potvrđuju. Jedan od njih je
namerno kršenje pravila korišćenja fiskulturne sale ulaskom u salu u obući koja nije
dozvoljena, ometanje časa izležavanjem na strunjačama u jaknama, zatim korišćenje mobilnih telefona tokom nastave, napuštanje časa bez dozvole,kao i namerno kašnjenje na nastavu pod izgovorom da učenik nije do kraja ispušio cigaretu za vreme odmora, pa je morao da zakasni... Zbog sve učestalijeg ometanja nastave od strane učenika koji po rasporedu časova nemaju čas fizičkog vaspitanja, Aktiv pedagoga fizičkog vaspitanja doneo je odluku da se ulazna vrata predsoblja tokom časova zaključavaju, ali su pojedini učenici pronašli način da bez odobrenja nastavnika, kad im se prohte, uđu ili izađu sa časa. Prilikom skretanja pažnje i opominjanja tih učenika često sam doživljavao njihove neprimerene reakcije, a takođe i prilikom ocenjivanja kada me je jedna učenica nazvala bolesnikom.

U poslednjem slučaju koji je takođe dospeo u medije učenik nije poštovao pravila ponašanja u sali i zabranu igranja fudbala, već je više puta loptu ispucao u metalna vrata koja se nalaze u neposrednoj blizini nastavničke kancelarije. Tom prilikom, dok sam u elektronski dnevnik upisivao ocene, lopta je upala u nastavnički kabinet i ja sam je zadržao. Kada je dotični učenik došao po nju, rekao sam mu da njegovi drugovi i on nisu ispoštovali naš dogovor i da je zbog toga neće dobiti kao i da se bliži kraj časa, na šta mi je on u besu uzvratio najodvratnijom psovkom: "Ma, puši ku*ac!" Plašeći se kazne zbog izgovorene uvrede, dotični učenik je iskonstruisao sasvim drugačiju priču koja je imala za cilj da mene predstavi kao nasilnika koji maltretira decu. Roditelji su poverovali svom detetu i ponovo je pokrenuta neviđena kampanja sa ciljem da mi se ukine pravo na rad. S jedne strane okarakterisan sam kao pedofil, a sa druge strane kao nasilnik koji mrzi svoje učenike!

Zbog svega navedenog svakodnevno trpim poniženja, duševnu bol, kao i nerazumevanje,
zgražavanje, pa čaki prezir od strane ljudi koji su podlegli vešto plasiranim lažima i konstrukcijama od strane neodgovornih i zlonamernih osoba koje širenjem dezinformacija pokušavaju da me diskredituju i omalovaže moj rad.

Šteta koja mije ovom prilikom naneta je nesaglediva, jer je moj ugled, dostojanstvo i sav trud da vaspitam i obrazujem svoje učenike doveden u pitanje. Još veće je moje razočarenej kada iz godine u godinu vidim degradaciju morala, savesti i empatije, kao i odsustvo stida i poštovanja autoriteta od strane mladih naraštaja. Umesto proverenih i pravih vrednosti kojima svi trebamo težiti (na prvom mestu istine, pravde, poštenja, časti, marljivosti i humanosti) izvitoperen i poremećen sistem vrednosti u našem društvu doveo je do toga da je na ceni nerad, lenjost, laž, manipulativnost, egolizam, agresija i  bezobzirnost.