KROZ LAVIRINTE PROŠLOSTI SA VLADOM ARSIĆEM: Poslednja trka oko Kalemegdana! (FOTO)

Autor: Republika

Vesti

30.08.2021

10:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

U trenutku kada su nemačke bombe uveliko padale na Poljsku, čime je i zvanično počeo Drugi svetski rat, prestonica kraljevine bila je poprište poslednje sezonske trke za veliki Gran-pri. Posleratne vlasti nisu blagonaklono gledale na ovakve događaje.

Republika — Grand pri trka na Kalemegdanu 1939. godine

U trenutku kada su nebom iznad Evrope zabrujale nemačke štuke, izbacujući smrtonosni tovar, Beograd je zaglušila nesnosna buka automobilskih motora, toliko jaka da su pojedine životinje iz zoološkog vrta morale da budu premeštene u lagume ispod Tašmajdana.

Uprkos tome, poslednja sezonska trka za veliki Gran-pri 3. septembra 1939. okupila je 75.000 gledalaca (prestonica Jugoslavije je imala svega 350.000 žitelja), što ju je činilo najposećenijim sportskim događajem između dva rata.

Za istoričare automobilizma trka oko Kalemegdana bila je preteča današnje Formule 1. Za pojedine to i jeste bila trka Formula 1.

Okupila je najbrže bolide toga doba, najumešnije vozače, ali ne i najveće konkurente. Zbog napada Nemačke na Poljsku samo dva dana ranije, u poslednji tren otkazale su ekipe iz Britanije, kao i timovi Alfa Romea i Maseratija. Ipak, došli su oni najbolji i najbrži - po dve ekipe Autouniona (današnjeg Audija) i Mercedes-Benza s evropskim prvakom Hermanom Langom na čelu.

Kao peti na startu, pojavio se i domaći takmičar Boško Milenković. U privatnom i prilično rashodovanom bugatiju T51 imao je samo jedan cilj - da se uopšte domogne cilja.

Kružna staza duga 2.974 metra počinjala je i završavala se na kraju Knez Mihailove ulice, kod današnje zgrade Gradske biblioteke. Najpre se vozilo nizbrdo, ka Dorćolu, a zatim levo ka Kuli Nebojša i uz ušće Save u Dunav, da bi u drugom delu vozači izbijali na vrh Karađorđeve ulice, a zatim, uz oštru krivinu i pored zgrade francuskog poslanstva, zatvarali krug.

Ukupno 50 krugova ili nešto manje od 150 kilometara.

Teško je i zamisliti da su na stazi s izuzetno oštrim krivinama, stalnim usponima, nizbrdicima i podlozi koja se svaki čas menjala (od asfalta, kaldrme i kocke sve do tramvajskih šina) vozači uspevali na pojedinim deonicama da ostvare brzine i do 200 kilometara na sat.

Ipak, najspektakularnije je bilo na nultoj tački, gde su bolidi, nakon naglo prekinute uzbrdice na kraju Pariske ulice leteli i po 20 metara kroz vazduh.

Publika je gromko navijala, ali nije imala previše izbora. Domaći takmičar je ostvario cilj, naposletku je bio čak i četvrti, ali je za pobednikom zaostao čitavih 19 krugova. Ipak, potajne nade gledalaca su se ostvarile.

Pobedio je Italijan Tacio Nuvolari, jedini među šoferima nemačkih automobila koji nije bio Nemac. Drugi je bio Manfred fon Brauhič, a treći Herman Pol Miler.

Najveći favorit i evropski prvak Herman Lang trku je završio tako što se zario u jednu od topola u Donjem Kalemegdanu.

V. Arsić

Formula 1 nikada više nije stigla u Beograd

Mnogo je razloga zašto se ovaj spektakl retko i nerado pominjao u posleratnoj javnosti. Možda i zato što su glavnu reč vodili Nemci ili zato što je automobilizam, kao elitni sport dokone buržoazije, mrsko gledan od radničke klase. Ili pak zato što je čitav događaj upriličen povodom rođendana mladog kralja Petra Drugog Karađorđevića. Bilo kako bilo, Beograd više nikada nije video Formulu 1.

Tragična sudbina našeg automobiliste

Boško Milenković, jedini domaći takmičar u trci oko Kalemegdana, imao je burnu mladost, ali i nesrećni završetak. Rođen u porodici bogatih trgovaca u Beču 1909, a u detinjstvu se preselio u Beograd. Kao vlasnik brojnih nekretnina u centru grada mahom je živeo od iznajmljivanja stanova, pa je u potpunosti mogao da se posveti najvećoj ljubavi, mehanici i trkama, motociklima i automobilima.
Prvi put je nastupio u trkama oko Avale 1932, vozeći La Salle, i osvojio treće mesto, da bi tri godine kasnije prešao na bugati T51. Pobedio je u brdskoj trci na zagrebačkom Sljemenu 1937, na trci na Dorćolu godinu dana kasnije, a učešće na Grand-pri trci oko Kalemegdana bilo mu je ostvarenje sna.
Nakon Drugog svetskog rata kreće sunovrat njegove sportske, ali i životne karijere. Nove vlasti oduzimaju mu svu imovinu, pa je godinama potom živeo kao vozač trolejbusa na liniji broj 13, koji je saobraćao od Slavije do Dušanovca. U tom periodu živeo je kao podstanar u sobici jednog od predratnih obožavalaca u kojoj je i tragično okončao život 11. marta 1955.
Naime, vozeći trolejbus, pod točkove mu je podleteo jedan mališan. Verujući da je smrtno stradao, nije sačekao epilog već se ubrzo obesio u svojoj sobici. Neoprezni dečak je ipak preživeo, a nesrećnog vozača Gradsko saobraćajno preduzeće sahranilo je u sirotinjskoj grobnici, bez ikakve oznake.
Inače, Boško Milenković je poticao iz porodice Perse Milenković, jedne od najvećih beogradskih zadužbinarki (izgradila crkvu u Kumodražu, manastir Vavedenje na Senjaku, zgradu Matematičke gimnazije, a dala je i zemljište za izgradnju Sirotinjskog doma u Tabanovačkoj ulici). Umrla je tokom Drugog svetskog rata, 8. februara 1943, ne sačekavši da vidi kako njenu imovinu, koju je i inače dobrovoljno i neštedice davala, razvlače i otimaju nove vlasti.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.