HOROR U ZGRADI BIGZ-a! Sve zagađeno i puno narkomana i beskućnika
Kako Srpski telegraf saznaje, Gradska uprava Beograda zatvoriće oronulu zgradu BIGZ na Senjaku, koja je nekad bila ponos prestonice i u njoj je radilo čak 3.000 ljudi.
Ovaj objekat već dugo je poput smetlišta, oko kojeg se skupljaju beskućnici i narkomani, a mnogi i unutar zgrade lože delove starog nameštaja.
Jedan od stanara: Užas je kakvi se ljudi tu okupljaju, lože vatru, crtaju grafite
Vlasnik zgrade "BIGZ pablišing", koji je u hrvatskom vlasništvu, iznajmljuje prostorije unutar zgrade za probe raznih bendova, umetničke ateljee, magacinski prostor i slične namene.
SPORNO I GREJANJE
Jedan od građana koji žive u okolini zgrade BIGZ za naš list kaže da ih sve što se dešava u ovom objektu i oko njega ugrožava.
10 HILJADA KVADRATNIH METARA HODNIKA
- Žao mi je kada prođem pored i vidim u šta se pretvorio BIGZ i kad čujem buku koja odatle dolazi, znam kakvi se ljudi tu okupljaju, lože vatru, crtaju grafite. Pritom, cele zime nije moglo da se diše jer se zgrada greje na lož-ulje i zagađuje ne samo ovaj deo grada već i mnogo šire područje - navodi sagovornik Srpskog telegrafa.
25 HILJADA KVADRATNIH METARA PROSTORIJA IMA ZGRADA BIGZ
Prema slikama koje objavljujemo, vidi se u kakvom je stanju zgrada za koju je početkom marta saopšteno da će na sastanku deoničara krajem tog meseca biti prodata. Onda je došla korona i sve je stopirano.
- Ljude koji žive pored BIGZ plaše i potencijalni požari. Tokom noći može se uočiti da oni koji se skupljaju lože vatru, dim se brzo širi, a tako nešto je teško kontrolisati. Strah nas je da bi olako sve to moglo da se pretvori u vatrenu buktinju - ispričao nam je jedan od stanara.
HOĆE DA PRODAJU
Sednica Skupštine akcionara BIGZ bila je zakazana za 23. mart, ali pandemija koronavirusa je odložila realizaciju planova, koji je trebalo da reše problem zgrade koja je izgubila namenu.
Akcionarima "BIGZ pablišing" je ponuđeno da prodaju ovu nekretninu.
Većinski vlasnik "BIGZ pablišinga", sa 76,7% akcija, jeste hrvatska kompanija "Školska knjiga".
Na pitanja koja smo juče poslali "BIGZ pablišingu" i "Školskoj knjizi" nismo dobili odgovore.
Zidana od 1934. do 1941.Zgrada BIGZ u Beogradu zidana je između 1934. i 1941. godine. Ovo arhitektonsko ostvarenje pripada jugoslovenskoj moderni, a prvobitna namena je bila za Državnu štampariju. Tako je i podignuta - da liči na štamparsku mašinu. Idejni tvorac bio je arhitekta Dragiša Brašovan. Zgrada je nikla na samom dnu Senjaka, naspram bivše fabrike hartije. Na početku su se u njoj samo štampale knjige, a onda je polako postala stecište umetnika, muzičara i slikara koji su tu, među kancelarijama i skladištima, imali ateljee, zanatske i umetničke radionice. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
neko iz struke
16.06.2020 13:06
Ovaj naruceni tekst u sluzbi onih koji su unakazili dobar deo grada je tendenciozno napisan kako bi dobili lazni legitimitet da i ovu zgradu, koja je nacionalni spomenik arhitekture konacno upropaste. Pre pisanja bi trebali malo bolje sagledati celu zgradu, jer ima prostora koji su bolje sredjeni jer nije sve kao nakaradni primeri koje ate u tekstu prilozili, kao i posledice zbog cega je zgrada namerno dovedena u ovako stanje. Namestena privatizacija po izuzetno niskoj ceni i plan da se zgrada "preradi" u hotel kao ideja nisu prosli pa je do sledece prilike prostor rentiran firmama, umetnicima, raznim skolama plesa, glume, crtanja itd. kako bi mali broj zaposlenih u Bizgzu imao od cega da zivi. Posledica toga je Bigz kao alternativni kulturni centar u Beogradu kakvih ima po svim svetskim metropolama. Posle preprodaje uz garanciju da ce ipak moci da se "doradi" sta treba, kako bi objekat na takvoj lokaciji bio profitabilan. Gomila umetnika koji su ovde radili su na ovaj ili onaj nacin proterani iz zgrade, muzicki studiji se zatvarali zbog BESPRAVNE izgradnje hotela Radison Blue tik uz Bigz, kako bi buduci gosti imali tisinu u okruzenju. Da li je po Generalnom urbanistickom planu tu trebao biti hotel? Da li je po Generalnom urbanistickom planu preko puta trebalo biti stambeno naselje od vise desetina hiljada stanova i poslovnih prostora? - Naravno da ne! Ko je taj plan promenio preko noci zbog privatnih investitora i licnih interesa? Gospodo draga, Generalni urbanisticki plan je zakon Ustav u gradjevinarstvu i svako ko ga krsi mora moralno, krivicno i materijalno odgovarati zbog toga! Razmislite o tome jer ovakvi tekstovi koji idu u prilog tome su saucesnistvo u rusenju kulturno istorijskog nasledja,