REPRIZA 2020. GODINE! Bajden i Tramp su već ukrštali koplja na predsedničkim izborima usred pandemije - OVO GLASANJE BILO JE ISTORIJSKO I ZBOG JOŠ NEČEGA!

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, održani 59. put 3. novembra 2020. godine, doneli su pobedu demokratskoj nominaciji bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i senatorke iz Kalifornije Kamale Haris nad tadašnjim republikanskim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Majkom Pensom.

Izbori su održani usred globalne pandemije COVID-19 i povezane recesije. Zabeležen je rekordni odziv birača, najveći od 1900. godine, pri čemu su obe glavne stranke dobile više od 74 miliona glasova, premašujući prethodni rekord Baraka Obame od 69,5 miliona glasova iz 2008. Bajden je osvojio više od 81 milion glasova, najviše ikada za predsedničkog kandidata u SAD.

Foto: Tanjug/AP

U konkurentskim demokratskim predizborima, koji su karakterisali rekordan broj kandidata, Bajden je osigurao nominaciju premašujući svog glavnog rivala, senatora Bernija Sandersa. Kamala Haris postala je istorijska figura kao prva Afroamerikanka i prva Azijatkinja Amerikanka, kao i jedna od retkih žena nominovanih za potpredsednika od strane jedne od glavnih stranaka. Na republikanskoj strani, Donald Tramp je lako osigurao nominaciju za drugi mandat.

Izbori su bili u znaku brojnih ključnih pitanja, uključujući javno zdravlje i ekonomske posledice pandemije, građanske nemire nakon policijskog ubistva Džordža Flojda, promene u Vrhovnom sudu nakon smrti Rut Bejder Ginsburg i potvrđivanja Ejmi Koni Baret, te budućnost Zakona o pristupačnoj negi. Zbog pandemije, primenjene su izuzetne mere, kao što je rekordan broj glasova dato ranije i putem pošte.

Foto: AP/Evan Vucci

Zbog velikog broja glasačkih listića poslatih putem pošte, neke ključne države su doživele kašnjenja u brojanju glasova i izveštavanju. To je dovelo do toga da su vodeće novinske kuće odložile objavljivanje projekcije pobede Džoa Bajdena i Kamale Haris kao novoizabranih predsednika i potpredsednika SAD-a do jutra 7. novembra, skoro tri i po dana posle dana izbora.

Velike medijske mreže prave projekciju pobede kandidata u određenoj državi kada postoji visok stepen statističke sigurnosti da preostali neizbrojani glasovi neće promeniti ishod.

Foto: AP Manuel Balce Ceneta

Na kraju, Bajden je osvojio većinu glasova u Izbornom koledžu, sa 306 elektorskih glasova naspram 232 koliko je osvojio Tramp. Presudne za Bajdenovu pobedu bile su države industrijskog pojasa, uključujući Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, koje su prešle na njegovu stranu nakon što ih je Tramp osvojio 2016. godine. Te države su zajedno donele 46 elektorskih glasova, dovoljno da prelome izbore u korist bilo kojeg kandidata. Bajden je takođe postao prvi demokratski kandidat koji je osvojio predsedničke izbore u Džordžiji od 1992., u Arizoni od 1996., te u drugom kongresnom okrugu Nebraske od 2008. godine.

BONUS VIDEO