PIPKE ŠIRE SVUDA! BBC RAZOTKRIO DELOVANJE ALBANSKE MAFIJE U EVROPI Kokain švercuju iz Južne Amerike u savezu sa meskičkim kartelima

Plan je bio da navedena pošiljka stigne do komercijalne luke Kalao u Limi. Tamo je, s druge strane, brod, čije je krajnje odredište bio Roterdam (Holandija) - čekao pošiljku povrća.

Međutim, tovar nije napustio luku u južnoameričkoj zemlji jer su agenti Uprave za borbu protiv droga peruanske nacionalne policije uspeli da otkriju da je tovar kontaminiran supstancom, za koju se ispostavilo da je tečni kokain! Otkrili su dve tone droge, procenjene na 77 miliona dolara, piše BBC, a prenosi Slobodna Dalmacija.

- Kokain bi u Halangi (severni Peru) mogao da košta 500 ili 700 dolara, pa u Limi već ima vrednost od 1.300 dolara. Kada stigne u luku u Evropi, cena se penje na 40.000 dolara po kilogramu - objašnjava direktor Uprave za borbu protiv narkotika Dirandre Deni Rodrigez.

On otkriva i da su u piramidi ove trgovine kokainom dvojica albanskih državljana: Malo Frank, poznat kao „Pelao“ i Meta Gentjan, poznatiji kao „Barbas“. On kaže da su Albanci zaduženi za finansijsku i logističku podršku u operaciji ilegalne trgovine drogom na teritoriji Perua.

Oba Albanca su u Peru ušla legalno, kao turisti preko granice sa Ekvadorom, ali ih je Dirandro pratio tokom njihovog boravka u zemlji.

 

 

Inače, nije novost da u zemljama Latinske Amerike u kojima rade moćni karteli za proizvodnju i trgovinu drogom ima muškaraca albanskog porekla, jer od 2000. godine članovi porodičnih klanova tzv. „albanske mafije” putuju u zemlje Latinske Amerike da prošire svoje poslovanje u Evropi. Svrha je prvenstveno kupovina jeftinog kokaina, kažu inspektori.

Tokom dve decenije, Albanci su uspostavili kontakte sa kartelima i grupama za krijumčarenje droge u zemljama poput Kolumbije, Ekvadora, Meksika i Perua i sklapali unosne poslove sa njima, čak i bez velike „armije ljudi“ i oružja visokog kalibra, izveštavaju BBC.

 

 

Reklo bi se da su stanovnici najsiromašnije evropske zemlje poslovni i diskretni.

- Njihova funkcija je da budu poslovna veza i tiha logistika. Nikada nećete videti naoružani konvoj albanske mafije u Latinskoj Americi, osim čuvara koji pružaju zaštitu - prilazi Viktor Sačez, meksički istražitelj koji se bavi organizovanim kriminalom.

Moć albanske mafije je u zajedničkoj kontroli sa drugim mafijama, poput italijanske, i lukama u Evropi preko kojih droga i ilegalni proizvodi ulaze.

Geografska lokacija je takođe ključna; Albanija je istorijski koridor za trgovinu između Azije i Evrope na Balkanskom poluostrvu, a u vreme sloma komunizma, Albanija je, zajedno sa bivšim Sovjetskim Savezom, doživela dramatičan porast organizovanog kriminala, pravi procvat, smatraju istražitelji .

Od trgovine heroinom i oružjem, do šverca cigareta, ljudi... Albanski klanovi su "pokrili" sve.

Značajne su i veze Albanaca sa moćnom italijanskom organizacijom N'drangeta iz južne Italije. Međutim, i oni su počeli da deluju samostalno, a Italijani ne idu u Latinsku Ameriku da „nabace” jeftin kokain na veliko. Glavni „postovi” na toj ruti bila su dva pacifička lučka grada: Gvajacila u Ekvadoru i Kalau u Peruu. Od tada su izgradili kontakte u drugim zemljama koje proizvode drogu, kao što su Bolivija, Kolumbija i Meksiko.

Širom Evrope ima više klanova „Albanija brenda“, nisu svi poreklom iz Albanije. Ipak, najistaknutija organizacija je kompanija Belo. Ima pipke u raznim zemljama kao što su Velika Britanija, Holandija, Belgija, Francuska, Španija, Portugal, Italija i Nemačka. Funkcioniše kao neka vrsta dijaspore, slično italijanskim mafijaškim grupama kao što su Koza Nostra, Kamora i La N'drangeta već dugi niz godina. Počeli su danaseljavaju zemlje sa boljim životnim standardom, a okupljaju se kao neka vrsta porodice koja kontroliše ilegalna tržišta.

Ali Interpol im je 2020. godine zadao udarac operacijom u deset evropskih zemalja i tada je uhapšeno 20 istaknutih članova.

Međutim, nastavili su da rade preko luka Roterdama, Antverpena i drugih. Oni su uključili model pranja novca (kompanija Belo) kroz „alternativni sistem tajnih doznaka kineskog porekla, poznat kao "fei ch'ien sistem“. Dakle, novac zarađen trgovinom deponuje se kod mrežne agencije u jednoj zemlji, dok drugi operater podiže ekvivalentni iznos negde drugde u svetu i prosleđuje je primaocu kome je namenjen. Milioni evra su „oprani” bez traga, navodi Bi-Bi-Si njuz.

Uz pomoć meksičkih kartela, Albanci su stvarali fiktivne kompanije: kazina, restorane, kompanije za izvoz i trgovinu robom u nekoliko zemalja Latinske Amerike, a među kartelima iz Meksika apostrofira se El Maio. Istražitelj Viktor Sančez ocenjuje savez Meksikanaca i Albanaca u trgovini drogom „logičnim“ jer Albanci „bolje peru novac od Meksikanaca“.

Pored toga, za Albance poput braće Luftara, Arbena, Fatosa i Ramiza Hise, čije prisustvo je otkriveno u Meksiku, zemlje Latinske Amerike nude povoljne uslove za poslovanje.

Takođe treba imati u vidu da im je pomenuta zona privlačna i za dugoročno naseljavanje, pa čak i kao stalni boravak. Mnogi od onih koji migriraju već imaju krivične dosije u Evropi, neki su i aktivni begunci, što je razlog više da se nastane u Latinskoj Americi, napominju istraživači o Albancima u tom delu sveta, vezano za njihove ilegalne i kriminalne aktivnosti. . Za njih prelazak Atlantika znači anonimnost, drugu šansu.

Tamo stvaraju nove identitete, žive u bogatim zatvorenim zajednicama i koriste slabiji pravni sistem. Međutim, brojčano gledano, broj Albanaca u zemljama latinoameričkog regiona su zapravo zanemarljivi, pa su vlasti koncentrisane na lokalne kartele. Njihov profit je nešto veći, ali to ide u prilog Albancima u trgovini drogom. Njihova glavna delatnost (prodaja) je ionako u Evropi, kažu istraživači, a prenosi BBC njuz.