STVARA SE BLOK KOJI ŽELI UNIŠTITI DOLAR: SAD je i dalje najveće tržište na svetu, koje Kina želi da porazi jačanjem svoje trgovinske pozicije?

Svet

16.04.2023

07:58

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Zbog rastućih potreba Rusije i Kine, u poslednje vreme se sve više govori o revitalizaciji ideje organizacije BRIKS (koja obuhvata Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku).

STVARA SE BLOK KOJI ŽELI UNIŠTITI DOLAR: SAD je i dalje najveće tržište na svetu, koje Kina želi da porazi jačanjem svoje trgovinske pozicije?

Rat u Ukrajini je katalizator mnogih geopolitičkih promena, a globalne ekonomske promene nužno idu uz to. Većina stvari koje se dešavaju u poslednjih godinu dana nisu nove, ali je taj period obeležilo naglo ubrzanje po pitanju preuređenja globalnih ekonomskih, političkih i drugih interesnih odnosa.

Jedna od najznačajnijih stvari je energetsko odvajanje EU od Rusije, što je jedna od neočekivanih promena. Decenijama se stvarala energetska veza u kojoj su zemlje Evrope gradile svoje privrede na uvozu relativno jeftinih energenata iz Rusije (bivši SSSR), piše Indeks.hr.

Međutim, nagli prekid tog saveza u interesu EU je relativno dobro izdržao. U tom procesu se i Rusija prilagođavala tražeći nova tržišta za svoje sirovine i nove partnere kako bi zadržala svoj međunarodni uticaj. U većoj meri, pronašla ih je u Kini i Indiji. Iako ove zemlje uglavnom balansiraju svoje zvanične stavove o ratu u Ukrajini, jasno je da sa Rusijom sarađuju u trgovini i politici.

BRIKS SE GODINAMA ZALAŽE ZA RUŠENJE DOLARA

To je „brak“ iz interesa i nužde jer se i Kina oseća ugroženom politikom koju SAD, EU, Australija, Japan i slične zemlje vode prema njoj poslednjih godina. Pitanje Tajvana i Južnog kineskog mora, spor oko ostrva Senkaku sa Japanom i tehnološko-ekonomski rat oko mikročipova sa SAD su od nacionalnog značaja za Kinu, pa pokušava da izgradi mrežu saveza kako bi mogla da jače utiču na njih.

Zbog rastućih potreba Rusije i Kine, u poslednje vreme se sve više govori o revitalizaciji ideje organizacije BRIKS (koja obuhvata Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku). Nikada nije nestala, institucije nastale ovom saradnjom postoje više od decenije, ali je poslednjih godina pomalo zaboravljena. Geopolitičke okolnosti su ga ponovo vratile u fokus javnosti, piše Indeks.hr.

Jedan od ciljeva je da se „obori“ dolar kao najvažnija svetska valuta, odnosno valuta koja se najviše plaća u međunarodnoj trgovini, koja ima najviše međunarodnih rezervi i kojoj se generalno najviše veruje u svetu.

Cilj je uspostavljanje novog svetskog monetarnog poretka

Uspostavljanje novog svetskog „monetarnog poretka“ jasno je saopšteno kao cilj BRIKS-a od samita u Rusiji 2009. godine. Do sada nije bilo mnogo napretka po ovom pitanju, ali se ideja ponovo pojavila nakon uvođenja sankcija Rusiji i većih veza te zemlje i Kine.

Naravno, prvi preduslov da BRIKS stvori novu valutu koja bi zamenila dolar jeste da su njihove ekonomije dovoljno jake. Veliki napredak je napravljen u tom pogledu, ali u stvarnosti je to isključivo Kina. Ali velika ekonomija nije dovoljna za stvaranje velike svetske valute, piše Indeks.hr.

RUSIJA IZBAČENA IZ G7

S obzirom na to da je to danas svojevrsna konkurencija kolektivnom Zapadu (SAD, EU, Australija, Novi Zeland, Japan i Azijski tigrovi), ironija je da je početna ideja BRIKS-a rođena u SAD. Godine 2021, Džim O`Nil, tadašnji šef Odeljenja za upravljanje imovinom Goldman Saksa, prvi put je upotrebio termin u izveštaju pod nazivom „Izgradnja bolje globalne ekonomije BRIC-a“.

BRIC je akronim za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Kasnije, uz dodatak Južne Afrike, stvoren je BRIKS.

Pored prognoze da će ove zemlje zauzimati sve veći udeo u globalnoj ekonomiji, predloženo je da se organizacija G7, u kojoj su SAD, Japan, Nemačka, Italija, Francuska, Kanada i Velika Britanija, reformiše tako da su iz nje izbačene dve zemlje Evrope, a zamenila su ih dva predstavnika zemalja BRIK-a, piše Indeks.hr.

Ideja nikada nije uzela maha, a jedina članica koja je kasnije dodata bila je EU, kao članica koja se ne računa.

Velika Britanija je pozvala EU da se pridruži klubu. Jedina zemlja BRIK koja je bila članica G7 je Rusija. 1997. godine, zbog ulaska Rusije, grupa je preimenovana u G8. 2006. čak je i skupština G7 održana u Sankt Peterburgu u Rusiji, a domaćin je bio Vladimir Putin.

Zbog aneksije Krima 2014. Rusija je izbačena. Vremenom su G7 i BRIKS postali konkurentske organizacije, prve su predstavljale razvijene zemlje liberalne demokratije, a druge zemlje u razvoju sa upitnim kvalitetom demokratskih institucija. Odnos između njih varira između saradnje i napetosti, ali su previše različiti institucionalno i politički da bi pomirili stavove.

Prvi put je ekonomija zemalja BRIKS-a veća od one zemalja G7?

Zbog sukoba u Ukrajini i prećutne podrške Kine Rusiji, debata o BRIKS-u je ponovo u fokusu. Tome je doprinela i vest da su zemlje BRIKS-a 2022. prvi put u istoriji kolektivno premašile udeo zemalja G7 u svetskom BDP-u. To se vidi kao uspon multipolarnog sveta u kome će više centara moći koegzistirati jedan sa drugim. Podaci o učešću u BDP-u nisu krivi, ali je priča komplikovanija nego što se na prvi pogled čini, piše Indeks.hr.

Pre svega, postoji nekoliko vrsta BDP-a, u zavisnosti od toga kako se meri, šta se meri i za koju svrhu. Činjenica da su zemlje BRIKS-a pretekle G7 po svom udelu u svetskoj ekonomiji je i tačna i netačna. Pominje se kao BDP po paritetu kupovne moći (PPP), koji prilagođava meru veličine ekonomije zemlje (BDP) za razlike u cenama i različitim valutama. Osnovna pretpostavka je da je cena svih stvari na svetu ista, bez obzira na lokaciju.

Nema transakcionih troškova, nema trgovinskih barijera, nema razlike u kvalitetu, u svakoj zemlji se kupuju iste stvari, porezi su isti itd. Mnogo je nerealnih pretpostavki, ali se to ipak može koristiti kao jedan od pokazatelja odnosa između zemalja. Prema njegovim rečima, 2022. godine, prvi put u istoriji, privrede zemalja BRIKS-a postale su veće od ekonomija zemalja G7.

BRIKS čini 31,59 odsto ukupnog svetskog BDP-a, a G7 30,39 odsto. Važna napomena, prema ovoj računici, u G7 nije uključena cela EU, već samo zemlje članice G7 (Nemačka, Francuska, Italija). Ali ako pogledamo sve zemlje kolektivnog Zapada, koje politički i institucionalno liče jedna na drugu i koje su osudile agresiju Rusije na Ukrajinu i uvele neki vid sankcija, onda one čine 41,79% svetskog BDP-a. Ovo se odnosi na obračun na osnovu pariteta kupovne moći, čime se smanjuju razlike između razvijenih i nerazvijenih, piše Indeks.hr.

Stvarne tržišne cene pokazuju drugačiju sliku

Gledajući BDP u tekućim cenama, koje nisu usklađene sa kursevima i razlikama u cenama, a ne postoji pretpostavka o istoj potrošačkoj korpi, kvalitetu proizvoda i cenama širom sveta, priča je drugačija. Udeo BRIKS-a u svetskoj ekonomiji prema čistim tržišnim cenama je 25,84 odsto, a najveći deo čini Kina (18,04 odsto). Udeo zemalja G7 je 42,87 odsto, a samih SAD 24,65 odsto. Razvijene zemlje, koje su praktično sve osudile agresiju Rusije na Ukrajinu i uvele sankcije, čine čak 56 odsto ukupnog svetskog BDP-a.

SAD su i dalje najveće tržište na svetu

I BDP izražen u tržišnim cenama (nominalnim) i BDP prilagođen paritetu kupovne moći (PPP) imaju svoju korisnost. Na primer, BDP PPP je korisniji za poređenje standarda između zemalja, a nominalni BDP je važniji za veličinu i značaj tržišta. Na kraju krajeva, valutama se trguje na međunarodnom nivou i devizni kurs je definitivno faktor međunarodne razmene. Stvari kao što su kvalitet proizvoda, troškovi transakcije, različite potrošačke korpe, itd. ne mogu se potpuno zanemariti, piše Indeks.hr.

Najveće tržište na svetu, mereno ukupnom potrošnjom domaćinstava i države, su SAD. Godišnje vredi 19,26 biliona dolara, više od celokupnog zajedničkog tržišta zemalja BRIKS-a (14,72 triliona dolara godišnje). Zajedno, tržište SAD i EU (12,55 biliona dolara) vredi tri puta više od kineskog tržišta (9,63 triliona dolara) i dvostruko više od ukupnog tržišta BRIKS-a.

Kineski građani i kompanije su zaduženiji od građana i kompanija SAD i EU

Može se primetiti da veličina ekonomije BRIKS-a leži uglavnom u Kini, 60-70 odsto, u zavisnosti od toga da li se posmatra nominalni BDP ili prilagođen paritetu kupovne moći (PPP). Još nije dostigao nivo standarda razvijenih zemalja, ali jednostavno činjenicom da ima 1,4 milijarde stanovnika dominira BRIKS-om i svetom.

Ono što Kinu brine, osim velikih demografskih problema koji su nastali, jeste činjenica da se radi o veoma zaduženoj ekonomiji s obzirom na stepen razvoja. Privatni dug, koji je dug stanovništva i preduzeća, iznosi 193,59 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP). U SAD je 159,12 odsto BDP-a, a u EU 155,29 odsto. Kineska privreda je već prezadužena, a to je problem jer znači da će biti mnogo teže ostvariti privredni rast. Davno su prošli dani kada su se postizale dvocifrene godišnje stope rasta (poslednji put 2010. godine). U 2022. godini zabeležen je rast od samo 3 odsto, a ciljna stopa rasta koju je Komunistička partija postavila za 2023. je 5 odsto, piše Indeks.hr.

Kina je jedini uspešan deo BRIKS-a

BRIKS kao takav je previše heterogen da bi delovao zajedno. Po pitanju ruske okupacije Ukrajine nije postojao ni približno tako jak konsenzus kao među razvijenim zemljama kolektivnog Zapada (SAD, EU, Australija, Novi Zeland, Japan i azijski tigrovi). Postoje i razna otvorena pitanja, mnogo ozbiljnija nego između zemalja G7 ili drugih razvijenih zemalja.

Sporadični granični sukobi izbijaju između Kine i Indije, na granici dugoj 3,5 hiljade kilometara. Svaka strana drži nekoliko desetina hiljada vojnika u blizini sporne granice, a od početka 2020. godine u ovim sukobima je poginulo nekoliko desetina vojnika sa svake strane. Indija je druga najveća ekonomija BRIKS-a i potencijalna ekonomska sila u nastajanju. Iako se veliki ekonomski uspon BRIKS-a predviđa još od 2001. godine, jedini pravi uspeh postigla je Kina.

Brazil, Rusija i Južna Afrika su u dugoročnoj ekonomskoj stagnaciji. Želja za uspostavljanjem nove međunarodne valute koja bi konkurisala dolaru, otvoreno najavljivana od 2006. godine, i dalje je neostvariva. Doduše, nikada se ozbiljno nije radilo na njegovoj realizaciji, pa ni „sveta alijansa protiv dolara” nije odmakla dalje od početne ideje, piše Indeks.hr.

Zajednička valuta BRIKS-a je neizvodljiva

Valute zemalja BRIKS-a su prilično nevažne na globalnom nivou, sa delimičnim izuzetkom kineskog juana (renminbija). 60 odsto međunarodnih rezervi su dolari, 20 odsto evra, a samo 3 odsto kineski juani. Valute Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike su beznačajne. To ne znači da se to ne može promeniti u budućnosti, ali je taj dan još veoma daleko.

Ovo se posebno odnosi na hipotetičku zajedničku globalnu valutu BRIKS-a, jer postoji veliki problem poverenja u privrede ovih zemalja. Snaga valute, međutim, na kraju leži u poverenju. Ovo nameće kineski juan (renminbi) kao jedinu opciju. Ekonomska moć BRIKS-a je dominantna u Kini, a ta zemlja je istovremeno i najveći izvoznik u svetu. Potencijal za rast nije ni približno iscrpljen i sasvim je moguće da će kineska privreda izražena u tržišnim cenama (a ne prilagođena razlikama u ceni i kursu, tj. PPP) prerasti američku privredu.

Finalna potrošnja u SAD je i dalje dvostruko veća od Kine, ali i to se može promeniti zbog razlike u broju stanovnika. Ali Kina to ne želi, barem ne još. Naime, juan (renminbi) nije savršeno konvertibilna valuta poput dolara i evra, a to je preduslov da postane glavna globalna valuta, piše Indeks.hr.

Kina ne želi da stvara zamenu za dolar

Umesto toga, kineska centralna banka svakog dana objavljuje kurs u odnosu na dolar, sa maržom od 2 odsto. Da bi postala savršeno konvertibilna, Kina bi morala da se odrekne ove kontrole, kao i kontrole odliva kapitala iz države. To joj trenutno nije u interesu Ali iz nužde, Rusija je počela da zamenjuje ulogu dolara juanom.

Trgovanje sa Kinom počelo je u juanima, depoziti u bankama se sve češće drže u juanima, a centralna banka drži veliki deo međunarodnih rezervi u toj valuti još od pre rata u Ukrajini. Rusija se nada da će je to učiniti manje podložnom američkim sankcijama, a Peking namerava da izgradi i poboljša bezbednost prekograničnih sistema plaćanja u juanima i promoviše internacionalizaciju valute. Prenos prekograničnog plaćanja između dve zemlje je više udar na evro jer su u toj valuti trgovale dominantno (preko 80 odsto).

Kina je glavni kupac saudijske nafte

Neke zemlje izvoznice nafte, poput Saudijske Arabije, takođe razmatraju prihvatanje dela svojih plaćanja u juanima. To ima smisla jer je Kina glavni kupac njene nafte, ali se postavlja pitanje da li će naftne kompanije pristati da umesto dolara, kojima se slobodno trguje, dobijaju juan, valutu čiju vrednost na dnevnom nivou određuje isključivo centralna banka Kina.

Teško je odgovoriti da li će vlasti u Kini biti spremne da prepuste kontrolu nad juanom međunarodnim tržištima. Verovatnije je da će kroz niz bilateralnih sporazuma uvesti plaćanje u juanima, što će im zapravo dati još veću kontrolu nad ekonomijama Kine i zemalja koje prihvataju takav aranžman.

Stoga je logičnije govoriti o tome da Kina pokušava da stvori valutu sa kojom može lakše da kontroliše uslove trgovine, a ne o istinskoj zameni za dolar. U tom procesu će se svakako obratiti članicama BRIKS-a. Iako su veoma heterogeni i često nedosledni u svojim stavovima, oni mogu da pomognu jedni drugima u mnogim pitanjima, piše Indeks.hr.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.