KO SU BILE USTAŠE JURE I BOBAN I KAKO SU ZAVRŠILI? Ubijali su Srbe bez milosti, među leševima bile žene, devojke, deca...Svedočenja su JEZIVA! (VIDEO)

Ustaška pesma "Evo zore, evo dana" odjekivala je uoči koncerta Marka Perkovića Thopsona, Mate Bulića i Dražena Zečića koji se u utorak održao u Imotskom.

Pesmu, koja je puštena očito iz nekog od kafića, poznata i kao Jure i Boban, mnogi su od prisutnih na trgu i zapevali. Bile su tu i baklje i zastave HOS-a na kojima je i pozdrav "Za dom spremni", dok je spomenik Tina Ujevića završio zaogrnut u zastavu HOS-a.

- A o Juri i Bobanu pevalo se u ponedeljak, na Dan pobede, iz kafića u Kninu. Ko su oni bili? Radi se o ustaškim oficirima, komandantima ustaške jedinice Crne legije Juri Francetiću i Rafaelu Bobanu. Pretpostavlja se da je pesma nastala oko 1942. godine - piše hrvatski portal Index.hr.

Ko su oni bili?

Jure Francetić je rođen 1912. godine u Prozoru kraj Otočca. Početkom 1930-ih zbog kritika na račun jugoslovenskih vlasti pobegao je u emigraciju.

U jednom trenutku vratio se u Zagreb, a kasnije je opet bežao u Nemačku.

Pavelić ga je ubrzo imenovao poverenikom za Bosnu, gde je osnovao Crnu legiju. Uskoro je počeo da radi na sprovođenju rasnih zakona i deportaciji brojnih Srba i Jevreja, ali i Hrvata komunista.

Rafael Ranko Boban rođen je u Bobanovoj Dragi, u Sovićima kraj Gruda u BiH. I on je delovao u emigraciji do proglašenja NDH.

Zatim je delovao u Ustaškoj vojnici i na kraju postao zamenik Jure Francetića na čelu Crne legije. Po njemu se danas zove IX bojna HOS-a.

- Nije bio vojnički genije niti je imao, a ni mogao da ima solidnog vojničkog znanja, ali je bio idealan za vojevanje po bosanskim planinama, napose kad mu je uz bok stajao sin naše kršne Hercegovine, rođeni gerilac Rafael Boban - zapisao je Eugen Dido Kvaternik, ustaški ideolog, o Juri Francetiću.

Foto: Youtube/Printscreen/Jutarnji list

Mit o Drini

Delovanje njih dvojice očito nije imalo samo pozitivan uticaj na političku vrhušku NDH nego i snažan uticaj na Hrvate, pre svega kroz pesmu "Evo zore, evo dana", i kad je ona nastala u Drugom svetskom ratu, ali i u 21. veku, kada je omiljena po svadbama i političkim skupovima širom Hrvatske. 

U pesmi se nalazi i poznati stih: "Oj, ustaše, braćo mila, duboka je voda Drina." Radi se o mitu o Francetiću koji je pregazio Drinu i tamo uspostavio hrvatsku granicu koji pronose ljubitelji ustaške NDH.

Istorijska je činjenica da Hrvatska nikada nije imala granicu na reci Drini, za to ne postoje nikakvi dokazi. U proleće i leto 1942. godine Francetićeve jedinice jesu postigle vojni uspeh u Bosni koji je rezultirao izlaskom na Drinu.

Foto: Wikipedia

Stravični zločini

Postoje navodi o tome kako je izjavljivao da ne sme da se ubijaju Srbi, ali sami Nemci imali su zamerke na njegov rad, tvrdili su da njegove jedinice vrše brojne pokolje nad srpskim stanovništvom.

U selu Gornji Malovan ubijeno je 70 seljaka, a još gori zločin, prema onome što je poznato, počinjen je u selu Urije.

Milovan Đilas, kasnije poznati disident koji je u Jugoslaviji više od deset godina proveo u zatvoru jer je kritikovao njenu ekonomsku politiku, bio je jedan od partizana koji su u selo Urije stigli krajem jula.

Za ove zločine tereti se Jure Francetić. Đilas je pisao kako je pod krošnjom kruške naišao na dva seljaka koji su "ubijeni u potiljak, kuršumi su izišli ispod desnog uha i otvorili ogromne rane, tako velike da je iz njih iscurio mozak".

Dodao je da je tu ubijeno još šest seljaka.

Foto: Profimedia

"Dete je ležalo u gomili leševa, a glava je bila zdrobljena"

Kasnije je zapazio još deset, dvanaest leševa, među kojima su bile žene, devojke, deca...

- Dete je ležalo u gomili leševa. Ali glava je bila zdrobljena, bez poklopca, bez kapi krvi u šupljoj lobanji. Mozak - da li tog deteta? - upravo malo guste bele kaše ležalo je pored glave, s komadima mesa - napisao je Đilas, dodajući da se radilo o ženskom detetu, čiji je i grudni koš bio zdrobljen. 

- I ostali leševi bili su unakaženi. Lice jednog desetgodišnjaka bilo je ranjavo po čelu i jagodicama od uboda. Neki dečak, isto tako prazne lobanje, kao kod onog deteta, ležao je zgrčen oko žbunja kraj puta, prikupljenih bosih nogu i tankih mršavih ruku. Da dečak nije bio tako unakažen, reklo bi se da je zaspao tu u hladu - zapisao je Đilas, za kojeg treba reći i da je bio protivnik srpskog hegemonizma. 

Raskomadani leševi, među njima žene, deca...

Dodao je da je, hodajući dalje, na raskršću zatekao još 25-30 leševa, među kojima "gomilu ljudskih, ženskih, dečjih tela, udova, glava..."

Francetić je imao i ovlasti za hvatanje protivnika režima. Veruje se kako je lično učestvovao u hapšenju, zatvaranju i ispitivanju istaknutih Srba i Jevreja, poput Vase Miskina, Nisima Albaharija, Vukosave Vukice Šain...

Slao i civile u Jasenovac

Iz jednog dokumenta s početka novembra 1942. godine, koji se nalazi u Hrvatskom državnom arhivu, jasno je da je Francetić slao civile u Jasenovac.

Dokument, koji završava pozdravom "Za dom spremni", govori o tome kako devet stanovnika Hrvatskog zagorja treba deportovati u Jasenovac. Važno je napomenuti da nije reč o vojnicima, već o, redom - advokatu, šoferu, bačvaru, dva ratara, dva trgovca, veterinaru i privatniku.

Francetić je umro krajem 1942. Pozvan je u Liku kako bi preuzeo komandu nad tamošnjim ustaškim i domobranskim snagama.

Išao je avionom koji je, usled navodne italijanske sabotaže, prisilno sleteo kod Slunja.

Francetića su se pre partizana dokopali seljaci koji su ga pretukli. Partizani su pokušali da ga spasu jer im je trebao za razjenu, ali su rane bile preteške.

Foto: Wikipedia

Boban potpisao smrti pritvorenika

Rafael Boban je tada preuzeo Crnu Legiju, koja je uskoro rasformirana te njena treća bojna postaje V. stajaći delatni zdrug, koji kasnije operiše u Podravini.

Postoje navodi da je Boban iz odmazde dao da se strelja deset civila u februaru 1944., nakon preuzimanja Koprivnice iz partizanskih ruku, a u junu još četvoricu.

Posle rata ga je ustaški zvaničnik Ivo Rojnica optužio za ubistvo generala Franje Šimića.

U odluci o utvrđivanju zločina okupatora iz 1945. navodi se kako su u julu 1944. u Đurđevcu uhapšeni zemljoradnik Ignac Živko, činovnik Herbert Kukec, časovničar Josip Berta te gimnazijalac Zlatko Mihelić.

Ne zna se šta je s njim bilo nakon rata

Ustaše su, po nalogu Rafaela Bobana, pritvorenike tukli toljagom danju i noću, stavljali im igle pod nokte, naređivali im da ližu pod i sol, od čega su nastupali srčani bolovi.

Streljali su ih potom na đurđevačkom groblju, a odluku o smrti potpisao je pukovnik Rafael Boban. Pre toga su ih opljačkali i obili časovničarsku radnju Josipa Berte.

Šta je bilo s Bobanom nakon Drugog svetskog rata, ne zna se.

Postoje priče da se prebacio u Argentinu, potom u SAD i da je učestvovao u Korejskom ratu.

Poznato je samo da je prilikom rekonstrukcije vlade NDH u izbeglištvu 1951. Ante Pavelić imenovao Bobana ministrom Oružanih snaga, iako on nije bio prisutan, piše Index.hr.