NESTALA DEVOJČICA (12)! MUP hitno raspisao poternicu!

U mestu Godinjak kod Nove Gradiške u nedelju je nestala 12-godišnja devojčica Amela Jelenić, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, uz poziv svim građanima, da, ako raspolažu bilo kakvom informacijom o ovom detetu, kontaktiraju najbližu policijsku stanicu.

Rođena je 7.10.2011. u Našicama, a boravište joj je u Godišnjaku. Visoka je 155 cm, ima smeđe oči, a broj stopala joj je 36. U trenutku nestanka bila je odevena u belu haljinu s plavim prugama i bele patike.

Ona se juče u Godinjaku udaljila u nepoznatom pravcu i od tada joj se gubi svaki trag, saopštila je policija, uz fotrafiju devojčicice.

Foto: MUP HR

 

 

Šta učiniti kada dete nestane? Što je više ljudi uključeno, veća je šansa da se dete pronađe!

Mogu li roditelji ostati pribrani kada dete nestane?

- Roditelji su aktuelno u vrlo nezahvalnoj ulozi u tom trenutku. Sa jedne strane oni su najodgovorniji za bezbednost svog deteta i po zakonu, pa su samim tim prinuđeni da sarađuju i daju izjave istražnim organima kako bi se sa jedne strane utvrdila njihova odgovornost, a sa druge strane da daju druge brojne krucijalne informacije o detetu, njegovim osobinama i navikama, kako bi mogla da se naprave adekvatna predviđanja o kretanju deteta - ističe za Ona.rs psiholog Zoran Musterović.

U toj situaciji nije lako biti pribran i to zavisi od mnogo faktora, dodaje psiholog. Pre svega zavisi od toga da li ste skloni dramatizaciji ili ne, da li ste iz ranije neprijatnih i neizvesnih situacija izašli pozitivni, od podrške bližnjih, od sklonosti ka odgovornosti i samookrivljivanju i od samoohrabrivanja. Ovo se ponajviše oseća u ovakvim trenucima jer vam daje nadu, naglašava Musterović.

Kako se u slučaju Danke Ilić (2) koji je podigao celu Srbiju na noge, radi o vrlo malom detetu koje nije u mogućnosti da se bitno udalji od mesta stanovanja, psiholog ističe da je veoma važno da se prvo ustanove odnosi u porodici i porodice sa drugima u blizini.

- Ove sve informacije daje porodica nestalog deteta, pa su oni pod pritiskom situacije, ali nužno moraju biti pribrani zbog davanja informacija o detetu, koje mogu biti ključne. Na ovakav način mogu da pomognu eventualno i detetu, pa će emocionalne reakcije tek naknadno uslediti shodno ishodu situacije. Nekad je potrebna i stručna pomoć u ovakvim slučajevima - objašnjava psiholog.

Šta se mora preduzeti u ovim situacijama?

O tome koji akcioni koraci su neophodni u situaciji kada dete nestane, objašnjava i dr Ana Paraušić-Marinković, istraživač-saradnik sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, koja ističe da postoji elementarna razlika u tome da li je dete nestalo u urbanoj ili ruralnoj sredini.

- Samo ponašanje, i ne samo roditelja, već i službi i građana kada reaguju u takvim situacijama će se razlikovati u odnosu na kontekst. Jedan kontekst je ruralna, a drugi urbana sredina. I ta ponašanja treba prilgođavati. S jedne strane u urbanim sredinama je veća verovatnoća da se tako nešto dogodi jer je i veća gužva, više prometno, zbog anonimizovanih odnosa postoji veća šansa da neko dete bude oteto. Sa druge strane, u ruralnoj sredini se svi mahom poznaju, gde takođe postoji opasnost od toga, kao što je u slučaju sa jučerašnjim nestankom deteta, za koje još ne znamo da li se radi o nestanku ili je dete pobeglo, ili se nešto drugo desilo, ali daleko veći problem je teren - objašnjava za dr Paraušić-Marinković.

Ona precizira da se spasioci i građani na terenu suočavaju sa tim da je padala kiša, da je sve puno vode, da je u pitanju slabo pristupačni tereni, zbog čega je u urbanim sredima lakše alarmirati službe zbog veće pristupačnosti javnih površina i ažurnosti vatrogasaca, hitne službe, pasa tragača, ali i više je ljudi, odnosno očiju na ulici i manja verovatnoća da se neki problem uopšte i desi.