JAUCI, STENJANJE, BILI SU SVESNI DA UMIRU! Putnica iz poljskog autobusa smrti govorila o hororu koji su doživeli!

Poljski portal Fakt razgovarao je s dve žene koje su u zagrebačkoj bolnici, a koje su preživele strašnu nesreću.

Beata Krihovjak kaže da su autobus vozili iskusni vozači i da nije bilo naznaka da bi se ovakva tragedija mogla dogoditi.

- Šokiralo me da se to dogodilo. Ne sećam se trenutka nesreće jer sam bila zaspala. Bile su to sekunde. Nisam se onesvestila, ali sam bila zaglavljena.Videla sam ljude koji nisu mogli da se pomere. Čekala sam da poseku autobus i izvade me van. Nisam znala šta se događa oko mene jer sam bila zaglavljena među stolicama. Činilo mi se kao da sam satima čekala, a na pomoć sam čekala oko 13 minuta - rekla je Poljakinja za Fakt.

- Bilo je strašno. Jauci, stenjanje, ljudi su morali da budu svesni da umiru. Neki su bili zgnječeni. Strašno je videti ljude bez kože na licu. Šok. To je nemoguće opisati - rekla je ona, prenosi Index.

Beata je u Međugorje išla s majkom. Kaže da zna da je preživela nesreću, ali ništa više od toga.

"Čim se oporavim, opet ću u Međugorje"

Zofija Kasprzik kaže da će opet u Međugorje jednog dana, bez obzira na strašnu nesreću koju je preživela.

- Zahvaljujem Bogu i Gospi. Čim se oporavim, ići ću opet u Međugorje. Hrabra sam i religiozna. Svaki dan se molim - prepričava preživela.

Mnogi se pitaju zašto toliko dugo traje identifikacija žrtava iz nesreće. Portal Fakt prenosi saopštenje poljske ambasade u kojem objašnjavaju zašto celi proces traje tako dugo.

- Imamo preliminarni popis žrtava koji su u subotu stradali u sletanju poljskog autobusa na hrvatskom auto-putu. Radimo sve da bi što pre završili proces identifikacije - poručili su iz poljske ambasade u Zagrebu poljskom portalu Fakt u nedelju uveče.

Iako se nesreća dogodila u subotu ujutro, porodice žrtava još čekaju na službenu potvrdu o sudbinama njihovih članova.

- Niko od putnika (kao niko od nas generalno) ne nosi lančić oko vrata na kojem je pločica s našim ličnim podacima. Nitko ne putuje s dokumentima u džepu, takođe. Oni se obično nalaze u prtljagu (torbi, rancu i sl.) i blizu su vlasnika. Problem je što je sila u trenutku sletanja autobusa bila toliko jaka da je pomerila prtljag od vlasnika i do nekoliko metara - navode iz ambasade.

- Hitna pomoć je došla da spasi ljude, ne njihov prtljag s dokumentima. Ako je neko pri svesti, onda se može sam identifikovati. No to nije slučaj s onima koji nisu pri svesti i onima koji su poginuli. Sve žrtve treba uporediti s pronađenim dokumentima što nije uvek jednostavno zbog prirode povreda koje zadobiju u nesreći, ali i zbog toga što dokumenti traju i do deset godina, pa fotografije na njima više ne budu toliko sveže. Svim osobama su uzeti otisci prstiju - navode iz poljske ambasade.

Iz poljske ambasade napominju da ne smeju da žure s informacijama jer mogu pogrešiti.

- Pretpostavke nisu dovoljne kada se govori o životu ili smrti nekoga. Slično je i s osobama koje nisu pri svesti. Ne smemo da napravimo grešku - navode iz poljske ambasade.