VIKTOR JELENIĆ, PREDSEDNIK VSS, OTVORIO DUŠU ZA SRPSKI TELEGRAF: Još me proganja finale iz Atine! (VIDEO)
Viktor Jelenić (50), predsednik Vaterpolo saveza Srbije, koji može da se pohvali zlatom sa Olimpijskih igara u Tokiju, ugostio je ekipu Srpskog telegrafa.
U prostorijama VSS Jelenić je u ekskluzivnom intervjuu otvorio dušu o mnogim temama, od nikad prežaljenog finala Olimpijskih igara 2004. u Atini i porazu od Mađarske preko igračke karijere, sada funkcionerske uloge, do mnogih drugih zanimljivih stvari.
Kako iz vašeg ugla izgleda zlato "delfina" u Tokiju?
- Naši momci su odigrali vrhunski, kao i svaki put do sada, tu nema priče. Naša zlatna generacija, dve zlatne olimpijske medalje zaredom. Uvek je teže odbraniti, nego osvojiti. Kada sam bio predsednik Zvezde 2013. i kada je Dejan Savić, kao trener, osvojio Ligu šampiona, slikali smo se s peharom i rekao sam mu da ćemo se ovako slikati i kad uzmemo OI.
Koja vam je najdraža medalja u reprezentaciji?
- Osvajao sam i Evropsko i Svetsko prvenstvo, ali meni je najdraža bronza sa Olimpijskih igara 2000. iz Sidneja. Posebno mi je ta draga jer četiri godine nisam bio član tima jer sam prvi tražio da se igračima plaća igranje u reprezentaciji i Nikola Stamenić me je sklonio.
Savić zna šta i kad treba da uradi
Kako izgleda rad sa Dejanom Savićem?
- Deki je posvećen, on je znao da će biti trener. Dok je bio igrač, za to se spremao. Ta njegova kreativnost dovela nas je do ovih uspeha. On je čovek koji zna šta i kako treba da se uradi. Imamo i spremne naslednike, gledamo u budućnost četiri, pet godina unapred. Samo je vaterpolo od 2000. na OI uvek uzimao medalju.
Postoji li utakmica koju biste ponovo odigrali?
- Naravno, to je duel sa Mađarskom u finalu OI 2004. u Atini. Nikada nisam odgledao tu utakmicu i, kako je krenulo, neću je ni odgledati. To mi je bila poslednja utakmica za reprezentaciju. Ima slika kada primamo srebrne medalje, moja ćerka kaže da je to najtužnija slika koju je videla u životu. Ostao mi je žal u karijeri da osvojim OI. Ušli smo u četvrtu četvrtinu sa 7:5, a izgubili 8:7. Pokojni Tibor Benedek je na kraju utakmice slegao ramenima ka meni, ni oni nisu verovali u pobedu.
Dobili ste poverenje svih klubova, kao predsednik VSS?
- Ja sam bio u Crvenoj zvezdi, uzeli smo LŠ. Oni svi znaju kako je kad ja radim, kad sam na nekom mestu. Meni je drago što su mi klubovi dali to poverenje i verujem da smo opravdali poverenje. Vratili smo dugove uz pomoć predsednika Aleksandra Vučića, koji voli sport, pomažemo klubovima, postavili smo balon na 25. maju (SC "Milan Gale Muškatirović"). VSS ništa nije kupio, ovo će ostati trajno za sve naredne generacije.
"Četnici, sad ćemo da vas koljemo"
Koju anegdotu ili neprijatnu situaciju pamtite iz igračke karijere?
- Sećam se finala Evropskog prvenstva protiv Hrvatske 2003. u Kranju. Na tribinama samo hrvatski navijači i izlazimo na predstavljanje Dejan Savić i ja. I odjednom se s tribina čuje glas kao iz filma "Lepa sela, lepo gore": "Četnici, sad ćemo da vas koljemo." Ipak, bili smo koncentrisani da osvojimo zlato, ali, eto, to mi je ostalo u sećanju jer je glas bio skoro isti kao u filmu.
Svi znaju da ste zvezdaš, da li vam neko pravi problem sad?
- Ne. Imam odgovornost prema drugim klubovima, ali Zvezda je Zvezda. n Da li žalite što ste u Srbiji igrali samo u Zvezdi? - Nikada se nisam pokajao zbog toga iako sam imao ponude Partizana i Jadrana. Zvezda, istini za volju, tada nije bila na vrhu, a uzeli smo 1992. prvenstvo. Šteta što ta generacija nije mogla da igra Ligu šampiona zbog sankcija, i to je jedna od stvari za kojima žalim.
Potom ste otišli u Italiju?
- Kada sam ja došao u Italiju, to je bila zemlja u kojoj su pričali gde će da putuju i šta će da jedu u restoranu, to je bila Italija nekad. Ja sam u Savoni igrao šest godina, tri puta po dve godine. Meni su se obe ćerke rodile u Italiji, gde sam igrao 16 sezona. To nikada ne može da se zaboravi. TUT 1 San mi je da napravim bazen u Beogradu!
Šta biste voleli da ostane za vama kada ne budete na čelu VSS? - Iza mene je već ostalo nešto, ja mislim. San mi je da napravim bazen u Beogradu jer je to vrlo bitna stvar. U Beogradu je poslednji napravljen 11. april, i to 1979. Kao igrač nisam osvojio OI, ali sam snove, kao funkcioner, ostvario. Kao predsednik Zvezde, osvojio sam Ligu šampiona, a sada i Igre, kao predsednik saveza. To niko nije uradio.
Put sa Zvezdom je bila kaldrma do uspeha!
Da li ste verovali u uspeh sa Zvezdom 2013?
- Moraš da veruješ i imaš snove. Ja sam se vratio 2009. iz Italije, tada Zvezda i nije postojala. U januaru 2010. rehabilitovali smo klub i krenuli. To nije bio auto-put, već kaldrma. Sa strane postoje ljudi koji te gađaju kamenjem, retki su koji će vam dodati vodu. Postavili smo Dejana Savića za trenera, a cilj nam je bio dupla kruna u Srbiji i u LŠ dokle doguramo. Otvorila se situacija da se F4 igra na Banjici, ostalo je istorija. Postali smo prvaci Evrope u neverovatnoj atmosferi koje su napravile delije.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)