SELO GORI, A SAŠA SE ČEŠLJA! Razbijeni mit o zemlji košarke i Danilovićev bol u preponama

Selo gori, a Predrag Saša Danilović se češlja. Naziv satirične domaće TV serije, modifikovan malo doduše, najbolje ilustruje jučerašnju konferenciju za medije Košarkaškog saveza Srbije, na kojoj je selektor Svetislav Pešić, teška srca, saopštio da na predstojećem Mundobasketu neće računati na najboljeg igrača reprezentacije Srbije i ujedno čitavog košarkaškog univerzuma.

Foto: Starsport

Jokić, obznanio je popularni Kari na nimalo euforičnom okupljanju u beogradskom hotelu "Crown Plaza", fizički i mentalno nije spreman, dok bi prost narod to mnogo jednostavnije definisao: Ma, boli ga uvo. A slavni fudbaler Dejan Savićević svojevremeno je, kada mu nije do igre, imao originalno opravdanje: Ne mogu treneru, boli me primicač.

Mnogi su odustajanje centra Denvera doživeli tragično. I nema dileme da je proslavljeni Piroćanac jedan od njih. Kako i ne bi kada se u poznim godinama lomio po belosvetskim aerodromima i avionima tražeći stisak ruke MVP-u NBA lige ne bi li mu potvrdio julsko-avgustovski dolazak.

Uzalud, nije uspeo da ga privoli. Sudeći po ponašanju i stavu na jučerašnjem okupljanju, to se ne može reći i za Predraga Sašu Danilovića, predsednika KSS. On je, naime, u trenucima dok se Pešić suočavao s realnošću i apatičnim pogledima okupljenih medija, ležerno kucao poruke na telefonu. Ali, kolege izveštači su zapravo dobro prošli budući da ih je udostojio kratkim izlaganjem.

Foto: Printskrin/Republika

- Hvala na dolasku u ovolikom broju, kao što znate, pred nama je SP, a pre toga niz nekih utakmica, turnir u Kini. Pre svega bih da pozdravim reprezentativce koji su ovde, selektora, stručni štab, da im poželim zdravlje, dobar trening, sreću i naravno što bolji rezultat. Naravno da priželjkujem medalju. Želja mi je da i Jokić igra, ali takva je situacija. Sada želim da budemo zdravi - rekao je Danilović.

Ali, naravno, bez upuštanja u dubiozu o slučaju Jokić, jer, očigledno, prema njemu gaji neku vrstu blagog animoziteta.

- Ne mislim da je Jokić najbolji evropski košarkaš u istoriji. Oštro sam protiv bilo kakvog poređenja prošlih i sadašnjih epoha. Svako vreme nosi neke svoje heroje - šokirao je javnost prošlog meseca Danilović, baš nakon osvojene Džokerove titule s Denverom.

Javnost je bila u čudu što predsednik, dva meseca uoči Mundobasketa, unižava jednog od najboljih Evropljana ikada. Ma, reci da je najbolji, čoveče! Ovo Jokićevo "ne" možda je na tvoju dušu.

Da nešto ne štima na relaciji Savez-Jokić, između redova, moglo se protumačiti i kroz izjavu legendarnog Saše Obradovića, trenera Monaka, u nedavnom intervjuu za Republiku.

- Treba da se nađe dobra komunikacije, da se predviđaju stvari od strane Saveza i samih igrača, kako bi se našao zajednički interes. Košarka kao naš najpopularniji sport to zaslužuje, naročito jer se sada zbog uspeha u Evroligi dodatno popularizovala. Mora dobro da se planira, nema šta. Takođe, dosta zavisi od napornih sezona, priprema za NBA, željom za novim dokazivanjima igrača. Veliki je broj utakmica, sve to treba dobro iskordinirati u cilju popularizacije sporta i zajedničkog interesa. Nas niko nije molio da igramo za reprezentaciju, mi smo molili da igramo - rekao je cenjeni stručnjak.

Bilo kako bilo, mit o Srbiji kao zemlji košarke totalno je razbijen. Za samo nekoliko prethodnih dana mogli bismo da nabojimo nekoliko činjenica.

Odustajanje Jokića, Mirotić ne želi u Srbiju, Crvena zvezda Meridianbet i Partizan kupuju samo skupe strance, a dvorane u Nišu tokom Evrobasketa za igrače do 18 godina - prokišnjavaju. Dovoljno da nam se oni levo, preko puta Italije, smeju i naslađuju se. Isti ti koje smo, kao i večinu Evropljana, doskora školovali pod obručima.

No, Srbi nikada kroz istoriju nisu bili defetisti, a toga najpre moraju biti svesni Bogdan Bogdanović i ekipa koji za samo dve nedelje u Japanu, Indoneziji i na Filipinima svima nama mogu da promene narativ i vrate veru u zemlju košarke.

BONUS VIDEO