IDI MARTINE, PRATIMO TE! Potresna ispovest preživelog jedne od najužasnijih tragedija koje čovečanstvo pamti!

Na današnji dan, 11. maja 1985. godine, dogodila se jedna od najvećih tragedija u istoriji fudbala, koja je za samo nekoliko minuta promenila obično popodne u neizmerni užas. Ova katastrofa na stadionu Bredford Sitija zabeležena je kao dan kada je svet stao u šoku zbog strašnog incidenta. U vreme kada su se fudbalski navijači okupljali da uživaju u utakmici između domaćeg Bredforda i Linkoln Sitija, niko nije mogao ni da nasluti šta će uslediti.

Utakmica je započela u 15:04 po lokalnom vremenu, a do 40. minuta rezultat je bio 0:0. Tada se iznenada pojavio dim, koji je signalizirao opasnost. Incident je počeo kada je australijski posetilac, koji je bio sa svojim sinom, zapalio cigaretu i pokušao da je ugasi nogom, ali je cigareta skliznula kroz rupu u podu. U trenutku kada su roditelj i sin pokušali da ugase dim, situacija se naglo pogoršala. Čak i nakon što su se činilo da su uspeli da obuzdaju vatru, dim se iznenada pojačao.

 

 

Vatra je brzo zahvatila tribine, izazivajući paniku među navijačima koji su pokušavali da pobegnu prema terenu. U toj katastrofalnoj situaciji, 56 osoba nije uspelo da se spasi, a među njima su bili i članovi porodice 12-godišnjeg Martina Flečera. Njegovo emotivno prisećanje na događaj prikazuje strah i beznađe koje su osećali dok su pokušavali da pobegnu od vatre.

 

 

- Čovek iz Australije koji je bio u poseti svom sinu dobio je dve karte za utakmicu. Zapalio je cigaretu i kada je bila pri kraju, spustio ju je na pod i pokušao da je ugasi nogom. Međutim, cigareta je skliznula kroz rupu u podu. Minut kasnije video je mali oblak dima, pa je prosuo svoju kafu preko toga, a isto je uradio i njegov sin. Izgledalo je kao da su uspeli da ugase vatru. Ali minut kasnije iznenada se pojavio veći oblak dima, pa su otišli da potraže redara. Kada su se vratili, vatra se već bila ozbiljno proširila - rekao je komentator Džon Helm, prisećajući se događaja i nastavio:

 

 

- Skočio sam na sada već prazni red drvenih klupa i potrčao do kraja daske, pored svih koji su polako izlazili. Okrenuo sam se i s neodlučnošću pogledao svoju porodicu na kraju sve praznijeg reda. Počeli su da se kreću malo brže, ali umesto da mi kažu da sačekam, kao što sam potajno priželjkivao, tata je povikao ohrabrujuće: „Idi, Martine. Pratimo te.“ Tako da sam klimnuo glavom i jednostavno skočio sa našeg reda na red iza, zatim se provukao kroz gužvu oko ulaza kod stepeništa u zadnji hodnik tribine, izgubivši ih iz vida.

BONUS VIDEO: