NIKAD NEĆEŠ ZNATI KOLIKO ĆEŠ MI NEDOSTAJATI! Još jedan bivši fudbaler Partizana se oprostio od Delibašića!

U Crnogorskom narodnom pozorištu održana je emotivna komemoracija u čast Andriji Delibašiću, legendarnom fudbaleru koji je preminuo u 44. godini života. Mnogobrojne fudbalske ličnosti i legende sa ovih prostora okupile su se u Nacionalnom pozorištu u Podgorici kako bi odale poslednju počast ovom izvanrednom sportisti. Među njima bio je i bivši fudbaler Partizana, a danas kapiten Budućnosti Petar Grbić, koji je u ime svog kluba podelio dirljive reči o Delibašiću.

- Nemojte mi zameriti na emocijama, jer ih ima previše kada se opraštamo od nekoga ko je deo nas. Ali, ja se ne mogu oprostiti od nekoga ko je bio deo mene, mog bića, moje karijere… Moj uzor. Ali mogu biti ponosan na sve to! Jer reći zbogom nikada nije lako, a kada se zauvek pozdravljamo sa nekim od svojih voljenih, to je posebno bolno. Nikada ovo nisam radio, ne znam ni kako se za ove stvari sprema, posebno kada iza mene stoji slika nekog mog. Brate moj rođeni, tako sam te zvao kada bi me preplavile emocije još iz vremena dok smo se družili u reprezentaciji. Bliskost smo godinama gradili, prijateljstvo je jačalo, a put nas je opet spojio u našoj Budućnosti. I zato, nisam dao nikome da mi piše govor! Da sam znao koliko će mi biti teško dok budem pisao, kako će sećanja navirati, a reči nestajati osećajući se nemoćno da bilo šta izustim... Možda sam i trebao, ali ne… jer bih onda osetio tvoj osmeh na pola, tihi glas, gospodski korak i reči "ajde Grbo, budi hrabar“. Kao što si ti bio, za sve nas, uvek tu kada treba - rekao je Grbić u suzama i potom nastavio:

- Pripala mi je čast da pored svih ljudi iz našeg velikog kluba, koji te vole koliko i ja, budem taj koji će pokušati da se na dostojanstven način, kako samo ti zaslužuješ, oprosti od tebe. Ne može biti lako, epiteti gube na značaju i postaju kliše, jer si nas previše zadužio svojim postojanjem da bi jednim govorom dočarao ko si bio u našim očima. Drug, brat, prijatelj, učitelj, trener, direktor... Ali pre svega, za sve nas iz plavo-bele porodice, bio si čovek. Čovek koji nas je činio boljim, vedrijim, pozitivnijim. Čista duša koja nam je pružala ljubav na svakom koraku... Tome svedoči muk hodnicima Kampa, gde i zidovi znaju da je otišao najbolji od nas. Kaže tvoj Prle „otišao je bez pozdrava“, dok nas je tišina razarala, telo se cepalo, a glava odbijala da primi informaciju da te više nema. Nismo verovali, niko od nas nije mogao ni da sanja da veliki Deli može da izgubi bilo koju borbu, jer si nas navikao da daješ istorijske golove, da donosiš uspehe, kao što si i u naš klub doneo pobednički mentalitet i pokrenuo lavinu trofeja... Ali da znaš brate, nismo ljuti, jer znamo da si se borio kao lav do poslednjeg daha. A bolest je bila opaka i teška. O tvojim uspesima će se večno pričati, ali kao predstavnik Budućnosti i Podgorice, želim da legenda o ljudini Deliju živi večno. Jer recite mi još nekoga da je rođen u Nikšiću, u srcu nosi Partizan, a obožavan je u Podgorici... Nema ga, to je mogao samo Deli. I to je, brate moj rođeni, tvoja veličina! Ispred kluba želim da ti obećam još nešto, Budućnost će nastaviti da niže trofeje, a svaki od njih biće i - tvoj! Budućnost je beskonačna, pa će tvoj lik i delo biti večni.

BONUS VIDEO: