VOZIO SAM AUTO GDE JE CURILO GORIVO! Slaviša Stojanović za Republiku o crnim danima u Zvezdi i čuvenoj tituli! (VIDEO)

Crvena zvezda je pre tri dana proslavila veliki jubilej. Naime, crveno-beli su obeležili 80 godina postojanja. Kroz ovaj slavni klub prošle su mnoge legende, bilo je uspona i padova, a poslednju decenije fudbaleri beleži impozantne rezultate, dominiraju srpskim fudbalom, stalni su učesnici Evrope, a klub je na stabilnim nogama.

Međutim, pamte svi onaj mračni deo, kada je Zvezda bila u opštem rasulu, a Partizan imao dominacija od šest uzastopnih titula. Tu seriju crno-belih prekinuli su crveno-beli u sezoni 2013/14, na kormilu sa Slavišom Stojanovićem. Njega svaki navijač pamti i gotovo svi tvrde da im je to najdraža titule, pošto je osvojena velikom mukom, a Stojanović ostaje upisan zlatnim slovima u anale kluba. Prekaljeni Slovenac je u razgovoru za Republiku govorio o tom periodu na Marakani.

Zvezda je proslavila 80 godina svog postojanja. Vi ste bili trener Zvezde u sezoni 2013/14 i prekinuli dominaciju Partizana. Šta za Vas predstavlja Zvezd? Kako je to izgleda sa ove vremenske distance?

- Prvo bih čestitao svim Zvezdašima jubilej. Vidim da smo nešto uradili u ovom značajnom trenutku. Posebno me raduje kada sretnem navijače i kada mi kažu da im je to posebna titula i da je pamte samo po dobrom i po nekoj neveratnoj energiji - započeo je Stojanović.

Danas Zvezda ima odlične uslove, tada je bilo drugačije. Nisu bili uslovi za rad. Koliko je Vama bilo teško u toj sezoni?

- Veoma teška. Pre svega ni blizu nisu bili uslovi kao danas, mislim na finansijke, pa čak i infrastruktirne, kao što su tereni, medicinski blok i naravno trebalo je vremena da se konsolidujemo, jer sam došao u Zvezdu, 10. ili 14. dan priprema. Igrački kadar se još uvek nije formirao, sve smo radili u hodu u tom jesenjem delu sezone. Jesenji deo je bio turbulentan i težak za sve nas, ali smo sve to prebrodili. Onda smo tokom zime napravili plan koji smo realizovali - nastavio je Stojanović.

 

U toj sezoni ste se oslanjali na iskusne igrače?

- Više puta sam rekao da sam imao sreću da sam vodio takvu grupu karakternih igrača, a ne samo karakternih, već i kvalitetnih u tehničko-taktičkom smislu, sa jednom velikom željom, nas ništa nije zanimalo, osim kako da se osvoji titula, a da li ćemo imati para, nije nas zanimalo, jer smo imali veliku želju - naveo je Slovenac.

Postoji anegdota da ste vozili klupski auto gde niste smeli da jače zatvorite auto i sipate gorivo do kraja.

- Jeste, živa istina. Bila je to jedna mala Škoda. Inače, ja ne patim od poznatih firmi, niti od velikih automobila. Bilo mi je dobro što sam vozio takav auto kako bih bio neprepoznatljiv na putu. Nisi smeo da jako otvoriš vrata, jer je postojala mogućnost da vrata padnu dole, a rezervoar samo do pola, jer sve što je preko moglo je da iscuri. To je ono kada krava da 50 litara mela, pa ritne nogom i prosipa sve - prisećao se kroz osmeh Stojanović.

Mrđa je tada bio bitan šraf ekipe. Međutim, on se prve nije usaglasio sa upravom, pa ste morali na prevaru da ga nagovort. Pećnik je glumio agenta iz Italije koji bi da ga vodi u Japan.

- To je bilo posle kada je već Mrđa bio kod nas u zimskom prelaznom roku. Nije hteo zbog nekih razloga da se priključi ekipi na zimskim pripremama, pa su igrači skovali plan kako da ga oni angažuju da dođe, tako da je Pećnik stvarno glumio agenta iz Japana koji bi ga kao posle stvarno vodio u Japan. Ironija je što je Mrđa stvarno na kraju te sezone otišao u Japan, ali bez Pećnikove pomoći. Što se tiče Dragana, fantastičan čovek, jedno zadovoljstvo da sam trenirao takvog igrača. Bio je oslonac igre, nije bio jedini, ali uvek je zadovoljstvo pričati sa njim - govorio je on.

Dosta cenite prekide i veliku pažnju poklanjate njima. Milijaš je u toj sezoni izvodio prekide i bio majstor za te situacije. Koliko Vam je Milijaš bio bitan te sezone?

- Milijaš je bio kapiten ekipe i dete Zvezde i poznavao je okolnosti i bit kluba i mnogo mi je pomogao i savetima i u vođenju utakmice, jer je preuzimao odgovornost na terenu. Trener ako nema neku produženu ruku dok vodi ekipu, onda je trener u većem problemu. Što se prekida tiče, ne treba tu biti mnogo pametna, Milijaš je i pre pokazivao veliki kvalitet što se prekida i slobonih udaraca tiče i nekih drugih kombinacija. On je to radio i u reprezentaciji i Zvezdi, ja sam samo to od njega uzeo i kreirao neke kombinacije, koje su nam donele i dosta bodova - rekao je Stojanović.

Navijači su bitan faktor, umeju da budu velika podrška, ali bilo je i neprijatnih situacija. Kako je bilo kada krenu kritike zbog poraza? Čak su bila i polupana kola.

- To se sve dešavalo u jesenjem delu sezone. Bilo je i skidanja dresova na utakmicama, bilo je raznih skandiranja, pa je došlo i do toga da su porazbijala kola. Naravno da nije bilo prijatno, ali mi smo verovali u sebe. Nekad je potrebno imati i dozu sreće, a kada su navijači prepoznali kvalitetan rad i poštenost svih nas, onda je ta njihova podrška u drugom delu sezone bila fenomenalna. Svaka utakmica je onako ključala, bio je pun stadion i još jednom ponavljam bila je jedna fantastična atmosfera i energija, ne samo u Srbiji, nego i šire. Dobijali smo mejlove, video snimke, gradovi koji jedva čekaju titulu i drugi kontinenti - jasan je Stojanović.

Koliko Vam je značio Pećnik u ekipi kao Slovenac?

- Pećnik je došao na moj nagovor, jer sam ga ja trenirao i u klubu i reprezentaciji. Znao sam njegove kvlaitete, ali kada je došao u Zvezdu nije bio najspremniji. Trebalo je da se uklopi u sistem. Pokazao je da zaslužuje dres Zvezde, čak je vodio ključnu ulogu u nekim utakmicama. Bio je lepo prihvaćen, čak sam u šali govorio "Ti kao da si rođen ovde, a ne kao da si Slovenac". Čak je bio izabran od strane navijača za najboljeg igrača sezone - naveo je bivši trener Zvezde.

Vi ste i pre Zvezde pravili odlične rezultate. Uveli ste Domžale u Prvu ligu, bili dva puta viceprvak i prvak Slovenije.

- Veliki uspeh za jedan mali klub. Uzeo sam ih kada su bili u drugoj ligi i uveo ih sa nekim rekordom u prvu. Bili smo dva puta drugi, dva puta prvi. Samo mi je žao što u onom sistemu evropskih takmičenja nije bilo kao sada. Dolazili smo do trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona, što je automatski Liga Evrope ili najmanje Liga Konferencija. Bili bi smo svake sezone najmanje u Ligi konferencija, ali tada je sistem takmičenja bio takav, igrale su se ozbiljne utakmice u Evropi, čak su i neki velikani padali u Domžalama. Bio je to jedan plodan period - kazao je Stojanović.

Bili ste nadomak Zvezde i 2008. kao pomoćnil Zemanu. Šta se dogodilo pa ste odustali?

- Bio sam ovde na razgovoru, sve smo se lepo dogovorili i onda je došla ponuda iz Celja, gde sam odlučio da nastavim taj trenerski posao, kao šef struke, bez obzira što mi je bilo jako teško da ne prihvatim takvu ponudu i onda sam se uplašio malo da više nikada neće doći poziv od Zvezde, ali na svu sreću došao je - istakao je Stojanović.

Zvezda i slovenački igrači imaju povezanost. Ranije su to bili Aćimović, Pećnik, Kelhar, sada Elšnik i Drkušić. Da li je Zvezda pogrešila sa Drkušićem?

- Ne znam da li je pogrešila. Tu bi dodao i Marka Elznera u doba Jugoslavije. On je ostavio strašan pečat u Zvezdi, a sa njim sam pričao mnogo puta pre nego da dođem u Zvezdu, trenirao sam i njegovog sina. Puno slovenačkih igrača se snašlo u Zvezdi, žao mi je Drkušića. Imao je veliku želju da dođe u Zvezdu, ali nije dobio veću minutažu. Samo je na njeogovj poziciji bila gužva, Điga je odigrao odličnu polusezonu, tu je bio i Spajić koji je bio kapiten ekipe, malo mu je teško bilo, ali, valjda znaju i u klubu i u stručnom štabu zašto je tako bilo - pričao je on.

Radili ste i u Kini. Postoji anegdota da je predsednik kluba u gde ste radili plakao zbog smrti Bate Živojinovića.

- Da, bili smo na nekom ručku. Bata Živojinović je bio velika zvezda u Kini, čak ima i svoje pivo pod imenom Valter, zbog filma Valter brani Sarajevo, tako da je predsednik meni saopštio da je Bata Živojinović umro. Bio je veoma tužan, jedna zanimljiva situacija - pričao je iskusni stručnjak.

Naveli ste da je Vaš najcrnjiji period karijere bio kao sleketor Slovenije. Zbog čega?

- Bila je to velika čast voditi reprezentaciju, kao i igrače koje sam već trenirao u klubovima. Dešavale su se stvar koje nemaju veze sa fudbalom. Žao mi je bilo što je otišlo u nekom drugom smeru već od prvog dana i pre prve prijateljske utakmice i tokom svih ostalih i početka kvalifikacija. Jedan veoma težak fudbalski period za mene, jedna rana koja  se još uvek nije oporavila i teško pričam o tom periodu, jer znam šta smo familija i ja doživeli u tom periodu. Ispada da nisam imao trunku podrške, niti od kolega, niti od novinara. Mogu da nabrojim na jednoj ruci ljude koji su me podržavali. Žao mi je što sam bio onemogućen da završim kvalifikacije, jer bi možda  bilo drugačije. U onom momentu kada sam otišao, ništa slabije rezultate nisam imao nego moji prethodnici koji su završili kvalifikacije - naveo je Stojanović.

Reprezentacija Slovenije je na Evropskom prvenstvu igrala protiv Srbije. Kako komentarišete tu utakmice?

- Bio sam na utakmici. I u najavama za utakmicu sam upozoravao na dobre strane slovenačke reprezentacije. Nije to neki moj ego trip, već moja stručna analiza za jedne sportske medije da treba da se pazi na to i to, čak sam i pomenuo igrača, u ovom slučaju Karničnika, da se ne pušta u prostor, jer može da postigne gol, tako je i bilo. Iščupao se nekako taj nerešen rezultat koji nije pomogao u daljem takmičenju. Mogla je utakmica da ode u jednom ili drugom smeru, bile su tu dobre šanse, Mitrović je tu pogodio prečku, pa glavom malo pored stative, Oblak je odbranio dve dobre situacije. Sa druge strane, Slovenci su dobro otvorili utakmicu, ali trebalo je nešto više da se napravi - rekao je Stojanović, a potom se osvrnuo na slovenačke igrače:

- Slovenci u ovom trenutku imaju dva igrača ekstra glasu. Jan Oblak koji je kapiten Atletiko Madrida, tu je i Šeko koji je sve bolji i bolji. Tu su i ostali koji igraju u dobrim ligama, dobro sastavljena i sinhronizovana ekipa, dobro vođena. Drže se neke svoje filozofije i u tome su uspešni.

Šta je falilo Srbiji na Evropskom prvenstvu da prođe grupnu fazu?

- Izgleda su uticala na neslaganja unutar reprezentacije pustila posledice. Znamo svi šta se dešavalo posle prve utakmice, da li je nešto bilo pre toga ne znam. Pušta to neke posledice, pušta situacije da se objašnjava, ali nije bilo lako posle toga voditi ekipu - objasnio je Stojanović.

Kada god imate vremena dolazite na Marakanu da gledate Zvezdu. Da li postoji šansa da opet sednete na klupu ako dođe poziv?

- To je sada hipotetičko pitanje. Naravno da bih bio uvek spreman i voljan odazvati se pozivu Crvene zvezde, ipak je to klub koji volim, klub koji je svetski šampion, igraju redovno Evropu i dobro organzovana sredina - poručio je Stojanović.

Sa 28,29 godina ste završili karijeru zbog povrede. Koliko je bilo teško donetu tu odluku?

- Bilo mi je teško, ali sam brzo shvatio da moram. Slomio sam ruku i stopalo, tri puta mi je ispadalo rame, a sve su trebali da budu manje operacije, taj proces rehabilitacije bi ušao u 30 godina gde više nisi atraktivan, tu ulaziš u godine gde mlađa garnitura "šiša" i spremniji su. Odlučio sam knjigu u ruke i završio fakultet i postao trener sasvim slučajno na nagovor mog bivšeg trenera. Pozvao me u klub gde smo obojica igrali. Ja sam došao u klub ne znam zašto, on me izveo na teren, bila je tu grupa momaka od 14 godina, kadetska ekipa Slovana, on je rekao da sam ja njihov novi trener. Filip Mendaš me je naterao da preuzmem ekipu, u kojoj je između ostalog bio Samir Handaonovič koji je imao fantastičnu karijeru u Italiji - rekao je Stojanović.

To je bilo nešto novo za Vas. Kako ste se snašli?

- Imao sam sreću. U ono vreme si morao da poseduješ licencu. Završio sam fakultet, pa su me zvali i rekli da budem trener, jer sam znao ekipu. Onda su se napravili određeni rezultati, imao sam pred znanje neko, pa mi je bilo malo lakše. Sećam se svoje prve utakmice, nisam znao da se ponašam, da stanem na liniju, šta da kažem, kako da vodim utakmicu - prisećao se.

Koliko ste posvećeni poslu, čak ste jednom i rizikovali život.

- Otišao sam u Levski iz jedne ljubavi prema navijačima. Tada u Levskom nisu cvetale ruže, to je bio moj drugi mandat. U prvom mandatu smo igrali strašno dobro, bili smo drugi, imali smo dobru ekipu. Tu smo disali Ludogorecu za vrat, onda je došlo do smene predsednika, a on se odlučio da dovede Bugarina za trenera. U drugom mandatu su me pozvali kada je korona baš harala, stadioni prazni, nije bilo kao pre. Ja sam prihvatio taj izazov, iako je tada retko ko napuštao svoju državu da ide negde da radi, ja sam to uradio. Ekipa je bila u lošem stanju bila, na tabeli su loše stajali, na kraju smo pobegli iz opasne zone i završili na sedmoj poziciji. Nažalost ja sam završio u bolnici i nije bilo jednostavno, hvala Bogu završilo se sve kako treba - ističe Stojanović.

Bili ste na usavršavanju u Mančester sitiju. Da li je bilo razgovora sa Gvardiolom?

- Nije bilo razgovora sa njim. Gvardiola znam od ranije, od 2006. godine, jer sam redovno išao u Barselonu da gledam njegov sistem rada i da pričam sa Rajkardom, a Gvardiola je bio trener Barselone B. Tako da sam ga znao iz tog perioda. Žao mi je što sada nisam pričao sa Gvardiolom, nije bila situacija, jer je Mančester siti upao u rezultatsku krizu i zbog toga se nisam ni usudio da zakažem sastanak sa njim. Pogledao sam rad u akademiji, dosta sam naučio i otvorio vrata da sada ponovo u martu ili aprilu odem ponovo u Mančester i popričam sa Pepom posle dugi niz godina - jasan je Stojanović.

Bili ste nadomak preuzimanja mlade reprezentacije Srbije, ali se to ipak nije dogodilo.

- Imao sam poziv Fudbalskog saveza Srbije, ozbiljno sam se nadao tome, jer bi to bila jedna velika čast i naravno obaveza. Voditi reprezentaciju zemlje u kojoj si rođen je jedna posebna stvar. Nažalost nije se desilo, kako sam ja i želeo, ali to je sastavni deo fudbala, profesionalizma. Imao sam u tom trenutku dve ponude konrektne, išao sam u rizik, nekada moraš da ideš u rizik kao trener. Čestitam Kolarovu, želim mu puno sreće, pogotovu što je deo prvenstva u Srbiji i da se to završi kako treba - kazao je Stojanović.

BONUS VIDEO: